Na Međunarodni dan mladih smo pitali mlade ljude u Crnoj Gori šta žele i da li sebe u budućnosti vide u zemlji čija su oni budućnost.
Kada je Kancelarija UN radila istraživanje o potrebama mladih u Crnoj Gori zabrinuo ih je odgovor koji su dobili na pitanje koje je glasilo: "Kako vide sebe za deset godina"?
Odgovor većine mladih je glasio da "prije svega, sebi žele siguran posao“.
"Ono na čemu smo se bazirali kada je u pitanju kampanja 'Sebi želim' i na osnovu čega smo sprovodili sve aktivnosti jeste takav odgovor mladih. Nama je to jako šokantno da je to glavna životna aspiracija mladih. Naravno, da je bitno i poželjno ako mogu da imaju siguran posao, međutim, nama je bilo jako zabrinjavajuće to što im je to glavna životna aspiracija. Ovom kampanjom smo željeli malo da im pomognemo da razmisle malo dublje i malo dalje od toga da im je glavna životna aspiracija da imaju siguran posao“, pojašnjava Jelena Miljanić iz Kancelarije za kordinaciju sistema Ujedinjenih nacija, zajedničkog programa za osnaživanje mladih.
Projekat „Sebi želim“ su sprovele Kancelarija UN u Crnoj Gori sa partnerima, a u cilju osnaživanja mladih u oblastima zapošljavanja i participacije sa fokusom na sjever Crne Gore.
Da li u činjenici da mladi ljudi u Crnoj Gori sve teže dolaze do posla leži odgovor na pitanje 'Zašto mladi ljudi žele da odu iz Crne Gore?'
Ksenija Martinović, studentkinja završne godine Fakulteta političkih nauka iz Podgorice, na pitanje da li želi da ostane u Crnoj Gori odgovara: "I da i ne!"
"Više bih voljela da idem u inostranstvo. Najviše bih voljela da to bude Belgija, ali, evo, vidjećemo. Uglavnom za sada na neko usavršavanje i najvjerovatnije da radim u inostranstvu“, kaže studentkinja Ksenija Martinović.
Za razliku od Ksenije njen nešto mlađi kolega, sa treće godine fakulteta, Radovan Ognjenović želi da radi u Crnoj Gori ali ne zna da li će njegova želja biti dovoljna za to.
U obrazovnom sistemu Crne Gore Radovan vidi prepreku za uspjeh u budućnosti jer ne vjeruje da će dobiti dovoljno znanja, pa zato želi da se školuje u inostranstvu. A Ksenija smatra da u Crnoj Gori postoji ogroman jaz između obrazovnog sistema i politike zapošljavanja.
Kako Radovan i Ksenija vide obrazovni sistem u Crnoj Gori i zašto žele usavršavanje i posao u inostranstvu:
