Više od polovine mladih u Srbiji prvi put podržava ulazak zemlje u Evropsku uniju, ali mnogi od njih ne žele da čekaju da Srbija tamo stigne. Planiraju da odu zbog obrazovanja, posla, životnog standarda, ali i osećaja da u svojoj zemlji ne vide perspektivu.
Studentkinja režije iz Beograda Isidora je za ulazak Srbije u Evropsku uniju, ali ipak razmišlja o preseljenju. Namerava da ide u Nemačku.
Kaže da tamo vidi više mogućnosti za nastavak školovanja i karijere.
"Zbog toga što u svojoj državi ne mogu lepo da živim i zarađujem radeći svoj posao. Takođe zbog toga što je život u Srbiji svakodnevno stresan, zbog toga što institucije ne rade, vlast je korumpirana i svakog dana smo kao građani svoje zemlje sve manje bezbedni", kaže ona za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Miona, koja završava osnovne studije psihologije, takođe, razmišlja da upiše master u inostranstvu, jer bi joj to omogućilo da ostane tamo da živi. Među državama koje razmatra je i Slovenija, jer smatra da ta zemlja ima viši životni standard i više brine o svojim građanima i prirodnim bogatstvima.
"Ne gledaju na svoje građane kao na zatvorenike koje treba kazniti, nego se baš trude da im ponude adekvatan život."
Miona kaže da, iako ima određene sumnje, podržava ulazak Srbije u Evropsku uniju (EU), ali sumnja da će se to desiti.
"Da bi se to dogodilo, morala bi da se promeni vlast", objašnjava Isidora.
Iako je članstvo u EU zvaničan spoljnopolitički cilj Srbije, pregovori su od 2022. praktično u zastoju. Brisel poslednjih godina kritikuje Beograd zbog neusaglašenosti sa spoljnom politikom EU, ali i stanja demokratije, vladavine prava i medijskih sloboda.
Ovogodišnji Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) pokazuje da Isidora i Miona nisu usamljene ni u podršci EU, ni u razmišljanju o odlasku iz zemlje.
Prvi put otkako se postavlja to pitanje u KOMS-ovom istraživanju, više od 50 odsto mladih od 15 do 30 godina podržava ulazak Srbije u EU. Takođe, prvi put najviše njih smatra da bi Srbija u spoljnoj politici trebalo da se pretežno oslanja na Evropsku uniju.
Istraživanje, takođe, pokazuje da velika većina mladih planira ili razmatra mogućnost preseljenja u inostranstvo, a među njima je najviše onih koji bi novi život potražili u nekoj od evropskih zemalja.
Iz Ministarstva za evropske integracije Srbije nisu odgovorili na upit RSE za komentar o nalazima ovogodišnjeg istraživanja KOMS-a.
'Društvo u kom mladi žele da žive'
"Podršku članstvu u EU možemo tumačiti kao vrlo praktičan odgovor mladih na pitanje u kakvom društvu žele da žive", kaže za RSE Milica Borjanić, generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije.
Dodaje da se iz istraživanja vidi da je to za mlade društvo u kom "postoje jake i funkcionalne institucije, demokratija i vladavina prava, uz ekonomsku sigurnost i mogućnost da dostojanstveno planiraju svoju budućnost".
Zahtevi za funkcionalne institucije, poštovanje zakona i odgovornost vlasti nalaze se u središtu studentskih protesta koji traju od novembra 2024., nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi. Studenti traže transparentnu istragu nesreće i vanredne parlamentarne izbore.
Studentski pokret, prema ovogodišnjem istraživanju KOMS-a, podržava gotovo 85 odsto mladih, dok bi 89 odsto njih izašlo na izbore kada bi se oni održali sledeće nedelje.
Milica Borjanić objašnjava da rast podrške mladih ulasku u EU ne treba posmatrati samo kao spoljnopolitičko opredeljenje, već i činjenicu da mladi u Srbiji danas mnogo jasnije artikulišu svoje težnje.
"Zato bih rekla da možda ne gledamo toliko promenu vrednosti koliko promenu prioriteta i mnogo snažnije insistiranje mladih da se te vrednosti zaista vide u svakodnevnom životu", objašnjava ona.
Kako je došlo do promene stava o EU?
Promena u svesti studenata, prema profesoru Fakulteta političkih nauka u penziji Čedomiru Čupiću, došla je sa "drastičnim povodom" – tragedijom u Novom Sadu.
On kaže da su se mladi posle dužeg vremena zainteresovali za politiku i shvatili da bez učešća u političkom životu nema "kvalitetnog društvenog života, ali ni pojedinačnog".
Kao važne za ovu promenu ističe i dva događaja: odlaske studenata koji su blokirali fakultete prvo u Strazbur, pa u Brisel.
U aprilu prošle godine studenti su biciklima išli iz Novog Sada do Strazbura, a potom i štafetno trčali do Brisela, kako bi predstavnicima evropskih institucija skrenuli pažnju na svoje proteste i zahteve.
Profesor Čupić smatra da su ovi događaji imali veliki odjek među mladima.
"Ono što je izuzetno bitno je da su oni videli da je u stvari Srbija prostor u Evropi, da je to nešto što je realnost života i da je sudbina Srbije i ono sve što treba u budućnosti da se dešava vezano upravo za Evropu", kaže Čupić.
'Spremnost mladih da ostanu nije bezuslovna'
"Imam puno prijatelja ovde, moja porodice je ovde. Ja jesam Srpkinja. Mnogo volim našu kulturu, volim našu nošnju. Ja generalno volim Srbiju. Ali, ne volim ono što naša vlast želi da Srbija postane", kaže za RSE studentkinja Miona.
Iako je većina mladih spremna da ode iz zemlje, njih 55 odsto je na pitanje zašto biste ostali u Srbiji odgovorilo: "Želim da menjam Srbiju kako bi bila pristojna za život i rad".
Iako istovremeno pokazuju veću političku angažovanost i spremnost na odlazak iz zemlje, Borjanić ne misli da su ta dva stava kontradiktorna.
To govori, kaže ona, da "njihova spremnost da ostanu nije bezuslovna".
"Zato bih rekla da generacija mladih 2026. godine nije ni apatična ni unapred izgubljena. To je generacija koja pokušava da izbori društvo u kojem želi da ostane", zaključuje.
Među preporukama koje prate ovogodišnje istraživanje iz KOMS-a ističu unapređenje građanskog i političkog obrazovanja mladih, veće uključivanje mladih u procese donošenja odluka, kao i informisanje o evropskim integracijama i mogućnostima koje one donose.
