Srbija je u završnoj fazi procesa pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), a članstvo u toj međunarodnoj organizaciji i regionalna inicijativa "Otvoreni Balkan" nisu uporedivi procesi, kažu u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija (MTTT) za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Srbija je 2005. godine aplicirala za članstvo u STO, ali do danas nije uspela da okonča pregovore za pristupanje jedinom regulatoru međunarodne trgovine.
Kako se navodi u pisanom odgovoru Ministarstva trgovine, proces pristupanja STO je kompleksan i podrazumeva usaglašavanje domaćih propisa sa pravilima STO koji se tiču trgovine robom, uslugama i trgovinskih aspekata prava intelektualne svojine.
Takođe, kako navodi Ministarstvo, proces pristupanja se odnosi i na pregovore sa zainteresovanim članicama STO o pristupu tržištu roba i nivou liberalizacije pristupa tržištu usluga.
"Srbija je u završnoj fazi procesa pristupanja STO. Najveći deo reformskog zakonodavstva je usaglašen sa STO pravilima. Nastavak multilateralnog dela procesa pristupanja je duže vreme uslovljen usvajanjem izmena i dopuna Zakona o genetički modifikovanim organizmima", navode u MTTT.
Napominju da je za pitanje Zakona o genetički modifikovanim organizmima nadležno Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Za okončanje bilateralnog dela procesa, kažu u MTTT, potrebno je završiti pregovore o koncesijama za pristup tržištu roba i/ili usluga sa nekoliko članica STO (SAD, Brazil, Rusija i Ukrajina).
"Okončanje pregovora uvek zavisi i od partnera sa kojima se pregovora", navodi se u odgovoru Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.
Značaj članstva u STO
Kako kažu u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, pristupanje STO je jedan od preduslova za pristupanje Srbije Evropskoj uniji (EU) i zaokružilo bi proces kompletne integracije Srbije u međunarodni sistem oličen u Ujedinjenim nacijama, Međunarodnom monetarnom fondu, Svetskoj banci i STO.
"Osim toga, članstvo u STO obezbeđuje izvoznicima pristup tržištima drugih STO članica pod najpovoljnijim uslovima, tzv. tretman najpovlašćenije nacije. Nivoi carinske zaštite, kao i pristup tržištu usluga za članice STO definisani su i ne mogu se jednostrano menjati", navode u MTTT.
Uz to, članstvo u STO je "svojevrstan garant predvidivosti i transparentnosti unutrašnjeg sistema jedne zemlje, koji šalje dobar signal stranim kompanijama i investitorima da članica poštuje pravila i standarde u trgovini", dodaju u Ministarstvu trgovine.
"Sticanjem punopravnog članstva Srbija bi imala i pristup mehanizmu za rešavanje sporova i bila u mogućnosti da i na taj način radi na zaštiti interesa domaće privrede", navodi se u odgovoru MTTT.
Svetska trgovinska organizacija okuplja 164 države i carinske teritorije. Jedine evropske zemlje koje nisu članice STO, osim Srbije, su Bosna i Hercegovina, Kosovo i Belorusija. Među tim zemljama Kosovo jedino još nije apliciralo za članstvo.
STO i 'Otvoreni Balkan' nisu uporedivi
Na pitanje RSE, zbog čega je za Srbiju lakše bilo da inicira regionalnu inicijativu "Otvoreni Balkan", nego da radi na članstvu u STO, u MTTT kažu da "Otvoreni Balkan" i članstvo u STO nisu uporedivi procesi.
"STO je međunarodna organizacija koja se bavi globalnim pravilima međunarodne trgovine (za robe, usluge i trgovinske aspekte intelektualne svojine). Pristupanje STO-u se realizuje pod uslovima koji se dogovore između vlade u pristupanju i STO članica, kroz proces pregovora o pristupanju organizaciji", kažu u Ministarstvu.
S druge strane, dodaje se u odgovoru, "Otvoreni Balkan" je regionalna inicijativa koju su pokrenuli lideri Srbije, Albanije i Severne Makedonije.
"Trgovinski odnosi između ove tri države i ostalih CEFTA strana od 2006. godine regulisani su Sporazumom o slobodnoj trgovini CEFTA 2006, a u skladu sa odgovarajućim pravilima i procedurama STO. Na osnovu ovog sporazuma, trgovina poljoprivrednim i industrijskim proizvodima između CEFTA strana potpuno je liberalizovana", kažu u MTTT.
Zvaničnici Srbije, Severne Makedonije i Albanije su oktobra 2019. godine pokrenuli inicijativu "Otvoreni Balkan", koja se u početku zvala "Mali Šengen".
Ideja je bila, kako su objasnili predstavnici triju država, da čitav region Zapadnog Balkana počne da funkcioniše na četiri ključne slobode Evropske unije – slobodi kretanja kapitala, roba, usluga i ljudi.
