Dostupni linkovi

Miloševićevom, do ulice Draže Mihailovića


Srpska radikalna stranka dva puta je tražila da Novi Sad dobije ulicu Slobodana Miloševića

Pred komisiju za određivanje naziva delova mesta, ulica i trgova grada Valjeva, ponovo je stigao zahtev da jedna ulica u tom mestu ponese ime četničkog vođe iz Drugog svetskog rata Dragoljuba Mihailovića. Upornost podnosilaca inicijative iz Valjeva, nije međutim usamljena – i Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja dva puta je tražila da Novi Sad dobije ulicu Slobodana Miloševića.

Zapravo, svakih nekoliko meseci u fokus javnosti Srbije iznova se vraćaju ista pitanja vezana za događaje iz Drugog svetskog rata - ko je bio zločinac, ko saradnik okupatora, a ko je zapravo ratovao protiv fašizma?

Isto se može reći i za odnos prema ratovima devedesetih godina i ulozi Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije, koji je 2006. godine umro u zatvoru Haškog tribunala tokom suđenja za genocid i ratne zločine.

Raspravu o četnicima i partizanima ovog puta je aktuelizovala inicijativa pokreta pod nazivom ‘Četnici Valjeva’, da ulica u njihovom gradu -saobraćajnica koja se sada zove Prva proleterska, bude nazvana po Dragoljubu Mihailoviću.

Valjevčani su podeljeni:

…rekli su nam Slobodanka, Šaben i Miroslav iz grada na reci Kolubara.

Ovo, inače, nije prvi put da se traži da jedna ulica u Valjevu ponese Mihailovićevo ime. Razlika je ta što je u prvobitnom zahtevu, koji je uputio "Ravnogorski pokret", bilo traženo da se po njemu nazove sadašnja Radnička ulica.

Aktuelnu inicijativu potpisuje Ljubinko Andrić iz organizacije "Četnici Valjeva". Između ostalog u dopisu stoji:

“U ime ‘Četnika Valjeva’ tražimo da se najodlikovanijem srpskom oficiru, armijskom đeneralu Dragoljubu Draži Mihailoviću dodeli ulica adekvatna njegovim zaslugama u borbi srpskog naroda u balkanskim ratovima, Prvom i Drugom svetskom ratu”.

Zahtev je sada pred Komisijom koja je već odbila istu inicijativu, podnetu maja 2015. godine - ni nedelju dana nakon što je Viši sud u Beogradu Mihailovića rehabilitovao.

Podržavaoci Draže Mihailovića ispred Suda u Beogradu čekaju odluku o rehabilitaciji
Podržavaoci Draže Mihailovića ispred Suda u Beogradu čekaju odluku o rehabilitaciji

Tada dato obrazloženje Komisije iz Valjeva glasilo je da “naziv Radnička ulica nema političkih konotacija ida grad Valjevo nema ni ulicu sa imenom vođe pobedničkog pokreta u Drugom svetskom ratu, pa može i bez vođe četničkog”.

U podeljenom društvu u kome o istoriji nema opšteprihvaćenog suda kada su u pitanju događaji iz Drugog svetskog rata, sličnog principa držala se i Komisija koja je nakon petooktobarskih promena, tokom vlade 2003. godine ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića, bila zadužena za imenovanje ulica u glavnom gradu.

Na to podseća Mileta Prodanović, pisac i slikar koji je bio člante Komisije:

“U vreme dok sam ja bio u toj Komisiji, ta Komisija u Beogradu nije davala ni jedan naziv koji ima taj, da kažem, sporan, militaristički prizvuk. Davali smo imena po glumcima, po piscima, po slikarima i mislim da tako treba i da bude.”

Što se tiče društva u kome se podnose inicijative poput one koja je upravo pred valjevskom Komisijom, Prodanović primećuje da:

“Mi, naravno, nemamo konsenzus o Drugom svetskom ratu. To je vrlo često ‘bitka na brvnu’”.

Društvenog konsenzusa nema ni kada su u pitanju događaji iz novije istorije – odnos prema ratovima devedesetih i Slobodanu Miloševiću.

Tako su u poslednjih godinu i po dana pokrenute barem tri inicijative koje su za cilj imale da se upravo Miloševiću oda počast.

Poslednja je bilo ponavljanje zahteva Srpske radikalne stranke, prvobitno podnetog 2012. godine, da mu se u Novom Sadu dodeli ulica.

Predlozi za podizanje spomenika: Grob Slobodana Miloševića u Požarevcu
Predlozi za podizanje spomenika: Grob Slobodana Miloševića u Požarevcu

Prethodno je, krajem prošle godine, pred lokalni parlament grada Leskovca, takođe iz redova Srpske radikalne stranke, bio upućen predlog da se Miloševiću vrati titula počasnog građanina.

Na leto 2016. godine mogla se čuti čak i ideja socijaliste, nekadašnjeg ministra, Milutina Mrkonjića da se Miloševiću podigne spomenik u Beogradu. Mrkonjić je i danas poslanik u Skupštini Srbije.

“To je neka prelomna tačka gde se zapravo vidi sistem vrednosti iza koga stoji bilo koja vlast ili inicijativa koja na neki način želi da se uspostavi određena politika simbola”, rekao nam je Marko Milosavljević, aktivista organizacije "Inicijativa mladih za ljudska prava" koja se u više navrata suprotstavila pokušajima odavanja počasti Miloševiću.

“Mislim da je isto sa četničkim pokretima u Valjevu kao i sa inicijativama u drugim gradovima da se Miloševiću podigne spomenik – državni organi nemaju tačnu orijentaciju šta žele, kakav je njihov odnos prema prošlosti… On se menja od ujutru do uveče – sutra smo ka Briselu, prekosutra ka Moskvi, a između, nema odnosa prema tome šta je bila naša prošlost.

Problem, zapravo sa svim tim spomenicima i inicijativama jeste da se svuda luta i da se od određenog političkog momenta, do sledećeg političkog momenta biraju pogodne ličnosti”, uverava Milosavljević.

O takvom "lutanju" svedoči i to da se među brojnim raspravama o predlozima za rehabilitaciju ili odavanje počasti različitim ličnostima koje su istoriju obeležile na način koji deli sadašnju javnost – poput pomenutih Mihailovića i Miloševića ili č​etnič​kog komandanta Nikole Kalabića koji je nedavno rehabilitovan, odnosno Milana Nedića čija je rehabilitacija trenutno pred sudom ili inicijativa za rehabilitaciju nacističkog kolaboracioniste iz San​dž​aka Aćifa Efendije, zaboravljeni su mnogi koji bi bili i nesporni i dostojni društvenog priznanja kakvo je da neka ulica ponese njihovo ime.

Mileta Prodanović
Mileta Prodanović

Primećuje to pisac Mileta Prodanović. “Mislim da je u našem narodu jako puno pristojnih, pametnih, pismenih ljudi iz naše prošlosti koji do dan danas nisu dobili ulicu - recimo slikar Ivan Tabaković koji je verovatno najveći slikar druge polovine 20. veka nekim sticajem okolnosti nema ulicu. Tim pre ne vidim inicijativu za nekoga koji je vodio pokret koji je istorijski izgubio, a za sobom je ostavio mnogo istorijski pogrešnih tragova.”

Napomenimo ovde i da su u Srbiji, usled različitih razloga koji su, neretko, svoje uporište imali u aktuelnoj političkoj klimi, mnoge ličnosti izgubile ulice ili su im spomenici sklonjeni na manje vidljiva mesta.

Poslednji primer se dogodio u najstrožem centru Beograda. Posle gotovo sedam decenija, sa jedne od najfrekventnijih tačaka u Beogradu, trga Slavija, uklonjeni su spomenik i posmrtni ostataci istaknutog vođe i teoretičara socijalističkog pokreta Dimitrija Tucovića.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

  • 16x9 Image

    Milena Kuzmanović

    Novinarka sa diplomom Fakulteta Političkih nauka u Beogradu. Karijeru započela u Radio Valjevu gde je prošla put od novinara-pripravnika, urednika do v.d. direktora. Pisala i za valjevski nedeljnik "Napred". Od 2011. godine dopisnica je redakcije RSE.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG