Dostupni linkovi

Gost Press kluba je Miljenko Dereta, direktor nevladine organizacije Građanske inicijative, sa kojim smo razgovarali o komentarima i uvredama nedostojnim skupštinskog zasedanja, o nevladinim organizacijama, o kosovskim izborima...


RSE: Od 1996. godine postoji nevladina organizacija Građanske inicijative. Imam utisak da je jedna narodnjačka atmosfera, u lošem smislu te reči, sve više prisutna. U Skupštini je pre nekoliko dana prodavana i promovisana knjiga Vojislava Šešelja - Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić. Kako to komentarišete?

DERETA: Izdali smo saopštenje o tome. Rekao bih, kada je taj konkretni slučaj u pitanju, da je to nešto što radikali rade uvek, kada god mogu, oni nekoga uvrede. Tu prestaju da me interesuju radikali, ali počinje da me interesuje tišina drugog dela skupštine. Uputili smo pismo predsedniku skupštine i tražili od njega da u takvim slučajevima kažnjava i prekida sednicu. On mora da zaštiti, ne samo Natašu Kandić kao jednog uglednog borca za ljudska prava, nekoga ko je sasvim sigurno doprineo da slika o Srbiji bude bar malo povoljnija, nego što bi inače bila, nego Natašu Kandić kao građanku ove države jer se ni o kome ne može tako govoriti sa skupštinske govornice. On mora da zaštiti i Skupštinu kao instituciju. Radikali uporno pokušavaju, uz saradnju još nekoliko partija koje su u vladajućoj koaliciji, da kompromituju institucije, da pokažu, kao što su pokazali prošle godine i početkom ove, da država može da funkcioniše sasvim lepo i bez institucija, da nam one nisu potrebne, da su one nešto čega se stidimo. To je njihova politika i namera. Mislim da se ova naša strana malo primirila jer je u ovom trenutku potrebno malo štedeti energiju, pošto će događaji koji dolaze zahtevati naš pun angažman, pa možda ne treba reagovati na sitnice, već na krupne stvari.

RSE: Odmah posle tog događaja reagovale su nevladine organizacije iz Vojvodine. Da li to ima veze sa vašom organizacijom, ili je to posebno?

DERETA: Reagovali smo kao Građanska inicijativa i kao federacija nevladinih organizacija. Druge organizacije su se odlučile samostalno reagovati. Mislim da je dobro da se čuje što više glasova. Kada je Vojvodina u pitanju i nevladin sektor u Vojvodini, oni žive i rade u potpuno drugim uslovima nego što je to u Srbiji. Oni su otišli dalje od nas u organizacionom smislu, pa samim tim i u vrednosnom. Vojvodina je sada vrlo osetljiva jer je bila izazvana iz političkih krugova zbog pojave nacizma. Mislim da su ljudi tamo sada jako oprezni, gledaju šta se događa i reaguju odmah u pokušaju da spreče da se stvari pogoršaju. Ako se pogoršaju stvari u Vojvodini, biće jako loše.

RSE: Zapazila sam da se oni, koji se obrušavaju na nevladine organizacije, na sve ono što nosi predznak građansko, više obrušavaju na žene, nego na muškarce. Kako to tumačite?

DERETA: Mislim da tu postoje tri razloga. Prvi je da naš nevladin sektor, u najvećoj većini, vode žene. Gospodin Dimitrijević i ja smo izuzeci u tom smislu. I na mene su se obrušili u par navrata, pa i nedavno, kada se govorilo o ombudsmanu i o njegovom zahtevu za povećanjem broja ljudi koje on treba da bi radio svoj posao kako valja. Brojnost se računa u odnosu na broj stanovnika. Radikali su zaključili da svi iz nevladinog sektora ostaju bez stranih para, pa hoće da se udome u državi, da mi hoćemo da se zaposlimo kod ombudsmana. To je nešto čime se ponosim. Drugi razlog je što oni osećaju da su nad ženama superiorniji i da će se one teže braniti. One se mnogo bolje brane od nas i nije im potrebna nikakva naša podrška pošto su one žene, nego im je potrebna principijelna i vrednosna podrška. Treći razlog je da se njihove organizacije bave neposrednim pitanjem ljudskih prava i ratnih zločina, pa su samim tim mnogo atraktivnije i obezbeđuju veći pristup medijima, nego ono čime se mi bavimo. Tu vidim ogromnu odgovornost medija koji sve to prenose, a da pri tome ne iznose i neki stav koji bi, po meni, morao biti apriori osuđujući prema toj vrsti napada.

RSE: Tomislav Nikolić je za jednu poslanicu u Skupštini rekao da ne bi voleo da mu bude ni snajka. Imao je neke aluzije na njene tesne pantalone. U kom mi to vremenu živimo?

DERETA: Nema to veze sa vremenom u kome živimo, nego sa okruženjem. To je prostakluk. Svuda ima prostog sveta, grubog sveta, nekulturnog, agresivnog. Zato imate institucije koje moraju da daju drugačiji ton. Problem je što se sve to kod nas događa u institucijama i što se to toleriše u instituciji kao što je Skupština. Zato su važne kulturne institucije, kultura u institucijama, odnosi koji se tu uspostavljaju, važna je odgovornost za ono što se govori.

RSE: Pretpostavljam da pažljivo pratite to što se dešava u Skupštini, jer je to neki odraz kompletne situacije u zemlji. Da li ste primetili da je predsednik ili predsedavajući iskoristio svoje pravo da nekome, ko se upravo tako ponaša, isključi mikrofon?

DERETA: Primetio sam da se neki od njih boje radikala i puštaju ih. Neki dan je u jednom trenutku dosta odlučno reagovao jedan iz Socijalističke partije, a gospodin Đurđević se ponašao kao nevina mlada. On je rekao da prekida sednicu, umesto da kaže da daje pauzu. Ta vrsta omaški se odmah dočeka od strane radikala. To uverenje da se neko može baviti politikom tek tako i da to nije jedan vrlo ozbiljan posao u kome se svaka reč meri, nas i dovodi dovde. To insistiranje na pogrešnim rečima i na pogrešnom jeziku nas je dovelo dotle gde jesmo i u velikoj meri blokiralo pregovore o Kosovu.

RSE: Na neki način taj inferioran stav prema radikalskoj navali je uslovio i to da se sada ponovo bira gradonačelnik, mada će relativno brzo biti i lokalni i pokrajinski izbori. To se sve dešava pod pritiskom radikala. Koliko sam čula od svoga izvora, koji je u tim političkim krugovima i kojem mogu da verujem, govori se u stilu – prepustićemo Beograd radikalima jer moramo da ih namirimo. Šta znači to namirivanje?

DERETA: Oni su rekli da je budžet Beograda veći od budžeta Srbije i da pristup tome ne mogu da imaju samo žuti, nego i crni. Namirivanje znači podela plena. Potpuno je razumno što se izbori pokušavaju održati svuda zajedno, ali istovremeno postoje procedure. Demokratija jesu skupe procedure i poštivanje tih procedura. Ako procedura kaže da ukoliko gradonačelnik prestaje da obavlja svoju funkciju, moraju se održati novi izbori, mislim da je to važno. Ako bi trebalo, onda ih treba i ponoviti. Kada budu lokalni izbori, moraju se sprovesti po novom zakonu. Ako ne poštujemo proceduru, doći ćemo u situaciju kao što je ova na lokalnim i predsedničkim izborima. Ne poštuje se obaveza da se u roku od tri meseca usvoji Ustavni zakon i neophodni zakoni, pa tako izbori postaju predmet dogovora, a izbori ne mogu biti predmet dogovora te vrste. Izbori moraju biti održani prema propisima i prema rasporedu, onako kako je Zakon predvideo.

RSE: Nevladine organizacije su u vreme Miloševića, kada je većina njih i nastala kao znak otpora Miloševiću, bile ocrnjene, kao i ljudi koji su im bili na čelu. Današnja vlast htela bi da sarađuje sa nevladinim organizacijama jer se u nevladinim organizacijama skupilo mnogo obrazovanih ljudi, znalaca, eksperata za pojedine oblasti. Da li je u redu da se prave takve kombinacije?

DERETA: Mislim da jeste. Mislim da je to neki krajnji cilj saradnje. Nama mora biti krajnji cilj boljitak života građana u Srbiji. Mi, i jedni i drugi, radimo na tome. Postoje bitne promene u nekim ministarstvima i u jednom delu vlade. Ta komunikacija je mnogo intenzivnija, saradnja je mnogo intenzivnija. Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je dobar primer i gospodin Marković se zaista trudi da zakonsku regulativu dotera što pre. Takvo je i Ministarstvo za omladinu i sport. Gospođa Marković-Samardžić je pokrenula izradu strategije za mlade, koja se radi u partnerstvu sa nevladinim sektorom. To su veliki pomaci. S druge strane, tu je i socijalno pitanje i pitanje Ministarstva finansija, do koga ne možete da dođete. Kada tražite neki razgovor, oni nam pošalju tumačenje Zakona, kao da mi ne razumemo šta u Zakonu piše. Nije se promenila politika, promenili su se pojedinci, koji su mnogo otvoreniji prema nevladinom sektoru. I predsednik Tadić daje ton svemu tome. On je formirao Savet za odnose sa civilnim društvom.

RSE: Da li nevladine organizacije danas primaju od vlade neki novac za svoje funkcionisanje?

DERETA: Za funkcionisanje ne, ali primaju za projekte. One mogu, kao i svako drugi ko želi da se bavi određenom oblašću, da konkurišu za određena sredstva. Upravo je Ministarstvo omladine i sporta uvelo jednu vrlo transparentnu proceduru i podelilo neke pare omladinskim organizacijama koje sada rade na promociji te strategije. Ono što država ne daje jesu osnovna sredstva da bi organizacije mogle da opstanu. Mislim da je to sledeći korak koji će nas približiti standardima koji već uveliko važe u našem okruženju. Hrvatska je to na jedan vrlo dobar način obavila.

RSE: Kako tumačite to što se sada održavaju izbori na Kosovu? Beograd je poslao poruku da ljudi ne izlaze na izbore. Je li to greška?

DERETA: Mislim da je to apsolutna greška. Ono što je novo u celoj stvari jeste da su glasovi onih Srba sa Kosova, koji žele da učestvuju na izborima, sve brojniji. Prošli put, kada je napravljena ta ista greška, ništa se nismo naučili. To je ono što me brine. Bez obzira kakav će biti status i budući odnosi između Srba i Albanaca na Kosovu, mislim da se mora učestvovati u onome što postoji kao institucija jer sve drugo onda prelazi u nešto što nesumnjivo vodi ekstremizmu i nasilju.

RSE: Priču o kompromisu zagovaraju i naša strana i međunarodni faktor, kompromis u razgovorima i rešavanju problema. Kakav je to kompromis ako se poručuje Srbima da ne izađu na izbore?

DERETA: Ceo taj jezik i ceo taj pristup je, po meni, izazovan, bahat i beskompromisan, kao - ne možeš mi ništa, a ja mogu svašta da ti kažem. Pojavila se jedan floskula koja je, po meni, neverovatna. Govore o albanskoj manjini na Kosovu i kažu da je to manjinsko pitanje. Na Kosovu to nije manjinsko pitanje. U okviru bivše Srbije ili Srbije kao takve, to možda jeste manjinsko pitanje, ali ta manjina ima skoro dva miliona ljudi. Crnu Goru i Sloveniju, koje imaju manje stanovnika od Kosova, smo priznavali kao ravnopravnog partnera u državnoj zajednici, a Kosovo, ako ništa drugo, po broju stanovnika i po teritoriji to sasvim sigurno zaslužuje. To odbijanje da se učestvuje u institucijama jeste nastavak onoga da treba dezavuisati institucije, da treba zaobići institucije i sve raditi na neki neformalan način. To se događa u našoj Skupštini i to ne treba da se uspostavi kao princip, ni na Kosovu, ni u Srbiji.

RSE: Vlast u Srbiji je uvek negovala vrlo dobre i prisne odnose sa Republikom Srpskom, ali mi se čini da se sada sve to inteziviralo i da to ime veze sa rešavanjem kosovskog pitanja. Imate li i vi taj utisak?

DERETA: Imam utisak da to ima veze sa rešavanjem srpskog pitanja. Srbija ponovo obnavlja svoj, nadao sam se, zaboravljeni plan da objedini sve Srbe u jednu srpsku državu. Ta destabilizacija celog regiona, da bi se ostvario taj neizvodljivi plan, je užasno opasna jer život je takav da se ljudi pomešaju i ne možete ih sve skupiti na jedno mesto. Ne mogu da razumem da naši političari ne znaju politiku u pravom smislu, neke razumem jer oni nemaju drugu temu, pa rade na taj način. Više im je stalo do samouništenja Srbije, nego do njenog razvoja i uklapanja u Evropu. Ti političari su spremni da ponovo idu u neke besmislene ratove, ne bi li pokušali da ostvare ono što se već dokazano ne može ostvariti.

RSE: S obzirom na sve ovo što se sada dešava i što je neki kontinuitet u odnosu na ono što se dešavalo u poslednjih 15 godina, da li mislite da ste se bavili uzaludnim poslom, ili mislite da će to ipak ostaviti neke tragove?

DERETA: Vrlo intimno pitanje, ali ću biti iskren. Često imam utisak da jurišam na neke vetrenjače, da je to potpuno besmisleno i da ne daje nikakve tragove. Onda je dovoljno da na ulici, potpuno nepoznati ljudi, samo u prolazu kažu - Slušamo šta govorite, tako i treba – hvala vam. Onda shvatim da ima neka velika ćutljiva većina u Srbiji koja je još uvek u strahu da iskaže svoj stav zbog svega onoga što joj se svaki dan servira preko medija i Skupštine. Ako me išta ohrabruje, to je da ipak neke političke opcije stoje na onom broju na kome su i bile, kao što su radikali. Oni ne rastu, oni imaju svoje verno glasačko telo. Neki drugi, koji su se tek pojavili, imaju neki laganiji rast. Znajući da oni okupljaju mlade ljude, to me ohrabruje. Čovek često nema ni mogućnost da bira svoj put. Ovaj put sam izabrao i ne mislim da je to jalovo, već važno da se radi.

RSE: Pri tome ste zapostavili jednu kreativnu profesiju za koju ste se školovali, a to je profesija reditelja.

DERETA: Mislim da ta profesija više nedostaje meni, nego ja toj profesiji. Zapostavio sam je jer nisam umeo da izbalansiram te dve stvari, kao neki, kojima zavidim na toj veštini. Imam čemu da se nadam – da ću se vratiti onome što je bila moja prva ljubav.

XS
SM
MD
LG