Petar Milićević, aktivista iz nevladine organizacije ‘Evropa nema alternativu’, za ‘Zašto?’ analizira zbog čega su nakon mjesec dana utihnuli beogradski protesti protiv vlasti i opšteg stanja u društvu, šta su postigli i da li će se nastaviti.
- Diktatura
Protesti su, možda i utihnuli, i možemo sada analizirati da su to bila neozbiljna deca i da su to bili protesti bez neke strukturalne ideje šta sa njima i kako sa njima.
Bilo je vrlo jasno -- protesti su bili nazvani protiv diktature, znači da određena količina ljudi koja nije bila mala, misli da je u zemlji diktatura, i da treba protestovati.
- Okidač
Da li su imali efekta?
Svaki protest uvek ima efekta. Nema protesta koji nije ostavio trag, pogotovo ako su u slučaju studenti ili bilo koja grupacija koja treba da bude okidač promena u društvu.
Ovi protesti su se vrlo lako organizovali i vrlo lako će biti organizovani ponovo, zato što nisu ni prvi koji su organizovani u zadnjih nekoliko godina, kao na primer protesti u Savamali zbog rušenja, u slučaju ukidanja medija ili protesti u slučaju ukidanja Utiska nedelje.
- Faza
Iako su trenutno utihnuli, iako sad možemo reći da su tamo malo deca ispuvali balon koji postoji, i da je protest mogao da bude strukturalnije izražen protiv diktatora, da ga tako nazovemo, mislim da nije problem što se određene grupe demnstranata odvajaju i pričaju da to više nema smisla.
Nijedan protest nije opstao da se grupacija nije menjala. Nijedan protest nije opstao da su svi bili jednaki i da su svi uvijek imali isti uticaj na tu neku vrstu pobune.
Danas gledamo razvoj neke nove političke grupe za pritisak, stranke ili nekog pokreta u Srbiji, pa je, ja mislim, i ovaj protest i pokretanje i utihnjavanje samo jedna faza u tome.
- Opcija
Demonstranti su pokušali, bar na nivou studentskih organizacija, da pomire i levicu i desnicu i da izvedu bilo koga ko je protiv, kao što je nekad bilo dovoljno biti protiv Slobodana Miloševića da bi nekoga smatrali poštenim, pametnim, inteligentnim čovekom ili dobrim analitičarem.
Ja mislim da je to samo pokušaj, da ta veća masa trenutno nije podržala demonstrante jer bi moralo da bude mnogo više hiljada, na stotine hiljada, ljudi na ulicama.
Postoji i vrlo tiha opozicija koja nije izašla na izbore -- i dalje im se ne sviđa nijedna opcija koja je bila ponuđena, ni za, ni uz Vučića, ni protiv.
- Masa
Velika većina i dalje tu negde tiho tuguje za nekim ili prošlim vremenima, kao što je bila 2000. kad smo jedini put mogli da pokrenemo i neke ljude koji nikada nisu izašli na proteste, ili čeka nekog novog, neku novu opciju ili neki novi pokret koji će ih malo razmrdati.
Kad mi sve sračunamo, i Belog i ove kandidate i one kandidate, to nije većina, to je onda vrlo jasna manjina koja je trenutno vrlo stabilna.
I opozicionari da bi pokrenuli promene, moraju da razmisle o tome kako galvanizirati masu ako žele da masa ide za njima.
- Grupa
Za sada, to su tihe podrške, lagana uzmicanja, aplaudiranje sa strane, mislim da bi tu bilo potrebno da postoji neki malo pozbiljniji program i prilazak direktnom glasaču, i onom koji nije tvoja opcija.
Protesti su samo za gasače koji su iskreno za, koji su vrlo jasno rekli šta žele ali to je ograničena grupa ljudi.
- Meta
Za sada i dalje imamo kampanje koje se zasnivaju na masovnim govorima, na bilboardima. Glasač se ne oseća da je bio meta ove kampanje ili da je bio targetiran u bilo čemu drugom.
I to se i videlo, izlaznost je bila mala i većina je rekla ne, ali na vrlo čudan način.
