Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Za evrointegracije važni su i dobrosusedski odnosi


Milica Delević, foto: Vesna Anđić
Suočavanje s prošlošću ni za jednu zemlju nije lako. Za Srbiju je to bila jedna od tema koja jeste obeležila period tranzicije od 2000. godine na ovamo, kaže u intervjuu za RSE Milica Delević, direktorka Vladine Kancelarije za evropske integracije

RSE: Rezolucija o Srebrenici je jako aktuelna tema. Da li mislite, ono što neki kažu, ako bi uz Srebrenicu pomenuli i sve ostale zločine koji su tokom ratova činjeni na terenu bivše Jugoslavije, da bi to bilo relativiziranje?

DELEVIĆ: Proces suočavanja sa prošlošću nije lak ni za jednu zemlju. Za Srbiju je to bila jedna od tema koja jeste obeležila period tranzicije od 2000. godine na ovamo. Suočavanje sa prošlošću često se svodi samo na uslov koji Evropska unija postavlja da se sarađuje sa Haškim tribunalom, da se ljudi, koji su optuženi za teške ratne zločine, izruče Haškom tribunalu.

Međutim, to jeste formalni uslov i možete na njega odgovoriti kao na formalni uslov, ali suočavanje sa prošlošću, prihvatanje odgovornosti za ono što se desilo, je jedan drugačiji proces koji može biti podstaknut uslovljavanjem, ali ne može da proizađe kao rezultat uslovljavanja. To je jedna vrsta unutrašnjeg političkog procesa koji dovodi i do ovih rezolucija. Činjenica da mi prihvatamo odgovornost za one zločine koji su učinjeni u naše ime, a uz to gledamo i druge zločine, ne umanjuje odgovornost koju imamo za one koji su učinjeni u naše ime. Čini mi se da je to svakako jedan od koraka koji nas vodi ka suočavanju sa prošlošću, koji formalni uslov može da podstakne, ali ne može u potpunosti da proizvede.

RSE: Bosna i Hercegovina i Crna gora su priznale da je bio zločin u Srebrenici. U čemu mi zaostajemo?
DELEVIĆ: Teže je priznati one događaje koji su učinjeni u vaše ime. Srbija kroz istoriju nije jedina. Takva vrsta suočavanja sa prošlošću zahteva jedno duže vreme i jedan unutrašnji politički proces sazrevanja. Ova vrsta uslovljavanja, koja stiže iz Evropske unije i koju smo u početku imali od strane SAD-a, koja na početku jeste bila motor politike uslovljavanja, može to da podstakne, ali je na unutrašnjem političkom procesu da na to odgovori.

RSE: Osim te rezolucije, koja je jedna od glavnih tema, tu je i 200 intelektualca, javnih ličnosti, koji su potpisali da ne treba da ulazimo u NATO. Kako to komentarišete?
DELEVIĆ: Neke stvari prvenstveno gledam kroz prizmu evropskih integracija. Članstvo u NATO nije uslov za ulazak u Evropsku uniju. Neke članice Evropske unije nisu članice NATO, kao Austrija i Kipar.

Jedno je da niste član, a drugo je da ste u svađi sa nekom organizacijom. Drago mi je što je odnos Srbije sa NATO-m prešao iz faze u kojoj je dominirao sukob, u jednu fazu kojom dominira saradnja kroz modalitet programa Partnerstvo za mir. Čini mi se da Srbija u ovom trenutku jeste posvećena toj saradnji i da radi na tome da izvuče maksimum koristi iz ove saradnje. U kom pravcu će u budućnosti ići članstvo, videćemo. Verujem, ako budemo išli prema članstvu, da će se na kraju o tome izjasniti građani na referendumu. Za Evropsku uniju nije presudno da li jeste član ili niste, ali je važno da li ste u
Proces suočavanja sa prošlošću nije lak ni za jednu zemlju. Za Srbiju je to bila jedna od tema koja jeste obeležila period tranzicije od 2000. godine na ovamo.
svađi ili niste u svađi. Čini mi se da su naši odnosi u ovom trenutku obeleženi saradnjom, a ne sukobom, i da je to ono što je suštinski važno za proces evropske integracije.

RSE: Kada su ukinite vize, svet je uglavnom govorio da nema para da putuje. Nisu shvatili to osećanje slobode, da ne postoji granica koju ne smete da pređete.
DELEVIĆ: Pripadam generaciji koja je 1992. godine imala 22 godine, koja je mogla slobodno da putuje i koja se formirala sa svešću da je sloboda putovanja nešto što imate. Za mene je viza uvek bila doživljaj nekog ograničenja, ti razni dokumenti koje ste morali da imate da bi mogli da dobijete vizu. Čini mi se da je najvažnije, što nam je donela vizna liberalizacija, to osećanje slobode. Bez obzira što ne mogu svi da iskoriste tu korist odmah, mislim da se procenat ljudi koji putuje povećava.

Ako ništa drugo, krećući se kroz Beograd, vidim mnogo više turističkih agencija. U moj zgradi se otvara lokal koji pomaže studentima da studiraju u inostranstvu. Iz Beograda počinju da lete za razne evropske destinacije jeftine avionske kompanije, koje dodatno omogućavaju da ovu pogodnost možete da iskoristite. Čini mi se da su vize odvraćale od putovanja čak i one ljude kojima finansije nisu bile problem. Sada mogu da putuju. Taj neprocenjiv osećaj slobode, poštovanja i ličnog dostojanstva, koje sada imamo, mislim da je nešto najvažnije.

RSE: Danilo Kiš je rekao da se Srbi Evrope, ili plaše, ili je mrze.
DELEVIĆ: To znači da je dovoljno ne poznaju. U tom smislu čini mi se da je ova vizna liberalizacija bitna. Sve ono što ne poznajete, može u vama da izazove osećanje straha. Čini mi se da vizna liberalizacija, kroz mogućnost putovanja, da vidite nešto drugo, pomaže ljudima da steknu osećanje konteksta, da nije sve uzrokovano nama, ili da nije nešto pokrenuto sa namerom da bi se nama, ili pomoglo, ili odmoglo. Neke stvari u svetu se dešavaju nezavisno do nas. Postoje problemi i u drugim zemljama. Kada ljudi sagledaju da tamo nije sve idealno, da i oni imaju nekih problema, možda će shvatiti i biti više podstaknuti da se mi sami pozabavimo rešavanjem naših problema, bez stalnog očekivanja da to neko drugi učini.

RSE: Srbija je podnela kandidaturu za članstvo u Evropsku uniju. Koliko ćemo dugo čekati i od čega zavisi dužina čekanja?
DELEVIĆ: Prvi korak koji treba da se dogodi jeste da se unutar Saveta ministara postigne dogovor o tome da se naš zahtev za članstvo uputi Evropskoj komisiji, a tada će nama Evropska komisija dostaviti taj, već sada mnogo pominjani u medijama, upitnik, na koji bi mi trebali da odgovorimo brzinom koja potvrđuje našu spremnost da uđemo u dalje ugovorne odnose sa Evropskom unijom.

Uvek oklevam da dam projekciju datuma, čije ostvarenje ne zavisi samo od naše strane. Mogu da kažem da će Srbija učiniti sve da bude spremna, kada upitnik stigne, da na njega u najkraćem roku odgovori i da će, dok upitnik ne stigne, nastojati da nastavi da sprovodi Trgovinski sporazum na način koji je podržavajući i koji ohrabruje Komisiju da nam da pozitivno mišljenje. Naravno da će nastaviti sa reformama, uvažavajući preporuke iz izveštaja o napretku iz oktobra 2008.

Kada će unutar Saveta ministara Evropske unije biti postignut dogovor o tome da se naš zahtev prosledi Komisiji, je nešto na šta možemo da utičemo stvaranjem atmosfere da smo privrženi ispunjavanju uslova i da smo ozbiljan i kredibilan partner, ali ipak je to odluka koju donose same članice.

RSE: Neko je okvalifikovao Srbiju kao cigar na Balkanu. Komesar za proširenje Evropske unije je rekao da je zapadni Balkan prioritet za proširenje Evropske unije. Šta to znači?
DELEVIĆ: To znači da je proces proširenja u ovom trenutku ograničen na zapadni Balkan i na Tursku. U tom okruženju se nalaze zemlje koje su, ili zvanični kandidati, poput Hrvatske, Makedonije i Turske, ili potencijalni kandidati, gdje smo mi ostali. U tom smislu region zapadnog Balkana u najvećoj meri drži Komisiju i komesara za proširenje u poslu.

Mi imamo interes da se krećemo u Evropskoj uniji. Naš prvenstveni partner jeste Komisija, koja, kada proces teče, procenjuje ispunjenost uslova. Na
Uvek oklevam da dam projekciju datuma, čije ostvarenje ne zavisi samo od naše strane.
nama je da stvorimo utisak jednog pouzdanog partnera, da o tome informišemo zemlje članice, ali Komisija je ta, kao organ u okviru Evropske unije, koja odlučuje o tome koliko smo napredovali. O tome obaveštava zemlje članice, na osnovu čega one donose odluku da li Srbija, ili neka druga zemlja u regionu, treba da pređe u sledeću fazu.

RSE: Kod nas se reforme sporo odvijaju, kao i naši zakoni i naši propisi koji treba da se usklade sa evropskim. To će biti jedan ogroman posao. Pošto su Hrvati preveli silne zakone i propise, bili su nama obećali da će nam to bez nadoknade dati. Šta je sa tim?
DELEVIĆ: Dugo je bilo priče o tome šta će se desiti sa prevodima pravnih tekovina. Za to nije zainteresovana samo Srbija, već i zemlje iz regiona koje taj jezik mogu koristiti. Srbija je, ne čekajući Hrvatsku, ali istovremeno ostavljajući mogućnost da se to u jednom trenutku desi, počela da uspostavlja sistem. U nekom trenutku događaji vas pretiču. Da bi ministarstva mogla pripremati zakone koji su usklađeni sa Evropskom unijom, moraju da prevedu evropske zakone, da ih konsultuju pri izradi tih zakona. Ako to već rade, onda je bolje da su sigurni da za određene iste termine daju iste srpske nazive i da taj proces ide koordinirano.

Hrvatska Vlada je krajem prošle godine donela odluku da ono što je do sada prevedeno od pravih tekovina stavi na raspolaganje svim zemljama učesnicama procesa stabilizacije i pridruživanja, što su zemlje iz regiona koje su za to zainteresovane.

To jeste dobrosusedski gest i lepše je što se to dogodilo ranije, pre trenutka ulaska hrvatske u Evropsku uniju. Da se to desilo kada je Hrvatska ušla u Evropsku uniju, tada bi već njena obaveza bila da to stavi na WEB site, a tu obavezu imaju sve zemlje članice. To ne znači da će Srbija u potpunosti morati da promeni svoj način prevođenja koji je pripremila idući u susret obavezi usklađivanja zakonodavstva, ali svakako znači da će ovaj proces biti mnogo jeftiniji jer svi koji će raditi, raditi će sa hrvatskim prevodom, kao jednom od referenci. To ne znači da ćemo izbeći pravno jezičku i stručno tehničku redakciju, koja će svim tim terminima dati pravno i jezičko tumačenje koje je u skladu sa srpskim jezikom.

RSE: Hrvatska je dobila novog predsednika, gospodina Josipovića. Koliko je dobrosusedski odnos bitan za ulazak u Evropsku uniju?

DELEVIĆ:
Dobrosusedski odnos je bio kriterijum i za zemlje centralne i istočne Evrope kada su ulazile u Evropsku uniju, ali nije bio toliko formalizovan kao što je slučaj sa zemljama na zapadnom Balkanu, imajući u vidu tešku ratnu istoriju kroz koju su ove zemlje prošle. Evropska unija čak i više insistira na dobrosusedskim odnosima kao na jednom od kriterija.

Ako poredite današnju situaciju sa od pre 10 godina, mnogo je učinjeno, pre svega kroz stvaranje Evropske unije kao jedne organizacije koja je pomagala regionalnu saradnju i bila učesnik u mnogim inicijativama sa svima nama iz regiona. Zaslužuje mnogo kredita za to. Od Pakta za stabilnost do Regionalnog saveta za saradnju, ima mnogo sektorskih inicijativa koje povezuju sve zemlje u regionu. Neke nas povezuju i sa Evropskom unijom, kao što je Energetska zajednica jugoistočne Evrope, sada Transportna zajednica, o kojoj se pregovora, zatim proširenje Sporazuma jedinstveno evropsko nebo na zapadni Balkan, koji je i omogućio jeftinim avio kompanijama da sada lete iz Beograda. Bez toga, takvo njihovo interesovanje za nas, ne bi ni imali.
Dobrosusedski odnos je bio kriterijum i za zemlje centralne i istočne Evrope kada su ulazile u Evropsku uniju...


Nisu svi problemi u regionu rešeni. Verujem da evropska integracija predstavlja jedan dobar okvir koji možemo da iskoristimo za podsticaj rešavanju tih problema jer nema tema iz prošlosti, samo iz budućnosti, koja nam je zajednička. Od 2000. godine, od promene režima u Hrvatskoj, a kasnije i u Srbiji, sve zemlje regiona imale su u svim trenucima Vlade koje su bile privržene demokratiji, tržišnoj privredi i ideji evropske integracije, što je stvaralo neku osnovu za saradnju među njima. Ne možete sve probleme prevaziđi lako i odmah. Mislim da od tog trenutka, činjenica da se ceo region kreće u pravcu evropskih integracija, jeste bila važna osnova za lakšu saradnju među zemljama.

RSE: Koliko znači da mladi ljudi organizovano odlaze u neke zemlje Evropske unije, ili što Palma, gradonačelnik Jagodine, vodi svoje seljake da vide kako se to radi u Austriji, kako žive njihove kolege poljoprivrednici? Da li je to dobro.
DELEVIĆ: Sa jedne strane to zaista stvara utisak kod građana, koji su posetili Evropsku uniju, da ima možda nekih stvari koje su tamo bolje organizovane. Ali opet ruši mit da je tamo sve idealno. Imaju prilike da vide neke stvari koje bi bile primenjene u Srbiji, od kojih bi imali konkretne koristi.

Mislim da je najvažnije, osim što vidite kako neka oblast funkcioniše, da vidite i da steknete osećanje konteksta, da izgubite osećanje sopstvene centralnosti, koju smo mi imali, i zbog zatvorenosti i zbog činjenice da smo dugo bili važni zbog problema koje smo imali. Sada treba da gradimo na mogućnostima koje nudimo, a ne na problemima koje proizvodimo. Treba da nam bude drago što nismo više dominantni problem. Sada, kada je u pitanju integracija zapadnog Balkana, ne treba više objašnjavati koji su problemi, ali šta Evropska unija dobija integrišući zapadni Balkan, koji je međusobno povezan transportnom, infrastrukturom mrežom, energetskim rutama, koliko uključivanje zapadnog Balkana znači za Evropsku uniju i koliko zaokružuje jednu zonu mira i bezbednosti koji je Evropa gradila.

RSE: Kako ćemo mi sa ovakvim putevima i prugama u Evropu?
DELEVIĆ: To je jedan proces zbog čega uvek kažem da pitanje trenutka ulaska nije toliko bitan. Da Evropska unija kaže uđite sutra, te pruge i ti putevi i to mleko i prodavnice bi ostale takve. Na putu do ulaska u Evropsku uniju te će se stvari menjati. Činjenica da su neki ljudi u Srbiji umrli od čokolade u kojoj je bilo mleko koje je ozračeno. Ti rizici će se ukloniti iz našeg života, a naše tržište će postati uporedivo sa tržištem Evropske unije, u smislu zakonodavstva koje garantuje investitorima sigurnost, ali ne na uštrb snižavanja prava radnika, ni ekoloških standarda.

Da li bi ste želeli da Srbija bude zanimljivija investitorima, jeftinija zato što ne moraju da ulažu u zaštitu životne sredine? To je jedan od načina da se privuku investicije, ali to može da podrži samo neko čija deca nikada neće rasti u Srbiji.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG