Dostupni linkovi

Milanović: IT sektor u Srbiji će oslabiti, ako se ne promeni


Programeri na psolu u Beogradu, 4. juli 2018.

Nenad Milanović, vlasnik novosadske firme Coing koja je razvila globalno uspješni program za korporativnu produktivnost Clockify i koja je članica Vojvodina ICT Clustera, za ‘Zašto?’ objašnjava kakvi izazovi stoje pred IT industrijom u Srbiji koja nakon decenije stalnog rasta generiše deset posto ekonomske proizvodnje i jedan je od glavnih izvoznika.

  • Provere

Zasluga države za uspeh kompanija poput Nordeusa i tako dalje jeste što nam je omogućila internet.

Znači, samim time što država Srbija ima internet šanse bilo koga da distribuira i da proda svoje intelektualne usluge u celom svetu su drastično povećane.

Ono što je i dan danas problem nama i mnogima drugima jeste što te usluge, to jest proizvode koje smo napravili, jako teško možemo da direktno prodamo i naplatimo iz Srbije.

Tu postoji više razloga.

Prvi problem je naša pravna reputacija i činjenica da saznanje da se neki proizvod prodaje iz Srbije pokreće potrebne dodatne provere od strane velikih korporacija.

  • Irska

Kada vama dođe jedan HP (Hewlett Packard), recimo, i hoće da kupi od vas proizvod, ako zna da taj proizvod dolazi iz Srbije on mora da uradi mnogo više sigurnosnih provera da bi njihov korporativni security odobrio tako nešto.

Mi smo svi prinuđeni da usluge i, primarno, proizvode prodajemo iz inostranstva.

Moja kompanija ima uspešan proizvod koji se zove Clockify, ali mi iz Srbije imamo jako male šanse da to prodamo ozbiljnom kupcu.

Jedan od problem su payment procesori. Znači Srbija nema nijedan payment procesor alat koji može lako da se integriše da bi mogli da primamo strane platne kartice.

To je jedan izuzetan problem, koji imaju i kompanije koje već uspešno posluju, recimo Nordeus, i oni svoje usluge moraju da prodaju iz Irske, pošto iz Srbije nisu u mogućnosti to da rade direktno.

  • Novac

Ljudi koji su uspeli da prevaziđu birokratske prepreke uradili su to na način na koji su bili naterani a to je da pravno entitetsko poslovanje i prisustvo izvršavaju iz stranih zemalja.

Ono što Srbija i slične države u regionu moraju da urade jeste da liberalizuju birokratiju, u smislu da uključe poverenje u priču, kako to funkcioniše na Zapadu, a ne da dizajniraju birokratske procese iz perspektive nepoverenja.

Dakle svima se po defaultu veruje a provere se vrše naknadno, a u Srbiji se sve provere vrše inicijalno, dok ne postoji nikakvo mesto poverenju.

Kada primite deviznu doznaku iz inostranstva kao firma, vi prvo morate da opravdate šta je to prije nego što dobijete pristup svom novcu.

To nigde na Zapadu tako ne funkcioniše, i to je jedan problem, i ima raznih stvari koje nas usporavaju, koje nam prave probleme.

  • Fiksna cena

Drugi problem je stabilnost pravosudnog sistema.

Ako vi znate da u zemlji poput Srbije ne možete lako da odbranite svoje ugovorene obaveze uz pomoć sudskog sisatema, onda ćete izbegavati da imate posla tu.

Tako da je potrebna liberalizacija birokratije u finansijskom smislu pogotovo i uspostavljanje pouzdanijeg sudstva koje će brže da funkcioniše, jer brzo sudstvo je neophodno za siguran biznis.

Mi smo imali fenomen ubrzanog rasta izvoza ali je problem što je taj rast bio baziran na konsultantskim uslugama a konsultantske usluge nisu skalabilan biznis već isključivo zavisi od broja ljudi koji taj biznis završavaju.

Ako imate deset ljudi koji imaju 40 sati nedeljno vi u konsultanstkom biznisu možete da prodate 400 sati po nekoj fiksnoj ceni, i to je biznis model koji će biti uspešan dok god smo mi u tom manufakturnom smislu jeftiniji od drugih zemalja.

Obzirom da sad polako prolazi to vreme gde smo mi bili jeftiniji od drugih zemalja faktički ceo taj privredni rast će biti održiv samo kroz izvoz digitalnih proizvoda koji mogu da se prodaju po višestruko većim zaradama i da se višestruko više isplate.

  • Liberalizacija

Vi kad prodajete konsultantske usluge, ne možete nečije vreme da prodate sto puta skuplje nego što ga plaćate, a kad imate proizvod možete da prodate taj proizvod stotinu ili hiljadu puta.

Ukoliko Srbija i srpske firme ne počnu da izvoze proizvode, taj rast koji smo imali vrlo lako može da se pretvori u pad zato što će strani klijenti koji su nas primarno koristili za konsultantske usluge jednostavno da nastave prirodan proces traženja jeftinije usluge jer mi nismo konkurentni.

Dokaz za to je Hrvatska koja u konsultantskom smislu ima vrlo lošu ponudu u poređenju sa Srbijom, ali to je primarno zato što hrvatske firme koje se bave konsaltingom nisu mogle da se takmiče sa cenama koje su srpske firme mogle da ponude.

Međutim, i mi smo na kraju tog ciklusa i vrlo brzo mi isto nećemo biti relevantni na tržištu konsultantskih usluga, ali firme koje imaju proizvode u Srbiji ća da opstanu i da nastave dalje da rade.

Da bi bilo više takvih firmi Srbija mora da prođe kroz tranziciju koja se odnosi na birokratiju, liberalizaciju finansijskog poslovanja, pravosuđe i intelektualnu svojinu.

  • Desetine proizvoda

Moja firma je imala sreću jer smo uspeli da se preorjentišemo na izvoz proizvoda pošto nam je bilo sve teže da opstanemo u konsultantskom svetu gde sa našom cenom radne snage koja je uzrokovana odlivom mozgova i uplivom i subvencionisanjem stranih entiteta od strane države mi jednostavno nismo više bili konkurentni.

Mi smo u poslednjem trenutku uspeli da počnemo da ostvarujemo prihode od proizvoda i da se faktički spasimo od sloma koji je definitivno bio izvestan sa trenutnim tržišnim trendovima u polju konsultantskih usluga u računarskom pragramiranju.

Mi smo napravili proizvod koji se zove Clockify i koji se bavi optimizacijom produktivnosti u pravnim licima, u firmama i organizacijama, i on je trenutno najbrže rastući softver tog tipa, zabeležio je inostrani uspeh i počele su da ga koriste korporacije poput Hewlett Packarda, American Expressa, Siemensa i tako dalje.

Nažalost, radi se samo o desetinama takvih proizvoda na nivou cele države.

  • Manufaktura

U Srbiji imate stotine firmi koje se bave konsultantskim uslugama u oblasti programiranja ali imate možda desetak firmi koje imaju sopstveni proizvod.

U Novom Sadu postoji još manje od deset firmi koje imaju sopstveni proizvod koji su uspele da izvezu na inostrano tržište i da ostvare od toga takozvani recurring revenue koji se dešava svakog meseca ponovo iako možda potencijalno ne trošimo nikakve ljudske resurse na to.

Taj odnos firmi koje su uspele da izvezu proizvod u odnosu na firme koje se bave konsultantskim uslugama je poražavajući.

U našem slučaju, kada se posmatra na godišnjem nivou to jesu milioni (dolara ili eura) i druge firme koje poznajem imaju milionske prihode na godišnjem nivou koje ostvaruju od proizvoda a ne od preprodaje ljudskog vremena.

Sav devizni priliv koji se desio u Srbiji u posljednjih deset godina od IT-ja je poreklom od konsaltinga, a to bi prosto rečeno bio manufakturni smisao, kao što ste imali u Aziji, u zemljama u razvoju koju su prve svoje devizne prihode počele da generišu u proizvodnji onoga što nisu hteli da rade na Zapadu i jeftinije su mogli to da rade u Aziji.

  • Istok

Kina je bila jedna od prvih zemalja gde se outsourcovala proizvodnja, i oni su prošli kroz neku tranziciju, dobili su neke devizne inpute koji su im pomogli da obave tu tranziciju ali oni više recimo nisu konkurentni kao što su neke druge zemlje koje su sad spremne da rade za iste cene kao što su recimo Kinezi radili pre 20 godina.

Tako i mi u Srbiji, mi smo posljednjih 5-10 godina manufakturom stvorili devizne prihode, to nam je pomoglo da uđemo u neku tranziciju i sad na izlazu iz te tranzicije u manufakturnom smislu više nismo konkuretni.

Jedino što sad možemo da prodamo jesu proizvodi, u smislu usluga više ne možemo, opet smo postali skuplji nego neko ko je istočnije od nas.

Zbog toga kažem da sav taj rast koji smo imali vrlo lako može da se pretvori u pad zato što nismo u dovoljnoj meri prebacili svoje finansijsko oslanjanja na proizvode, nego na usluge koje jednako dobro može da pruži i neko u Ukrajini.

Nismo mi ništa pametniji od bilo koga drugog ko je završio neku školu tamo na istoku, svi smo mi isti mozgovi a vrednost mozgova se multplicira timski i kroz proizvod, a ne kroz pojedince.

XS
SM
MD
LG