Osećamo se bezbedno, uprkos povremenim tučama, kažu migranti iz prihvatnog centra u Obrenovcu. Radio Slobodna Evropa obišao ih je nakon tvrdnji pojedinih nevladinih organizacija o učestalim incidentima u objektima za njihov smeštaj.
Policijski kombi, pripadnici Policijske brigade i uniformisano privatno obezbeđenje u krugu nekadašnje obrenovačke kasarne "Bora Marković", gde je u nekoliko paviljona i krugu od 9,5 hektara trenutno smešteno 680 migranata, svedoče o merama bezbednosti koje se preduzimaju na ovom mestu. I pored toga, kako navode nadležni u ovom centru i pojedini migranti, fizički sukobi i krađe se dešavaju.
"Pa izgleda kao iz filma ‘Ulični borac’. Videli ste to i na televiziji. Uhvati vas za ruku ili sat. Ili za kragnu, i započne fajt. Kad novi ljudi stignu, gladni su i ljuti, jer im bugarska policija na granici uzima pare i sve vredno što imaju...I onda, na primer, otmu mobilni telefon od nekoga da bi ga prodali i kupili hranu", priča Ismail Akakhail (30) iz Avganistana.
RSE: Da li se ovde osećate sigurno?
"Da, naravno. U kampu su jasna pravila i sve je pod kontrolom", tvrdi Akakhail.
Kapacitet ovog smeštaja, u kom su mahom Pakistanci i Avganistanci, je 950 kreveta. U krugu centra imaju menzu, kantinu, teretanu, terene za kriket, fudbal, košarku, odbojku, i klub za zabavu sa bilijarom i društvenim igrama. U tim aktivnostima i šetnji do grada uglavnom provode dane dok se, kako ističu pojedini migranti, incidenti uglavnom dešavaju noću.
Sava Rakić, upravnik Tranzitno-prihvatnog centra Obrenovac, kaže za RSE da probleme pravi tri do četiri odsto smeštenih migranata.
"Pa jeste, ima tuča ali to je većinom radi krađa telefona. To je jedini izvor problema u ovom kampu. Kradu telefone jedni drugima. Ne znam zašto... Eto, ukradu telefon, odu i prodaju, valjda im trebaju pare", priča Rakić.
Kako navode u ovom centru, ovde o bezbednosti migranata 24 sata sedam dana u nedelji vodi računa šest policajaca, četiri radnika privatnog obezbeđenja i šesnaest ljudi iz Komesarijata za izbeglice. Rukovodioci navode da su migranti apsolutno sigurni i da problemi nisu učestali.
Sava Rakić kaže da se poslednji incident desio 23. januara, a prethodni pre dva meseca.
"Ako je u sobi tuča, mi smo tu za dva minuta. Evo, kao u utorak što je bilo, policija i mi smo došli i razdvojili. Tada je bilo to ubadanje nožem u butinu. Nije dozvoljeno da imaju oružje, i mi ih pretresamo, ali dešava se da preskoče ogradu i unesu unutra. U poslednjoj tuči našli smo dva noža. To su noževi koje koriste za otvaranje konzervi ili sečenje hleba, ali na žalost mogu da se koriste i kao hladno oružje...", navodi Rakić.
Vinovnike tuča u ovom centru policija iz kruga kasarne sprovodi u stanicu u Obrenovcu gde, ukoliko za to postoji zakonski osnov, započinje njihovo procesuiranje.
Radoš Đurović, direktor Centra za pružanje pomoći tražiocima azila, smatra da su migranti u Srbiji delimično bezbedni jer su, kako su se sami požalili toj nevladinoj organizaciji, izloženi kriminalu, nasilju i krijumčarenju.
"Najveći broj centara nije u stanju da garantuje potpunu sigurnost ljudima koji su u njima smešteni. Mi govorimo i o stručnosti ljudi koji upravljaju ovim centrima. U najvećem broju slučajeva njihovo znanje vrlo diskutabilno. To su kadrovi koji nisu osposobljeni da upravljaju velikim brojem ljudi i koji nemaju iskustvo u radu sa migrantima i izbeglicama. Sve to uzrokuje da pitanje bezbednosti dobije veći značaj", kaže Đurović.
Iako se incidenti događaju, većina migranata sa kojima smo razgovarali kažu da nisu zabrinuti i da su zadovoljni što ovde imaju smeštaj, tri obroka dnevno, kupatilo sa toplom vodom i sadržaje za razonodu.
Avganistanac Naeem Jam (27) tvrdi da se oseća bezbedno.
"Da, sto odsto, potpuno sam siguran. Zato što nemam nijedan problem ovde. Mislim da u kampu ima petoro ili šestoro ljudi koji kradu telefone i otimaju novac od migranata. Neki se napolju napiju pa se onda tuku, a to je sve zato što previše piju", kaže Jam.
Sa druge strane, Radoš Đurović smatra da se migranti ustručavaju da javno iznesu sve probleme i zaključuje da su potrebne promene u radu sa njima.
"Sistem interne kontrole u Komesarijatu za izbeglice mora da se uspostavi na efikasan način. Po zakonu je komesar onaj koji upravlja svima kampovima, što u realnosti nije tačno niti on može da nadzire sve što se dešava u tom centrima", zaključuje Đurović.
Dok čekaju put u bolji život na Zapadu, gde su krenuli iz svojih zemalja, izbeglice u Obrenovcu dane prekraćuju i na kursevima jezika i stolarije koji su im omogućeni u prihvatnom centru. Ovde praktikuju i verske običaje, pa smo neke od njih zatekli u pripremama za podnevnu molitvu.
Sami naglašavaju da se ogromna većina njih dobro slaže i tvrde da im ne pada na pamet da učestvuju u incidentima.
"Ne volim tuču. Zbog toga sam i pobegao iz Avganistana. Tamo se ratuje. Ako bi i ovde započeli rat, gde bi završili?", kaže Ismail Akakhail.
Facebook Forum