Na parlamentarnim izborima u Nemačkoj pobedila je konzervativna grupacija kancelarke Angele Merkel, koja može formirati koalicionu vladu desnog centra s opozicionim liberalima. Socijaldemokrate su ostvarile najslabiji rezultat od Drugog svetskog rata. Istorijski uspeh malih partija objašnjava se protestom birača zbog politike dve najveće stranke koje su u protekle četiri godine vladale u koaliciji.
Konzervativne stranke, Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU), osvojile su 33,6 odsto glasova, što je skoro dva odsto manje nego pre četiri godine i drugi najgori posleratni rezultat konzervativaca na saveznim izborima.
No, za sastav vlade to je dovoljno, jer su liberali, koje vodi Gido Vestervele (Guido Westerwelle), postigli najbolji posleratni rezultat osvojivši 14,7 odsto glasova, pet procenata više nego na izborima 2005.
Socijaldemokrati (SPD) su pretrpeli poraz bez presedana od rata i dobili 23 posto glasova. Oni su pre četiri godine osvojili 34,2 procenta nakon čega su ušli u koaliciju s konzervativcima Angele Merkel. a Levica i Zeleni osvojili su 12,6, odnosno 10,4 odsto glasova.
Kandidat Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) za saveznog kancelara, ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer (Frank-Walter Steinmeier) ocenio je da je to "gorak" dan za nemačku socijaldemokratiju.
Prva istraživanja pokazuju da je pre svega opoziciona stranka Levica pridobila mnoge tradicionalne socijaldemokratske birače. Trijumf malih stranaka, pre svega liberala, bio je moguć dobrim delom zahvaljujući i najnižem posleratnom učešću na izborima od 72,5 odsto.
Deo analitičara već je ocenio da uspeh liberala, koji je omogućio smenu vlade, valja pripisati pre svega tzv. glasačima iz protesta, koji su želeli da "kazne" dve najveće tzv. narodne stranke, CDU i SPD.
Nemačka će četvrti put posle rata imati vladu koju čine građanske partije bez učešća stranaka levo od centra. U takozvanoj crno-žutoj koaliciji su već vladali konzervativni kancelari Konrad Adenauer od 1961. do 1963. godine, Ludvig Erhard (Ludwig) od 1963. do 1966. godine i Helmut Kol (Kohl) od 1982. do 1998. godine.
Istovremeno su već prvi konzervativni političari upozorili da CDU ni u savezu sa liberalima ne sme da zapadnu u zamku u koju je već zapala SPD i da izgubi karakter narodne partije. Liberali slove kao partija bliska interesima privrede i poslodavaca, a sindikati su u predizbornoj kampanji u više navrata pozvali svoje članstvo da ne dopusti da na vlast dođe crno-žuta koalicija.
Nemački sindikati ponovo su upozorili konzervativce i liberale da ne prelaze na neoliberalni kurs u privredi. Šef Saveza nemačkih sindikata (DGB) Mihael Zomer (Michael Sommer) smatra da je "neoliberalna FDP velika opasnost po prava zaposlenih".
Kancelarka Merkel, pak, smatra da je zabrinutost radničkih organizacija neosnovana jer je razlika u broju glasova između konzervativaca i liberala toliko velika, da će biti moguće da njena stranka uspešno vodi brigu "o socijalnoj ravnoteži". Ističući da nova vlada ima doduše da "rešava mnogo problema",
kancelarka je rekla da njena stranka "želi da bude velika narodna partija centra, koja će biti primamljiva za mlade i stare, za zaposlene i poslodavce, da ima ponešto za svakoga".
"Dozvolite mi da kažem onima – a to nije pretnja, jer znam koliko je važna podrška svakoga – zamolila bi svakoga da ne zaboravi da treba biti tolerantan. Želim da budem kancelarka što je moguće većeg broja Nemaca”.
Direktor Radija Slobodna Evropa i nekdašnji pisac govora britanske premijerke Margarete Tačer, Džon Saliven, smatra međutim, da će se nova koalicija okrenuti liberalnom modelu, mnogo više nego prethodna vlada u kojoj je Merkeleova takođe bila kancelarka.
"Nova vladajuća koalicija desno od centra naginjaće više prema slobodnom tržištu, deregulaciji, smanjenju poreza, nego što bi bio slučaj da je Merkelova u situaciji da formira vladu sa nekom drugom partijom, jer je ona oprezna, čak i bojažljiva kada je reč o ekonomskoj politici u poslednje četiri godine. Ona sada objašnjava takav svoj pristup ograničenjima koja su proizilazila iz velike koalicije sa socijaldemokratama. Sada ima priliku da pokaže da li je nemačka “Margaret Tačer”. MIslim da će je snažna pozicija liberala primorati da vodi takvu politiku, ili će njena partija u narednih nekoliko godina potražiti drugog lidera ako ne bude spremna na radikalne ekonomske promene”, smatra Saliven.
Vodeći predstavnici nemačke privrede zatražili su od buduće, konzervativno-liberalne vladajuće koalicije da što pre započne reforme i snizi poreze.
Šef nemačkog instituta za privredna istraživanja (DIW) Klaus Cimerman (Zimmermann) je ocenio da je u "s obzirom na stanje državnog budžeta, u najboljem slučaju moguća samo mala, delimična poreska reforma". Cimerman, kao i niz drugih nemačkih ekonomista, smatra da nova vlada čak neće moći da izbegne povećanje poreza na dodatnu vrednost.
Berzanski stručnjaci očekuju da će finansijsko tržište "pozitivno reagovati" na promenu vlade, jer konzervativno-liberalni savez znači bolje perspektive za preduzeća, posebno mala i srednja.
Konzervativne stranke, Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU), osvojile su 33,6 odsto glasova, što je skoro dva odsto manje nego pre četiri godine i drugi najgori posleratni rezultat konzervativaca na saveznim izborima.
No, za sastav vlade to je dovoljno, jer su liberali, koje vodi Gido Vestervele (Guido Westerwelle), postigli najbolji posleratni rezultat osvojivši 14,7 odsto glasova, pet procenata više nego na izborima 2005.
Socijaldemokrati (SPD) su pretrpeli poraz bez presedana od rata i dobili 23 posto glasova. Oni su pre četiri godine osvojili 34,2 procenta nakon čega su ušli u koaliciju s konzervativcima Angele Merkel. a Levica i Zeleni osvojili su 12,6, odnosno 10,4 odsto glasova.
Kandidat Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) za saveznog kancelara, ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer (Frank-Walter Steinmeier) ocenio je da je to "gorak" dan za nemačku socijaldemokratiju.
Prva istraživanja pokazuju da je pre svega opoziciona stranka Levica pridobila mnoge tradicionalne socijaldemokratske birače. Trijumf malih stranaka, pre svega liberala, bio je moguć dobrim delom zahvaljujući i najnižem posleratnom učešću na izborima od 72,5 odsto.
Deo analitičara već je ocenio da uspeh liberala, koji je omogućio smenu vlade, valja pripisati pre svega tzv. glasačima iz protesta, koji su želeli da "kazne" dve najveće tzv. narodne stranke, CDU i SPD.
Nemačka će četvrti put posle rata imati vladu koju čine građanske partije bez učešća stranaka levo od centra. U takozvanoj crno-žutoj koaliciji su već vladali konzervativni kancelari Konrad Adenauer od 1961. do 1963. godine, Ludvig Erhard (Ludwig) od 1963. do 1966. godine i Helmut Kol (Kohl) od 1982. do 1998. godine.
Istovremeno su već prvi konzervativni političari upozorili da CDU ni u savezu sa liberalima ne sme da zapadnu u zamku u koju je već zapala SPD i da izgubi karakter narodne partije. Liberali slove kao partija bliska interesima privrede i poslodavaca, a sindikati su u predizbornoj kampanji u više navrata pozvali svoje članstvo da ne dopusti da na vlast dođe crno-žuta koalicija.
Nemački sindikati ponovo su upozorili konzervativce i liberale da ne prelaze na neoliberalni kurs u privredi. Šef Saveza nemačkih sindikata (DGB) Mihael Zomer (Michael Sommer) smatra da je "neoliberalna FDP velika opasnost po prava zaposlenih".
Kancelarka Merkel, pak, smatra da je zabrinutost radničkih organizacija neosnovana jer je razlika u broju glasova između konzervativaca i liberala toliko velika, da će biti moguće da njena stranka uspešno vodi brigu "o socijalnoj ravnoteži". Ističući da nova vlada ima doduše da "rešava mnogo problema",
kancelarka je rekla da njena stranka "želi da bude velika narodna partija centra, koja će biti primamljiva za mlade i stare, za zaposlene i poslodavce, da ima ponešto za svakoga".
"Dozvolite mi da kažem onima – a to nije pretnja, jer znam koliko je važna podrška svakoga – zamolila bi svakoga da ne zaboravi da treba biti tolerantan. Želim da budem kancelarka što je moguće većeg broja Nemaca”.
Direktor Radija Slobodna Evropa i nekdašnji pisac govora britanske premijerke Margarete Tačer, Džon Saliven, smatra međutim, da će se nova koalicija okrenuti liberalnom modelu, mnogo više nego prethodna vlada u kojoj je Merkeleova takođe bila kancelarka.
"Nova vladajuća koalicija desno od centra naginjaće više prema slobodnom tržištu, deregulaciji, smanjenju poreza, nego što bi bio slučaj da je Merkelova u situaciji da formira vladu sa nekom drugom partijom, jer je ona oprezna, čak i bojažljiva kada je reč o ekonomskoj politici u poslednje četiri godine. Ona sada objašnjava takav svoj pristup ograničenjima koja su proizilazila iz velike koalicije sa socijaldemokratama. Sada ima priliku da pokaže da li je nemačka “Margaret Tačer”. MIslim da će je snažna pozicija liberala primorati da vodi takvu politiku, ili će njena partija u narednih nekoliko godina potražiti drugog lidera ako ne bude spremna na radikalne ekonomske promene”, smatra Saliven.
Vodeći predstavnici nemačke privrede zatražili su od buduće, konzervativno-liberalne vladajuće koalicije da što pre započne reforme i snizi poreze.
Šef nemačkog instituta za privredna istraživanja (DIW) Klaus Cimerman (Zimmermann) je ocenio da je u "s obzirom na stanje državnog budžeta, u najboljem slučaju moguća samo mala, delimična poreska reforma". Cimerman, kao i niz drugih nemačkih ekonomista, smatra da nova vlada čak neće moći da izbegne povećanje poreza na dodatnu vrednost.
Berzanski stručnjaci očekuju da će finansijsko tržište "pozitivno reagovati" na promenu vlade, jer konzervativno-liberalni savez znači bolje perspektive za preduzeća, posebno mala i srednja.
