Mere štednje u Srbiji: Javni sektor prvi na udaru?

Glomazna administracija i gubitaška javna preduzeća najveće su opterećenje za ekonomiju Srbije u vremenu krize ali vlast još ne otkriva kako će rešiti ovaj problem. Zaposleni u tim sektorima, koji su godinama bili mesto za uhlebljenje partijskih kadrova, po svemu sudeći biće prvi na udaru državnih mera drastične štednje.

San mnogih u Srbiji da se domognu posla u državnoj službi ili javnom preduzeću proteklih godina ostvario je veliki broj gradjana, pa je danas skoro svaki četvrti od svih zaposlenih u zemlji udomljen na takvom radnom mestu.

To neće moći još dugo da traje, kaže za RSE ekonomista Milan Kovačević, jer će država uskoro morati da napravi radikalne rezove, da otpusti višak zaposlenih i smanji plate u javnom sektoru.

„To se jednostavno mora dogoditi. Ako ne danas, može se tako reći, onda već sutra. Najveći procenat ukupnog budžeta ide na plate zaposlenih. U ovoj krizi puno novca treba da se namakne za praznu državnu kasu, a kada bi bilo manje ljudi u javnom sektoru i administraciji taj problem bi se lakše rešavao. Trebalo bi rezati rashode. Privreda ne može da se pokrene jer polovinu svega što napravi daje državi. A od te države nije uspela da dobije bolji privredni sistem, nije dobila ništa... I to prosto tako ne može dalje", ocenjuje Kovačević.

Da će godine privilegija, uz siguran posao i visoku i redovnu platu, možda uskoro biti samo lepa prošlost za jedan broj zaposlenih u državnoj službi i javnim preduzećima najavio je Mlađan Dinkić, ministar finansija, koji sa ostatkom vlade već nekoliko sedmica najavljuje, ali još ne objavljuje, konkretne mere za izbegavanje mogućeg bankrota.

„Najveći teret podneće administracija i zaposleni u javnim preduzećima. A još veći teret imaće oni koji rade sa gubicima. Dakle, želimo da nagradimo one koji su uspešni, dok oni koji prave gubitke ne mogu da imaju iste plate kao sada. Jer oni prosto stvaraju trošak za državu.“

„Štednja“ je reč koju predstavnici vlasti najviše izgovaraju posledjih dana, uz poruku da ona nikako neće ići preko ledja najsiromašnijih gradjana smanjenjem plata i penzija, ali se iz vladajuće koalicije mogu čuti najave da bi zaposlenima u administraciji i gubitaškim javnim preduzećima primanja mogla da budu umanjena za 10 odsto. Iako je vlada najavila da će konsultovati i sindikate sastanka još nije bilo, ali i pre pregovora sindikalci neće ni da čuju čak ni za zamrzavanje plata, a kamo li za otpuštanja.

Ljubisav Orbović, predsednik Samostalnog sindikata Srbije koji okuplja 400.000 radnika, kaže da je vlast sama kriva za sadašnje stanje.

„Isti ti političari koji sada pričaju o viškovima zaposlenih u javnom sektoru su ljudima i dali posao u javnim preduzećima i administraciji. Pre i posle svakih izbora, kako bi se napravili dobri i dobili glasove, primali su tamo ljude iako za njih realno nije bilo mesta. I sada, kao da je to neko drugi radio, prave se ludi pa će kao da rešavaju te probleme. Suštinsko rešenje za ovu krizu, po nama, je da se uloži u privredu kako bi se pokrenula proizvodnja. Tako bi se otvorila i nova radna mesta. Pored toga, jednom broju preduzeća u restukturiranju reba pomoći da počnu da rade pa bi se i na taj način rasteretio budžet", kaže Orbović.

Neophodne duboke reforme

Ekonomisti procenjuju da domaći javni sektor zapošljava tri puta više radnika od evropskog proseka. U državnoj i lokalnoj administraciji u Srbiji zaposleno je više od 70.000 ljudi, u javnom sektoru, zdravstvu, obrazovanju, pravosudju, više od pola miliona, dok se procenjuje da je oko 150.000 samo u javnim preduzećima.

Pored tih šokantnih brojki za Srbiju, jednu od pet najsiromašnijih zemalja Evrope, karakteristično je i to da zaposleni u javnom, neproduktivnom, sektoru imaju mnogo veće plate od kolega u realnoj privredi.

Dragljub Rajić, direktor Unije poslodavaca, kaže da to pod hitno mora da se promeni.

„Od 23 do 30 odsto su veće plate u javnom sektoru od onih u privredi. Ni u jednoj zemlji u Evropi se ne dešava da privreda koja puni budžet sa preko 90 odsto praktično finansira javni sektor u kom su veće plate nego u njenim preduzećima. Ta nesrazmera dovela je do zaduživanja Srbije. Sa druge strane dopustila je nonšalantnost zaposlenima u javnom sektoru koji su godinama mnogo manje produktivni nego njihove kolege u privatnim firmama", naglašava Rajić.

Dramatični ekonomski pokazatelji govore da je nivo javnog duga u Srbiji prešao 60% i da budžetski deficit preti da dostigne 8% BDP-a, zbog čega svetske finansijske institucije, na prvom mestu Međunarodni monetarni fond, preporučuju hitno smanjenje troškova.

Ekonomista Milan Kovačević zaključuje da je u takvoj situaciji za Srbiju najbolje da se ne bavi privremenim merama, ekonomskom „prvom pomoći“, već da odmah primeni duboke reforme koje već dugo izbegava.

„Bolje je da se držimo preporuka Medjunarodnog monetarnog fonda nego da sami odredjujemo kako ćemo se ponašati. Za nas je idealno da imamo nekoga ko nam je ekonomski pas čuvar, a to svakako može da bude MMF. Ako napravimo aranžman sa njima obilato ćemo morati da srežemo potrošnju, moraćemo da napravimo bolne poteze ali to je izlaz sa ivice bankrota. Ako to ne uradimo, mislim da ćemo doživeti sudbinu Grčke", smatra Kovačević.

Sastanak lidera vladajuće koalicije o ekonomskim merama za izlazak Srbije iz krize najavaljen je za petak, 7. jun. Čelni ljudi Vlade Srbije, Ivica Dačić, Aleksandar Vučić i Mlađan Dinkić pet dana pre održali su sastanak posvećen ekonomskoj situaciji u zemlji nakon kog su saopštili da će uskoro biti donete mere za fiskalnu konsolidaciju, investicije, privredni razvoj i bolji život gradjana.