Dostupni linkovi

Mencinger: Vučiću, uspori


Jože Mencinger

Slovenački profesor u penziji, ekonomista Jože Mencinger komentariše najnovije poteze vlasti u Srbiji: neophodne reforme ili nekritičko prihvatanje zaštite interesa krupnog kapitala na račun prava radnika? Kakav Zakon o radu ima Slovenija, postoji li socijalni dijalog i kakav je uticaj sindikata? Da je savetnik premijera Vučića, da li bi mu rekao: samo tako nastavi, mora se tim tempom u reforme, ili bi mu savetovao da uspori sa radikalnim rešenjima? Kako vidi odlazak ministra finansija iz Vlade? Zašto je sagovornik RSE zabrinut za prava radnika, zašto upozorava da ne sme princip " jedan čovek jedan glas", da bude zamenjen principom "jedan evro, jedan glas"?

Kuda će ići Slovenija sa Mirom Cerarom na čelu?

Mencinger: To je dosta nejasno, jer čitavu kampanju je vodio na taj način da ništa ne kaže, a možda mu je to čak u prirodi. Sigurno je da neće ići u neke radikalne promene. Plašim se da će i dalje slušati sve što kaže Evropska komisija, koja se upliće u stvari na koja nema nikakva prava.

Kakvu snagu i ideje ima Udružena levica koja je usla u parlament?

Mencinger: Radi se o mladim ljudima, koje su izabrali mladi ljudi razočarani u sistem i koji nemaju nekih negativnih pogleda na socijalizam kao takav. Dosta je ciljeva te stranke utopijskih. Na neki način se zalažu za ponovno uvođenje samoupravljanja, što mi se sviđa, ali imaju i dosta ideja koji su sasvim utopijske. Imaju pametne lidere i mislim da je to neko osvježenje koje smo trebali jer dosadašnje socijaldemokratske stranke to više nisu . One su neki centar i sve stranke su tvrdile da su centar. Svi tvrde da su centar, a ovi su se jasno izrazili kao stranka levice. Na neki način, oni su najbliži ideji koju ima Siriza u Grčkoj.

Do sada se pokazalo da je kriza iznedrila skretanje u desno. Da li može doći do obrta, da socijalne tenzije otvore veće šanse za levicu?

Mencinger: Formalno, ako gledate po zalaganjima partija u Sloveniji, onda je pobedila levica, a desnica je sasvim poražena. Ali, to je specifično za Sloveniju.

A kako stoje stvari malo globalnije, u Evropi? Liberalni kapitalizam ne daje odgovore na krizu.

Mencinger: Mislim da ne daje odgovore i da je sve što je urađeno u poslednjih 10 godina išlo u pogrešnom pravcu, a to pogotovo važi za EU i Evropsku komisiju, koja je pre krize, na neki način podržavale taj liberalni kapitalizam, a nakon krize počela je rešavati probleme na pogrešan način, što je samo produžavalo krizu. Sa izborom Junkera na mesto predsednika Komisije, mislim da se nastavlja u istom pravcu, mada treba priznati da ima i promena. Prvi put je došlo u Parlamentu do toga da je dobio samo nešto više od 440 glasova. Socijaldemokrati preuzimaju vodstvo u Parlamenta, dok desna strana preuzima vodjstvo Komisije. Do sada, Komisija je bila puno značajnija. Ipak se u Evropskoj uniji nešto menja, pa će se na neki način značaj Evropskog parlamenta povećati.

Verujem da pratite šta se događa u Srbiji i kakve korake ova Vlada čini. Ove nedelje na dnevni red su došli zakoni koje je Vlada označila kao važne reformske korake - Zakon o radu i Zakon o penzionom i socijalnom osiguranju. Da li je po vašem mišljenju Vlada time pokazala da ide u neophodne, ali rizične poteze? Ili je pokazala da ipak nije spremna na duboke zahvate ili sledi neuspešan put izlaska iz krize, koji je primenjivan i u drugim zemljama?

Mencinger: Mene program Vlade nije impresionirao. Čini mi se dosta nekonzistentan. S jedne strane obećava subvencije, a s druge strane sniženje poreza. To na neki način ne ide zajedno. Ako imaš subvencije, moraš negde naći novac. Obećava da će se situacija promeniti na bolje, ali smanjuju potražnju pošto smanjuju prihode pojedinaca. Srbija, koja je ipak dosta veća od Slovenije, ne može potražnju obezbediti izvozom. Nadanja da će na taj način obezbediti dovoljnu potražnju, da izađe iz krize, dosta su iluzorna.

Dosta iluzija je i oko stranih investicija i Srbija se žali da ih nema. Ne radi se samo o Srbiji. Strane investicije su opale u svim zemljama, a pogotovo u istočnoj Evropi. Strane investicije su se pokazale kao nešto što izvlači novac, pričam o novim članicama EU. Prošle godine, neto odliv kapitala iz tih zemalja bio je 40 milijardi. Srbija se zavarava da će privući strane investicije na taj način da snizi plate i smanji prava radnika. Mislim da od toga neće biti ništa. Ne zbog Srbije kao takve, nego zbog toga što u ovoj krizi stranih investicija nema puno i nadanja, da će to brzo poboljšati situaciju, su pogrešna.

Postoje li drugačiji instrumenti, manje bolni po građane?

Mencinger: Teško da postoje neki drugi instrumenti. Ono što je obično potrebno je neka strpljivost, koju Vlada obično nema. To se verovatno najočitije pokazalo u Srbiji kada je otišao ministar finansija. Po mom mišljenju to je mlad dečak, koji je hteo nešto uraditi na brzinu. Već su sindikati najavili štrajkove. Koliko se Vlada mogla sporazumeti, ili nije mogla, teško je reći.

Koga vi vise razumete – bivšeg ministra finansija, koji je nezadovoljan jer nisu dovoljno oštri rezovi, ili sindikat, koji protestuje zato što apsolutno nisu uvažavana njihova mišljenja, zato što uopšte nije bilo socijalnog dijaloga o predloženim zakonima?

Mencinger: Naravno da tu podržavam sindikat, mada poneki put sindikati neće da shvate situaciju. Ne možeš veoma brzo ići protiv svih pravila. Ministar je suviše mlad i nema životnih iskustava. Verovatno je sam shvatio da neće proći to što on traži, pa je zbog toga odustao. Došao je iz Amerike, naučio je ekonomiju iz udžbenika. To je to. Iza ekonomije uvek stoje ljudi koji imaju drugačije interese. Tu nemam nikakve dileme. Jesam na strani sindikata, pogotovo ako nije bilo nekih dogovora između Vlade i sindikata.

Da li će Zakon o radu, kao što to kaže Vlada, Zakon koji smanjuje prava radnika i ide na ruku poslodavcima, stvoriti uslove za veće zapošljavanje?

Mencinger: To su pogrešna nadanja. Na žalost, ne dolazi do toga, mada ja nisam protiv fleksibilnosti, kada je rad u pitanju. Ako poslodavac apsolutno ne može otpustiti radnika, to je pogrešno, ali opet, ne možemo radnike svesti na nivo reprodukcijskog materijala. To je cilj tih zakona, da radnik na neki način nema nikakva prava. Sva su prava na strani kapitala, a nikakva prava na strani rada. Mi smo ipak navikli na nešto što se nazivalo samoupravljanje, ono što se opet pojavljuje u vidu nečeg što se naziva socijalno preduzeće. Mene to uvek čudi jer smo najdalje s tim došli, a sve smo to srušili i sve bi trebali zaboraviti, a sada se ove ideje ponovo vraćaju. Do sada su nerealne. Ipak, treba naći mogućnost nekog dijaloga.

Ne možeš stvoriti sistem u kojem važi pravilo jedan euro, jedan glas. Pravilo je, jedan čovek, jedan glas. U svakom društvu postoji neka kombinacija. Treba doći do pregovora. Čini mi se da je Vlada Srbije, zbog velike pobede, ipak relativno arogantna, pa misli da je to jednostavno, ali će se brzo pokazati da nije. Znam da prima velike pohvale od nekih komesara koji dolaze iz EU, da je na pravom putu. Možda je taj evropski put, barem dosadašnji, koji je podržavala dosadašnja Komisija, ipak pogrešan put.

Kakvi su uslovi i zakonska rešenja u zemljama EU? Pretpostavljam da u skandinavskim zemljama i Nemačkoj nije isto kao što je u Grčkoj, Španiji?

Mencinger: Sasvim se slažem. To je stvar svake zemlje i istorije, gde se stvorilo više-manje socijalno društvo. To se lako može videti ako pogledate udeo javnog sektora u pojedinoj državi. U Švedskoj je udeo javnog sektora 56 posto, a u balttckim zemljama 30 posto. To nema veze sa tim da li je privreda uspešna ili nije. Radi se o nekim vrednosnim mišljenjima, koji su stvoreni na neki način u istoriji, tako da su razlike velike.

Najmanja nezaposlenost je u Austriji, koja ima veoma regulirano tržište rada. Tamo postoji zaštita radnika, ali na neki način i poslodavci su zaštićeni jer država , kad radnik ostane bez posla, odmah prihvata neke obaveze koje dolaze iz rada. Znači, radi se o sistemu u kojem je zaštićena i jedna i druga strana. Ako to napustiš i kažeš da će sve ovisiti o tržištu, to ne ide. Pokazuje se, da je u svim zemljama, koje su više liberalne, nezaposlenost veća.

Zašto je onda ovakvim rešenjima pribegla Srbija?

Mencinger: To je sada teško reći.

Da li su u pravu oni koji kažu da su to reformski zakoni i da je to cena puta ka ozdravljenju ekonomije?

Mencinger: Smeta mi ta priča oko strukturnih reformi, o čemu se odavno priča u EU, Komisija o tom priča, priča se i kod nas, umesto da se iskreno kaže da strukturne reforme ne znače ništa drugo, nego smanjenje socijalnih prava. To je jedno što se krije iza strukturnih reformi. A kako niko neće da kaže da je to to, onda se to krije pod imenom strukturne reforme.

Da li je to neophodno u ovom trenutku, u ovoj situaciji, u zemljama pred bankrotom, kao što je Srbija?

Mencinger: Problem je u tome što, ako sprovodiš to, onda smanjuješ potražnju za proizvodima, a osnovni problem u čitavom modernom svetu nije to da mi ne možemo nešto proizvesti. Svako ima probleme sa prodajom. To je kriza veoma slična onoj u 30-tim godinama, mada je to sada puno teže rešavati jer postoji globalizacija i tu puno nekih rešenja nema. Tehnološki napredak stalno izbacuje ljude iz proizvodnje, pa moramo izmišljati sve više i više usluga. Već smo došli negde na granicu, gde se tih usluga ne može više izmišljati.

Ako gledam globalno, veoma sam pesimističan u tom pogledu. Svi sada pričaju da smo došli na kraj krize. Mislim da je kraj krize tek tada kada smo navikli na krizu, kada to postane normalno stanje stvari. U Evropi će svi biti zadovoljni ako smo na nuli ili jedinici, kao što je situacija u Japanu već 20 godina. Sve stoji, ali oni su očigledno već na to navikli. Nisam neki optimista i ne znam kako to napraviti.

Kakav Zakon o radu ima Slovenija?

Mencinger: Kod nas su bili relativni jaki sindikati, pa se ništa nije moglo promeniti bez pomoći sindikata.

Da li je Srbija zakoračila na reformski put ili vidite nešto drugo u ovome što se događa u Srbiji?

Mencinger: Verovatno su očekivanja Vlade suviše velika i ona će morati odustati u mnogim slučajevima. Nemam ništa protiv stranih investicija, pogotovo ako su to greenfield investicije, ali treba pogledati kakvi su trenutni učinci investicije i kakva će biti situacija nakon 10 godina. Ako bezglavo sve prodaješ što imaš, to ne vodi ničemu i to će se osvetiti nakon 10 godina.

Mislim da je ovo oko JAT-a korisno i za kompaniju i za Srbiju jer će to verovatno privući više turista u Srbiju. Mislim da su ti poslovi sa Rusijom dobra stvar jer to na neki način čini Srbiju manje zavisnu od EU. I to je značajno.

Nemojte se udvarati EU, ako vas ne treba, neće vas ni prihvatiti. Verovatno će prihvatiti samo zapadni Balkan i zbog toga ne treba puno tih udvaranja. Imaćete puno razgovora, koji se nazivaju zatvaranje poglavlja, jedan po jedan. Na taj način ćete približiti privredni sistem evropskom.

Objektivno, postoje problemi, ali ih imaju i sve druge zemlje, mada su u Srbiji verovatno veći jer od 1990, nekog velikog pomaka nije bilo.

Da ste savetnik premijera Vučića, da li bi ste mu rekli - Tako idi dalje?

Mencinger: Ne znam u detalje sve te zakone. Odjednom su sve promenili. To je tipična šok terapija na neki način, a ja sam gradualista po gledanju na svet. Zbog toga sam i otišao iz prve slovenačke Vlade, pošto sam se sukobio sa šok terapistima.

Znači, rekli bi ste mu da uspori malo?

Mencinger: Tako je.

Pogledajte komentare (15)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG