Dostupni linkovi

Svetska štampa o poseti Medvedeva Beogradu


Dmitry Medvedev i Vojislav Koštunica

U prvoj poseti inostranstvu otkako se kadidovao za predsednika, Dmitrij Medvedev je u ponedeljak u Beogradu uputio dugoročnu podršku Kremlja Srbiji protiv proglašenja nezavisnosti Kosova.

Time su otklonjene dileme da li će nastaviti tvrdu liniju svog mentora Vladimira Putina ili ublažiti spoljnopolitički kurs, piše svetska štampa.

"Njujork tajms" (New York Times) piše da je Medvedev ponovio Putinov stav o Kosovu i stavio jasno do znanja da je to i njegova pozicija. Prethodne izjave Medvedeva su pokrenule pitanja da li će ublažiti neke čvrste stavove Rusije. Međutim, njegove izjave u ponedeljak u Beogradu, kao, na primer, okrivljavanje zapada za nerede koji su usledili posle proglašenja nezavisnosti Kosova kao i buduće posledice, poklapaju se s njegovim primarnim sponzorom - Putinom", ocenio je njujorški dnevnik.
Londonski dnevnik "Fajnenšel tajms" (Financial Times - FT) ocenjuje da izgleda da Medvedev, potencijalni naslednik predsednika Vladimira Putina, izgleda da nastavlja da izaziva nadmoć Zapada u etnički podeljenoj jugoistočnoj Evropi, dodajući da ruska solidarnost s Beogradom i nadgledanje Evropske unije na Kosovu "može da bude znak za početak konflikta" u severnom delu Kosova, kao i duž administrativne linije Kosova i Srbije.

"Fajnenšel tajms" prenosi reči jednog od članova ruske delegacije u Beogradu šefa diplomatije Sergeja Lavrova, koji je kritikovao obećanja zvaničnika Evropske unije da će podržati granice suverenog Kosova. Lavrov je upozorio Zapad da ne koristi silu protiv Srba na severu Kosova, koji odbacuju vladu u Prištini i dodao da bi mere vojnika NATO-a da zatvore administrativnu liniju na severu Kosova mogle da uvedu Evropu u "veliki i još neotkriveni stepen tenzija".

Američka agenicija za strateška istraživanja "Stratfor" ocenjuje da premijer Vojislav Koštunica izjavom da će Srbija "učiniti sve da svoju jurisdikciju i prerogative ostvari na Kosovu u odnosu na sve lojalne građane, Srbe i nealbance" – zapravo šalje poruku Evropskoj Uniji i NATO-u da je podela Kosova neizbežna nakon što su vlasti u Prištini proglasile nezavisnost. Stratfor piše da bez obzira što se SAD i EU protive bilo kakvoj promeni granica Kosova, mogli bi u stvari da prihvate opciju da severni deo Kosova pripadne Srbiji, s obzirom da protesti u ovoj regiji ukazuju da bi njegovo zadržavanje u sastavu Kosova bilo skopčano sa velikim bezbednosnim rizicima. Stratfor međutim upozorava da bi podela Kosova mogla da bude samo početak prekrajanja granica na Balkanu.

Sukobi Istoka i Zapada oko nezavisnosti Kosova itekako podrivaju poziciju reformskih snaga u Srbiji u nastojanju da je približe EU i istovremeno jača pozicija konzervativaca koji teže posebnom putu uz pomoć Moskve, piše Vol Strit Džornal (Wall Street Journal). Ovaj list navodi izjavu potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića iz Demokratske stranke da je priznavanje Kosova od strane većine zemalja EU udarac demokratskim snagama u Srbiji. On smatra da bi se održala ideja o njenim evropskim integracijama, Brisel ne bi trebalo da povezuje članstvo Srbije u EU sa njenim priznavanjem nezavisnosti Kosova, zatim bi trebalo dozvoliti da Beograd konsoliduje svoje institucije u srpskim enklavama i odustane od učvršćivanja granice Srbije i Kosova, prenosi "Vol Strit Džornal".
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG