McDonald’s u Srbiji sudski je kažnjen zbog diskriminacije Roma, što je prva takva presuda od donošenja antidiskriminacionog zakona pre pet godina. Ta kompanija saopštila je da poštuje ljudska prava.
Priča o malim Romima koji su hteli da jedu u novosadskom Mc-u ali im nije dozvoljeno da udju u restoran, koja je odjeknula u medijima u leto 2012, dobila je sudski epilog skoro dve godine kasnije. Prekršajni sud u Novom Sadu McDonald’s-u je izrekao kaznu od 100.000 dinara (oko 860 evra), a ta firma ima pravo na žalbu u zakonskom roku.
“Ova presuda uliva nadu da će odgovarati svi, pa i moćne kompanije”, kaže za RSE Vitomir Mihajlović iz Nacionalnog saveta Roma.
“Čini mi se da je ova kazna McDonald’s-u blaga jer to nije neki iznos koji bi vlasnika ozbiljnije udario po džepu. Ali svakako da je važna jer je to prva odluka suda da primeni zakon o zabrani diskriminacije koji je usvojen još u avgustu 2009. godine. Nadam se da će to imati pozitivne efekte”, konstatuje Mihajlović.
McDonald’s u Srbiji radi od 1988. godine kada je na beogradskoj Slaviji otvorio prvi restoran brze hrane na ovim prostorima.
Desanka Landauer, iz McDonald’s-a Srbija, rekla je za RSE da će se ta kompanija žaliti na presudu jer tokom 26 godina ovdašnjeg poslovanja nikada nije vršila diskriminaciju:
“Mc Donald’s je uvek poštovao prava manjina i ugroženih grupa. Kroz projekte integracije i inkluzije omogućavamo pripadnicima marginalizovanih zajednica i osobama sa posebnim potrebama da se zaposle u svim našim restoranima. Uvek ćemo se boriti protiv diskriminacije, a naša vrata otvorena su za sve goste”, navodi Landauer.
Svojevremeno je lično ministar policije naredio da se ispita ovaj slučaj, koji je dospeo u javnost kada je Novosađanka Maja Rogić obavestila medije da obezbedjenje McDonald’s-a nije htelo da pusti u restoran male Rome, dečaka od osam godina i dve devojčice od sedam i pet godina, kojima je želela da kupi hranu. Tada je za RSE rekla da joj je čuvar restorana na ulazu rekao "Vi možete da uđete, oni ne":
“Izgledalo mi je kao da se sve dešava u vreme Drugog svetskog rata kada je Jevrejima, Romima i ostalim nepoželjnima bilo zabranjeno da ulaze na neka mesta. Ovo me podsetilo na priče iz tog vremena. Ja sam sigurna da je taj momak izvršavao naređenje koje je dobio. Nije mi izgledao kao neko čiji je to hir”, ispričala je Maja Rogić.
Graditi praksu antidiskriminacije
Sud je saopštio da je, na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije, kao odgovorno lice nepravosnažno kaznio i direktora firme “Nicefoods restorani”, koja vodi McDonald’s u Srbiji, sa 20.000 dinara (170 evra).
Nevana Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti koja je podnela prijavu protiv McDonald’s-a, kaže za RSE da je od ključne važnosti poštovanje propisa o zabrani diskriminacije:
“Ovakvim sudskim odlukama svima se šalje poruka da je diskriminacija zabranjena u Srbiji. I da se neće tolerisati, već sankcionisati”, naglašava Petrušić.
Romi su u Srbiji najugroženiji deo populacije, izloženi su diskriminaciji od malih nogu, u školama i zdravstvu, kao i drugim oblastima života. Vitomir Mihajlović kaže da najveće probleme Romi imaju pri zapošljavanju:
„Često vlasnici firmi otvoreno kažu da im je žao i da ne žele da prime Rome. Uzimaju druge kandidate iako nemaju bolje reference. Pojedini hoteli čak ne žele Rome da zaposle kao kuvare“, kaže Mihajlović.
Poslednji slučaj diskriminacije, koji je prijavljen nadležnim organima, zabeležen je u jednoj banci u Srbiji koja je odbila da otvori račun Romkinji.
Nevena Petrušić zaključuje da je bitno da se ugroženi odvaže i prijave prekršioce zakona:
“Važno je da i pokretanjem parnica utičemo na izgradnju antidiskriminacione prakse. Ona mora da bude zasnovana na standardima modernog sveta i praksi evropskog Suda za ljudska prava.”
Prema procenama romskih udruženja, u Srbiji živi oko 500.000 Roma, od kojih 300.000 stanuje u nehigijenskim naseljima, a više od jedne trećine njih nema prijavljeno prebivalište i lična dokumenta.
Priča o malim Romima koji su hteli da jedu u novosadskom Mc-u ali im nije dozvoljeno da udju u restoran, koja je odjeknula u medijima u leto 2012, dobila je sudski epilog skoro dve godine kasnije. Prekršajni sud u Novom Sadu McDonald’s-u je izrekao kaznu od 100.000 dinara (oko 860 evra), a ta firma ima pravo na žalbu u zakonskom roku.
“Ova presuda uliva nadu da će odgovarati svi, pa i moćne kompanije”, kaže za RSE Vitomir Mihajlović iz Nacionalnog saveta Roma.
“Čini mi se da je ova kazna McDonald’s-u blaga jer to nije neki iznos koji bi vlasnika ozbiljnije udario po džepu. Ali svakako da je važna jer je to prva odluka suda da primeni zakon o zabrani diskriminacije koji je usvojen još u avgustu 2009. godine. Nadam se da će to imati pozitivne efekte”, konstatuje Mihajlović.
McDonald’s u Srbiji radi od 1988. godine kada je na beogradskoj Slaviji otvorio prvi restoran brze hrane na ovim prostorima.
Desanka Landauer, iz McDonald’s-a Srbija, rekla je za RSE da će se ta kompanija žaliti na presudu jer tokom 26 godina ovdašnjeg poslovanja nikada nije vršila diskriminaciju:
“Mc Donald’s je uvek poštovao prava manjina i ugroženih grupa. Kroz projekte integracije i inkluzije omogućavamo pripadnicima marginalizovanih zajednica i osobama sa posebnim potrebama da se zaposle u svim našim restoranima. Uvek ćemo se boriti protiv diskriminacije, a naša vrata otvorena su za sve goste”, navodi Landauer.
Svojevremeno je lično ministar policije naredio da se ispita ovaj slučaj, koji je dospeo u javnost kada je Novosađanka Maja Rogić obavestila medije da obezbedjenje McDonald’s-a nije htelo da pusti u restoran male Rome, dečaka od osam godina i dve devojčice od sedam i pet godina, kojima je želela da kupi hranu. Tada je za RSE rekla da joj je čuvar restorana na ulazu rekao "Vi možete da uđete, oni ne":
“Izgledalo mi je kao da se sve dešava u vreme Drugog svetskog rata kada je Jevrejima, Romima i ostalim nepoželjnima bilo zabranjeno da ulaze na neka mesta. Ovo me podsetilo na priče iz tog vremena. Ja sam sigurna da je taj momak izvršavao naređenje koje je dobio. Nije mi izgledao kao neko čiji je to hir”, ispričala je Maja Rogić.
Graditi praksu antidiskriminacije
Sud je saopštio da je, na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije, kao odgovorno lice nepravosnažno kaznio i direktora firme “Nicefoods restorani”, koja vodi McDonald’s u Srbiji, sa 20.000 dinara (170 evra).
Nevana Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti koja je podnela prijavu protiv McDonald’s-a, kaže za RSE da je od ključne važnosti poštovanje propisa o zabrani diskriminacije:
“Ovakvim sudskim odlukama svima se šalje poruka da je diskriminacija zabranjena u Srbiji. I da se neće tolerisati, već sankcionisati”, naglašava Petrušić.
Romi su u Srbiji najugroženiji deo populacije, izloženi su diskriminaciji od malih nogu, u školama i zdravstvu, kao i drugim oblastima života. Vitomir Mihajlović kaže da najveće probleme Romi imaju pri zapošljavanju:
„Često vlasnici firmi otvoreno kažu da im je žao i da ne žele da prime Rome. Uzimaju druge kandidate iako nemaju bolje reference. Pojedini hoteli čak ne žele Rome da zaposle kao kuvare“, kaže Mihajlović.
Poslednji slučaj diskriminacije, koji je prijavljen nadležnim organima, zabeležen je u jednoj banci u Srbiji koja je odbila da otvori račun Romkinji.
Nevena Petrušić zaključuje da je bitno da se ugroženi odvaže i prijave prekršioce zakona:
“Važno je da i pokretanjem parnica utičemo na izgradnju antidiskriminacione prakse. Ona mora da bude zasnovana na standardima modernog sveta i praksi evropskog Suda za ljudska prava.”
Prema procenama romskih udruženja, u Srbiji živi oko 500.000 Roma, od kojih 300.000 stanuje u nehigijenskim naseljima, a više od jedne trećine njih nema prijavljeno prebivalište i lična dokumenta.
