Mitropolija Crnogorsko-primorska Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Crnoj Gori zatražila je legalizaciju objekta u porti manastira Dajbabe koji je izazvao veliku pažnju javnosti. Po mišljenju pojedinih institucija i stručnjaka, pomoćni objekat u klasičnom ruskom stilu izgrađen je bez dozvole i ugrožava kulturno dobro manastira iz 19 vijeka. Šta će se dogoditi ukoliko taj vjerski objekat bude legalizovan, a šta ako nadležni ne budu dali zeleno svjetlo?
Ono što je prije nekoliko dana nagovijestila, Mitropolija Crnogorsko-primorska Srpske pravoslavne crkve je i učinila. Naime, Radiju Slobodna Evropa (RSE) je iz Ministarstva održivog razvoja i turizma potvrđeno da je Mitropolija u roku, dakle do 15 jula ove godine, predala zahtjev za legalizaciju pomoćnog objekta u porti Manastira Dajbabe.
Taj objekat izgrađen je u klasičnom ruskom stilu i bespravno, a izgledom odudara od onoga što je tradicionalna arhitektura crnogorskih sakralnih objekata, smatraju u Upravi za zaštitu kulturnih dobara.
Sada je na potezu Ministarstvo održivog razvoja i turizma (MORT) koje treba da kroz zakonom predviđenu proceduru utvrdi da li je taj objekat moguće legalizovati ili ne. Upravo u vezi sa ta dva scenarija smo pokušali da dobijemo tumačenje u MORT-u ali nijesmo dobili odgovor na naš upit.
U Upravi za zaštitu kulturnih dobara Crne Gore smatraju da sporni vjerski objekat ne bi trebalo da bude legalizovan.
"Ja smatram da ne može, odnosno da ne treba da bude legalizovan zato što zadire u integritet kulturnog dobra od izuzetnog značaja. Suvišno je pričati od kojeg je značaja manastir Dajbabe. Ništa, ali baš ništa, ne smije da se desi u porti tog manastira, a pogotovo to što se desilo nema dodirne tačne ni vizuelno ni arhitektonski sa postojećom vizurom dajbabaskog manastira", kaže u izjavi za RSE direktor Uprave za zaštitu kulturnih dobara Božidar Božović.
Podgorički advokat Dragan Šoć za RSE kaže da ne vidi razlog zašto pomoćni vjerski objekat sagrađen u porti manastira Dajbabe ne bi mogao da bude legalizovan.
"Ako je rečeno da svi oni koji su sagradili nešto bez dozvole imaju mogućnost da to legalizuju na jedan način, što to ne bi važilo za vjerske objekte? Pričamo o načelu. Zakon ne poznaje diskriminaciju u pogledu toga ko je u pitanju i to se odnosi na bilo koga ko potpada pod udar zakona, u smislu da je bez dozvole nešto sagradio", konstatuje Šoć.
Osim mogućnosti da sporni vjerski objekat dobije dozvolu, postoji i opcija da država odbije zahtjev za njegovu legalizaciju. U tom slučaju bi se moralo da naloži rušenje, kaže advokat Šoć.
"Ali se onda postavlja pitanje čemu mogućnost legalizacije ako postoji mogućnost da je vi odbijete. Doduše, moguće je da je neko napravio neki objekat koji se nalazi na trasi nekog auto puta i onda država kaže da ne može da legalizuje taj objekat jer u perspektivi će se to tuda graditi. U tom slučaju bi se to odbilo. Međutim, u konkretnom slučaju ne vidim razlog za odbijanje", konstatuje.
Ruski stil gradnje u Dajbabama donekle i ne čudi, ako se uzme u obzir da je iguman manastira Rus Danilo Išmatov, a zvanični web sajt manastira - na ruskom jeziku.
Iz Crkve je RSE saopšteno da arhitektonski stil novog objekta, čija je gradnja počela još 1993. godine nema nikakve veze s nacionalnom pripadnošću igumana.
No, ekspert za zaštitu kulturnih dobara Aleksandar Čilikov kaže za RSE daarhitektura pomoćnog vjerskog objekta vidno estetski odudara od arhitekture starog manastira iz 19. vijeka.
"Ta građevina je, koliko sam ja vidio na fotografijama, rađena u tradicionalnom ruskom stilu čiji je, recimo, reprezent ona Crkva Vasilija Blaženoga na Crvenom trgu u Moskvi. Znači, apsolutno takvoj građevini tamo nije mjesto", smatra Čilikov.
Facebook Forum