U naredna dva dana u Ohridu se održava Konferencija povodom desete godišnjice od potpisivanja Ohridskog okvirnog sporazuma, kojim je označen kraj oružanih sukoba u Makedoniji 2001 godine.
Najavljeno je da će na ovom skupu učestvovati preživeli potpisnici sporazuma, strani posrednici prilikom tadašnjih pregovora, kao i predstavnici države i najvećih političkih partija u zemlji.
Na otvaranju će govoriti predsednik države Gjorge Ivanov i vicepremijer nadležan za sprovođenje Ohridskog sporazuma Musa Džaferi, a glavne teme konferencije su sprovođenje sporazuma i dalji koraci i očekivanja.
I proteklih nekoliko dana u javnosti se svode računi o tome šta je donelo prethodnih deset godina, šta je pozitivno, a šta negativno u sprovođenju dogovora iz 2001.
Kao i ranijih godina u ovom periodu, komentari su različiti, pa i dijametralno suprotni, u zavisnosti od toga da li se radi o partijama Makedonaca ili Albanaca, i da li su oni deo vlasti ili opozicije.
Svi se jedino slažu da je potpisivanjem tog dokumenta okončan oružani konflikt između oružanih snaga i takozvane Oslobodilačke nacionalne armije, koji je pretio da se proširi i izazove nesagledive posledice.
“Okvirni sporazum je vratio mir, on je u velikoj meri, iz političkog aspekta, postigao lojalnost prema institucijama. Mi treba da testiramo u kojoj meri su Albanci, Turci i ostali, ali pre svega Albanci, postigli to poverenje u institucije, kao što su parlament, vlada, sudska vlast, odbrana”, izjavio je vicepremijer Musa Džaferi u intervjuu za naš radio.
Korištenje u političke svrhe
A mnogi eksperti se slažu da političke partije tumače ovaj sporazum prema njihovoj proceni, sve sa ciljem da dobiju političke poene.
“Odnosno, kritikuje se određena partija koja je deo vlasti za neostvarivanje onoga što je sadržaj okvirnog sporazuma, iako je on deo Ustava. Ali problem je u tome što se u interpretaciji sporazuma partije razlikuju u zavisnosti od toga da li su u opoziciji ili su deo vlasti”, kaže politički analitičar i nekadašnji poslanik Ismet Ramadani.
Još jedan od bitnih aspekta Ohridskog dogovora je i činjenica da su međunarodni faktori uvek pozitivno gledali na njegovo potpisivanje, a i kasnije redovno isticali značaj implementacije.
“Iz aspekta evrointegracija, sprovođenje Okvirnog dogovora je važno zato što on spada u poglavlje političkih kriterijuma čije je celovito ispunjenje od suštinskog značenja za početak pristupnih pregovora Makedonije”, ističe politikolog Sonja Stojadinović.
A što se tiče običnih građana, i kako oni gledaju na ovo, može se reći da su i kod njih mišljenja različita, ali i kod Makedonaca i kod Albanaca preovladava osećaj da je njihova strana oštećena.
I dok Makedonci smatraju da su etničkim Albancima data prevelika prava, Albanci misle da se sporazum koji je postignut pre deset godina ne sprovodi i ne poštuje dovoljno.
Najavljeno je da će na ovom skupu učestvovati preživeli potpisnici sporazuma, strani posrednici prilikom tadašnjih pregovora, kao i predstavnici države i najvećih političkih partija u zemlji.
Na otvaranju će govoriti predsednik države Gjorge Ivanov i vicepremijer nadležan za sprovođenje Ohridskog sporazuma Musa Džaferi, a glavne teme konferencije su sprovođenje sporazuma i dalji koraci i očekivanja.
I proteklih nekoliko dana u javnosti se svode računi o tome šta je donelo prethodnih deset godina, šta je pozitivno, a šta negativno u sprovođenju dogovora iz 2001.
“Okvirni sporazum je vratio mir, on je u velikoj meri, iz političkog aspekta, postigao lojalnost prema institucijama”, izjavio je vicepremijer Musa Džaferi u intervjuu za RSE.
Kao i ranijih godina u ovom periodu, komentari su različiti, pa i dijametralno suprotni, u zavisnosti od toga da li se radi o partijama Makedonaca ili Albanaca, i da li su oni deo vlasti ili opozicije.
Svi se jedino slažu da je potpisivanjem tog dokumenta okončan oružani konflikt između oružanih snaga i takozvane Oslobodilačke nacionalne armije, koji je pretio da se proširi i izazove nesagledive posledice.
“Okvirni sporazum je vratio mir, on je u velikoj meri, iz političkog aspekta, postigao lojalnost prema institucijama. Mi treba da testiramo u kojoj meri su Albanci, Turci i ostali, ali pre svega Albanci, postigli to poverenje u institucije, kao što su parlament, vlada, sudska vlast, odbrana”, izjavio je vicepremijer Musa Džaferi u intervjuu za naš radio.
Korištenje u političke svrhe
A mnogi eksperti se slažu da političke partije tumače ovaj sporazum prema njihovoj proceni, sve sa ciljem da dobiju političke poene.
“Odnosno, kritikuje se određena partija koja je deo vlasti za neostvarivanje onoga što je sadržaj okvirnog sporazuma, iako je on deo Ustava. Ali problem je u tome što se u interpretaciji sporazuma partije razlikuju u zavisnosti od toga da li su u opoziciji ili su deo vlasti”, kaže politički analitičar i nekadašnji poslanik Ismet Ramadani.
Dok Makedonci smatraju da su Albancima Sporazumom data prevelika prava, Albanci misle da se Sporazum ne sprovodi i ne poštuje dovoljno.
Još jedan od bitnih aspekta Ohridskog dogovora je i činjenica da su međunarodni faktori uvek pozitivno gledali na njegovo potpisivanje, a i kasnije redovno isticali značaj implementacije.
“Iz aspekta evrointegracija, sprovođenje Okvirnog dogovora je važno zato što on spada u poglavlje političkih kriterijuma čije je celovito ispunjenje od suštinskog značenja za početak pristupnih pregovora Makedonije”, ističe politikolog Sonja Stojadinović.
A što se tiče običnih građana, i kako oni gledaju na ovo, može se reći da su i kod njih mišljenja različita, ali i kod Makedonaca i kod Albanaca preovladava osećaj da je njihova strana oštećena.
I dok Makedonci smatraju da su etničkim Albancima data prevelika prava, Albanci misle da se sporazum koji je postignut pre deset godina ne sprovodi i ne poštuje dovoljno.
