Makedonija će biti predmet interesa i založnik strategija država iz okruženja sve do njene kompletne integracije u evroatlanske organizacije. Ovakve strukture rade prema određenoj agendi i strategiji, a opasnost od njihovog delovanja treba proceniti blagovremeno, kaže Vladimir Pivovarov, bivši šef vojne obaveštajne službe:
"Apsolutno postoje takve strukture koje se javno deklarišu a i one koje rade u oblasti obaveštavanja pod velom tajne. To mnogi ljudi kod nas osećaju na ovakav ili onakav način, direktno ili indirektno."
Da je Makedonija zanimljiva za strukture koje rade u interesu Atine i Beograda, slaže se i univerzitetski profesor Stefan Budžakovski:
"Praktično obaveštajne službe Grčke i Srbije, koje tesno sarađuju, usmerene su na problem rešavanja pitanja sa Makedonijom. One imaju pozicije u Makedoniji, ali i u Kosovu. Poslednja scenarija ukazuju da grčke službe rade i sa nekim delovima albanskog elementa, kao što su stimulisanje nekakvih najava za konflikte, štićenje granice sa ljudima u uniformama i tako dalje."
Ovakvi elementi su infiltrirani u sve segmente društva, upozoravaju eksperti, a uticaj njihovog delovanja se ne treba zanemariti:
"Tih agenturnih mreža ima svuda, i u kriminalnim strukturama i u političkim i partijskim vrhovima."
Ova je tema bila aktualizovana izjavom koju je za naš radio dao bivši ministar spoljnih poslova Slobodan Čašule, koji je komentarišući izjavu premijera Nikole Grujevskog da neće dozvoliti promenu Ustava i ustavnog imena države, rekao:
"Premijer Grujevski je zbog izbornog skora morao da se osvrne na ono čime su građani u poslednje vreme preokupirani, iz više razloga, od kojih je najjači manipulacija određenih struktura kod nas koje rade na toj srpsko-grčkoj transverzali za sakaćenje naše države."
Delovanje obaveštajnih službi u Makedoniji najviše se dovodi u vezu sa problemima koje zemlja ima sa Atinom oko imena i sa Beogradom oko odnosa makedonske i srpske pravoslavne crkve.
