U makedonskoj vladi nema zvaničnih reakcija o tome kako bi se mogla odraziti kriza u Ukrajini na budućnost projekta Južni tok u Makedoniji.
U Ministarstvu finansija kažu da oni nisu nadležni za projekat, iako je ministar Zoran Stavreski potpisao dogovor sa Rusijom o tome. Upućuju na Ministarstvo transporta, koje je nedostupno za komentar.
U međuvremenu, u firmama partnerima u izgradnji gasovoda, ruskom Gazpromu i Makedonskim energetskim resursima, kažu da se radovi odvijaju bez problema.
Sergej Ikonikov, direktor “Gazprom eksport” Makedonija, firme ćerke Gazproma, nedavno je izjavio da ne bi komentarisao globalne probleme.:
“Jedino mogu da kažem da do sada nije bilo nikakvih prekida ili problema u isporuci gasa za Makedoniju i da takvih problema nema ni u susednim zemljama”, rekao je Ikonikov.
On je dodao da će Gazprom ispunjavati svoje obaveze čak i ako se problematizuje transport gasa preko ukrajinske teritorije, jer postoje i drugi gasovodi, preko Belorusije ili Severnog mora.
Krste Miladinov, direktor makedonske firme, ističe da se sve odvija prema planu:
“Projekat ‘Priključak Makedonije u mega projektu Južni tok, snabdevanje prirodnim gasom iz Ruske Federacije’ se odvija nesmetano, svi predviđeni koraci idu prema predviđenim rokovima i terminima. Do sada nemamo nikakvih nagoveštaja da bi kriza u Ukrajini imala nekakvog uticaja u vezi sa bilo kojim projektom iz energetskog sektora povezanim sa Makedonijom”, naveo je Miladinov.
Ekspert za energetiku, profesor Atanasko Tunevski, kaže da je u kratkom roku nemoguće naći alternativni izvor energije, kao što su najavili SAD i EU:
“To su toliko ozbiljne količine gasa da nema načina da se zamene nečim preko noći. Mislim da je to lako dato obećanje. Da su mogli, do sada bi uradili to stotinu puta. Sa velikim investicijama i u velikom vremenskom periodu možda se i može postići, ali u kratkom roku, to je nemoguće. Sada smo u proleću 2014, ali brzo će doći zima 2014. i zima 2015., pa ne znam kako bi se zamenio taj izvor gasa za nepunu godinu”, ocenjuje Tunevski.
Pre raspuštanja makedonskog parlamenta, tamo se vodila rasprava o firmi koja bi preuzela gasifikaciju u zemlji. Tada je opozicija optuživala vladu da čitav biznis dobija firma koja nema iskustva u tom sektoru.
Poslanik Marjančo Nikolov je rekao da će se ovim projektom izgraditi samo jedan deo gasovoda koji će i dalje ostati neiskorisćen zbog nedostatka kapaciteta, dodajući da je čitav postupak oko gasifikacije nejasan i mutan:
“Da bi dobili zatvaranje klirinškog duga, vlada je morala da se saglasi da biznis sa gasom dodeli kao monopol jednoj firmi, Gazpromu, koji će formirati firmu ćerku u zemlji zajedno sa makedonskom vladom i neće imati konkurenciju”, naveo je Nikolov.
Inače, rusko-makedonski dogovor o saradnji na izgradnji kraka Južnog toka kroz Makedoniju je potpisan u julu prošle godine u Moskvi.
Zadnji put je direktor Gazproma Aleksej Miler boravio u Makedoniji u septembru prošle godine, kada se susreo sa premijerom Nikolom Gruevskim. Tada je Miler izjavio da se Makedonija nalazi u planovima o razvoju njegove kompanije, te da će Gazprom razmotriti i mogućnosti drugih investicija u zemlji.
U Ministarstvu finansija kažu da oni nisu nadležni za projekat, iako je ministar Zoran Stavreski potpisao dogovor sa Rusijom o tome. Upućuju na Ministarstvo transporta, koje je nedostupno za komentar.
U međuvremenu, u firmama partnerima u izgradnji gasovoda, ruskom Gazpromu i Makedonskim energetskim resursima, kažu da se radovi odvijaju bez problema.
Sergej Ikonikov, direktor “Gazprom eksport” Makedonija, firme ćerke Gazproma, nedavno je izjavio da ne bi komentarisao globalne probleme.:
“Jedino mogu da kažem da do sada nije bilo nikakvih prekida ili problema u isporuci gasa za Makedoniju i da takvih problema nema ni u susednim zemljama”, rekao je Ikonikov.
On je dodao da će Gazprom ispunjavati svoje obaveze čak i ako se problematizuje transport gasa preko ukrajinske teritorije, jer postoje i drugi gasovodi, preko Belorusije ili Severnog mora.
Krste Miladinov, direktor makedonske firme, ističe da se sve odvija prema planu:
“Projekat ‘Priključak Makedonije u mega projektu Južni tok, snabdevanje prirodnim gasom iz Ruske Federacije’ se odvija nesmetano, svi predviđeni koraci idu prema predviđenim rokovima i terminima. Do sada nemamo nikakvih nagoveštaja da bi kriza u Ukrajini imala nekakvog uticaja u vezi sa bilo kojim projektom iz energetskog sektora povezanim sa Makedonijom”, naveo je Miladinov.
Ekspert za energetiku, profesor Atanasko Tunevski, kaže da je u kratkom roku nemoguće naći alternativni izvor energije, kao što su najavili SAD i EU:
“To su toliko ozbiljne količine gasa da nema načina da se zamene nečim preko noći. Mislim da je to lako dato obećanje. Da su mogli, do sada bi uradili to stotinu puta. Sa velikim investicijama i u velikom vremenskom periodu možda se i može postići, ali u kratkom roku, to je nemoguće. Sada smo u proleću 2014, ali brzo će doći zima 2014. i zima 2015., pa ne znam kako bi se zamenio taj izvor gasa za nepunu godinu”, ocenjuje Tunevski.
Pre raspuštanja makedonskog parlamenta, tamo se vodila rasprava o firmi koja bi preuzela gasifikaciju u zemlji. Tada je opozicija optuživala vladu da čitav biznis dobija firma koja nema iskustva u tom sektoru.
Poslanik Marjančo Nikolov je rekao da će se ovim projektom izgraditi samo jedan deo gasovoda koji će i dalje ostati neiskorisćen zbog nedostatka kapaciteta, dodajući da je čitav postupak oko gasifikacije nejasan i mutan:
“Da bi dobili zatvaranje klirinškog duga, vlada je morala da se saglasi da biznis sa gasom dodeli kao monopol jednoj firmi, Gazpromu, koji će formirati firmu ćerku u zemlji zajedno sa makedonskom vladom i neće imati konkurenciju”, naveo je Nikolov.
Inače, rusko-makedonski dogovor o saradnji na izgradnji kraka Južnog toka kroz Makedoniju je potpisan u julu prošle godine u Moskvi.
Zadnji put je direktor Gazproma Aleksej Miler boravio u Makedoniji u septembru prošle godine, kada se susreo sa premijerom Nikolom Gruevskim. Tada je Miler izjavio da se Makedonija nalazi u planovima o razvoju njegove kompanije, te da će Gazprom razmotriti i mogućnosti drugih investicija u zemlji.
