Kakva sudbina čeka Železaru Smederevo, iz koje je američki US Steel zbog gubitaka glavom bez obzira pobegao februara 2012. godine? Uprkos optimističkim najavama iz vrha vlasti, ekonomski eksperti, sagovornici Radija Slobodna Evropa, ne veruju da će se lako naći kupac za ovog decenijskog srpskog gubitaša koji zapošljava 5.000 radnika.
Prvi tender za smederevsku čeličanu raspisan je u aprilu 2012. godine. Javila se tada samo jedna kompanija - ruski “Uralvagonzavod”, ali je i ona na kraju od kupovine odustala. Ponovni poziv objavljen je 31. oktobra ove godine i rok za dostavu pisama o nameri učešća u privatizaciji smederevske železare već je istekao.
Premijer Aleksandar Vučić izjavio je da je najozbiljniji kupac “Esmark”, jedan od vodećih preradjivača čeličnih ploča u Americi.
On se sastao sa predstavnicima te kompanije i nakon toga izjavio da očekuje da tender za prodaju smederevske čeličane bude završen do kraja juna iduće godine.
Esmark navodno planira da pokrene obe visoke peći u Železari i da sadašnju proizvodnju od 400.000 tona podigne na 2,2 miliona tona godišsnje, ulažući 400 miliona evra u narednih nekoliko godina.
Preuzimanjem smederevske želazare navodno nijedan od oko 5.000 radnika ne bi trebalo da dobje otkaz.
Iz džepova gradjana Srbije Železari se mesečno sliva 8,5 do 10 miliona evra, ali ovaj gubitaš ima 260 miliona evra obaveza prema bankama, dobavljačima duguje 120 miliona, a za sirovine još 145 miliona evra. Te dugove će, prema oprobanoj srpskoj praksi, najverovatnije preuzeti država, odnosno, njeni poreski obveznici.
Ekonomski stručnjaci, medjutim, nisu uvereni da će biti ozbiljnog interesovanja za smederevsku čeličanu jer se situacija na tržištu čelika nije poboljšala.
Milana Kovačevića, konsultanta za strana ulaganja, pitali smo otkud osnov za nadu da će “Esmark” kupiti smederevskog gubitaša ako je mnogo veći US Seel odatle pobegao pre dve i po godine, a negativan trend na tržištu čelika nije promenjen.
“Ovde bi trebalo da se nadje neko ko je veći igrač na tržištu nego Enron, poput Mitala, US Steela. Nije jasno, naime, kako će Enron odjednom moći da proda čitav kapacitet Železare jer ako ne možete prodavati ne možete ni proizvoditi. Ovde, dakle, ima previše nepoznanica. Meni najviše smeta što država kao agent poreskih obveznika, a priča se da će i ona zadržati neki vlasnički deo u Železari, od gradjana krije pod kojim uslovima investira njihov ogroman novac. To je u demokratskim državama nezamislivo”, ocenjuje Kovačević.
Ni Mahmut Bušatlija, konsultant za strane investicije, nije optimista u pogledu zainteresovanosti investitora za smederevsku železaru.
“Meni je teško da shvatim logiku po kojoj bi neko sada želeo da kupi Železaru, potpuno svestan činjenice da će ona i nadalje praviti gubitke jer tržište je takvo i biće još dugo vremena ugroženo krizom. Na svakoj toni proizvedenog čeličnog lima u prodaji se gubi 100 do 120 dolara po toni, možda čak i svih 150 dolara ukoliko se neefikasno radi, kako se kod nas radi. U tom smislu ja ne znam koji je razlog da američka firma Enron kupi Železaru, osim ukoliko tu ne postoje interesi koji nisu isključivo poslovne prirode”, smatra Bušatlija koji ne veruje da će se na kraju pojaviti kupac za smederevskog gubitaša.
“Iskreno da vam kažem, ja godinama na to pitanje odgovaram da nisam siguran da će se neko upustiti u to iz čisto poslovnih razloga.”
