Dugogodišnji predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko (Alexander Lukashenko) izjavio je da bi njegova zemlja bila spremna da primi rusko nuklearno oružje ako NATO premesti američke atomske bombe iz Nemačke u istočnu Evropu“, preneo je AP.
Lukašenko je, u intervjuu TV mreži Rusija danas (Rossiya Segodnya) prvi put rekao da priznaje ukrajinsko poluostrvo Krim kao deo Rusije i da planira da ga uskoro poseti. Rusija je anektirala Krim 2014. godine, što Zapad smatra nezakonitim.
Predsednik Belorusije je to izjavio u trenutku učvršćivanja veza sa Rusijom, svojim glavnim saveznikom i sponzorom, usred tenzija sa Zapadom zbog njegovog spornog reizbora prošle godine i brutalnog obračuna njegove vlade sa neistomišljenicima u Belorusiji, naveo je AP.
Upitan o mogućem premeštanju američkih atomskih bombi u istočnu Evropu ako nova nemačka vlada više ne bude spremna da drži to oružje, Lukašenko je odgovorio da će pozvati predsednika Rusije Vladimira Putina da pošalje nuklearno oružje koje je povučeno nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine nazad u Belorusiju.
„Ponudio bih Putinu da vrati nuklearno oružje u Belorusiju“, rekao je Lukašenko.
On nije želeo da precizira kakvo bi oružje Belorusija bila spremna da prihvati. Dodao je da je Belorusija pažljivo sačuvala neophodnu vojnu infrastrukturu iz sovjetskog doba.
Opoziciona liderka Svetlana Tihanovskaja (Tsihanuskaja), koja je napustila Belorusiju pod pritiskom nakon što je neuspešno pokušala da svrgne Lukašenka na prošlogodišnjim izborima, osudila je predsednikove komentare.
„Takvoj osobi ne treba verovati kada rukuje šibicama, a kamoli nuklearnim oružjem“, rekla je ona za AP.
Tihanovskaja je navela da bi razmeštanje ruskog nuklearnog oružja u Belorusiji prekršilo međunarodne sporazume o oružju i volju beloruskog naroda.
„Većina Belorusa se zalaže za neutralnost Belorusije“, rekla je ona.
Ranije ovog meseca, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da će zapadna vojna alijansa morati da razmisli o ponovnom razmeštanju nuklearnog oružja na istok ako nova nemačka vlada promeni politiku zemlje o podeli nuklearnog oružja.
„Nemačka, naravno, može da odluči da li će u zemlji biti nuklearnog oružja, ali alternativa je da završimo sa nuklearnim oružjem u drugim zemljama Evrope, takođe istočno od Nemačke“, rekao je Stoltenberg.
Lukašenko se približio Rusiji otkako se suočio sa pritiskom Zapada nakon što mu je dodeljen šesti mandat na izborima u avgustu 2020. za koje opozicija i Zapad kažu da su namešteni.
Vlasti Belorusije odgovorile su na proteste zbog izbora represijom, što je navelo Evropsku uniju i Sjedinjene Države da uvedu Belorusiji nekoliko rundi sankcija.
Tenzije su dodatno eskalirale od leta zbog dolaska hiljada migranata i izbeglica na granicu Belorusije sa Poljskom, članicom EU.
EU je optužila Lukašenka da je uzvratio na sankcije koristeći očajne tražioce azila kao pione koji bi ulaskom u Poljsku, Litvaniju i Letoniju destabilizovali celu EU.
Minsk je 15. novembra saopštio da "aktivno" radi na vraćanju migranata i izbeglica koji kampuju na granici sa zemljama Evropske unije, ali da da mnogi od njih ne žele da odu.
Lukašenko poriče optužbe da je organizovao izbeglice i migrante na granici, rekavši da se situacija pokazala "skupom" za njegovu zemlju.
