Human Rights Watch (HRW) poziva Evropsku uniju (EU) da izvrši pritisak na vlade srednje Azije kako bi se okončala narušavanja prava i počelo sa smislenom reformom u vrijeme kada kriza u Afganistanu raste nakon dolaska talibana na vlast sredinom avgusta.
Organizacija za praćenje stanja ljudskih prava sa sjeduštem u New Yorku uputila je ovaj poziv pred sastanak EU i država srednje Azije 22. novembra u glavnom gradu Tadžikistana Dušanbeu. Šef evropske diplomatije Josep Borrell treba da se sastane ministrima vanjskih poslova iz Kazahstana, Tadžikistana, Turkmenistana i Uzbekistana.
"Neke države srednje Azije igraju važnu ulogu u globalnom odgovoru na krizu koja se odvija u Afganistanu, ali zabrinutosti o stanju ljudskih prava i lokalno takođe su centralno pitanje", rekao je u izjavi Hugh Williamson direktor HRW za Evropu i srednju Aziju.
Kriza u Afganistanu "predstavlja novi izazov u region, a poštovanje ljudskih prava u vladavina zakona moraju da budu ključni elementi u nošenju sa tim pitanjima".
EU je usvojila novu strategiju za Centralnu Aziju 2019. koja je postavila ciljeve za zaštitu ljudskih prava u tom regionu.
Međutim, posljednjih mjeseci, pitanja koja se odnose na sigurnost i migracije bila su dominantna u angažmanu EU i nekih evropskih vlada u srednjoj Aziji, rečeno je iz HRW-a.
Ove konstatacije dolaze u vrijeme kada su obećanja o reformama zastala ili su se povukla u zemljama poput Kazahstana, Kirgistana i Uzbekistana, dok se podaci o represijama ljudskih prava u Tadžikistanu i Turkmenistanu nastavljaju pogoršavati, prema navodima grupe za zaštitu ljudskih prava.
U Tadžikistanu, kaže HRW, vlasti "maltretiraju i zatvaraju" kritičare vlade, kao i disidente u inostranstvu i članove njihovih porodica koji se nalaze u zemlji. Pristup nekim web stranicama koje kritikuju vlade i dalje je blokiran, dok se grupe za ljudska prava "rutinski suočavaju s uznemiravanjem".
U Turkmenistanu, jednoj od najrepresivnijih i najzatvorenijih zemalja svijeta, desetine ljudi i dalje su žrtve prisilnih nestanaka, a nijedna nezavisna grupa građanskog društva ili mediji ne smiju da rade. Vlasti nastavljaju da tvrde da je nema COVID-a, a ljudi koji otvoreno traže pristup informacijama o pandemiji su pod pritiskom.
Kazahstan, čiji predsjednik, Kasim-Zomart Tokaev, treba da posjeti Brisel od 25. do 26. novembra, usvojio je nove zakone o mirnom okupljanju i sindikatima. Ali, mirni demonstranti i pristalice zabranjenih opozicionih pokreta i dalje se pritvaraju, kažnjavaju i procesuiraju, dok se nezavisni sindikati suočavaju s "ozbiljnim preprekama" za registraciju i djelovanje, rekao je HRW.
Privremeni parlament Kirgistana poduzeo je niz "problematičnih" zakonodavnih radnji, uključujući zakon koji nameće "nepotrebne zahtjeve za finansijsko izvještavanje nevladinih organizacija i još jedan nepotrebno proširen zakon koji kažnjava 'lažne' informacije", rečeno je iz HRW-a. Nekoliko odredbi ustavne reforme zemlje takođe je u suprotnosti s međunarodnim normama o ljudskim pravima, naglasila je grupa.
U Uzbekistanu, ponovni izbor predsjednika Šavkata Mirzijoeva za drugi mandat, bez pravog opozicionog kandidata kojem bi bilo dopušteno da se kandiduje, poklopio se s "jasnim nazadovanjem" u stanju ljudskih prava u zemlji, navodi se.
- Izbori u Uzbekistanu bez opozicije aktuelnom predsedniku
- Uzbekistanski predsednik ponovo izabran sa 80 odsto glasova
Vlasti su uznemiravale političke opozicionare uoči predsjedničkih izbora i ciljale na blogere kritičare vlasti, budući da se nezavisnim grupama za ljudska prava i dalje odbija registracija.
