Poslednje izbijanje nasilja u Bejrutu je podsetilo na haotičan 15-godišnji libanski građanski rat po verskim linijama, s upozorenjem da bi zemlja koja je već usred jedne od najgorih ekonomskih kriza, mogla ući u novu i potencijalno dublju krizu zaoštravanjem tenzija između muslimanskih i hrišćanskih grupa, pišu svetski mediji.
Buđenje sećanja na građanski rat
Liban već dve godine prolazi kroz jedan od najgorih finansijskih kolapsa u modernoj istoriji – pet miliona stanovnika te zemlje trpi bankarsku krizu, hiperinflaciju, hroničnu nestašicu goriva, ali i posledice političkih sukoba koji su u četvrtak, 14. oktobra, eruptirali u smrtonosni okršaj u centru Bejruta, ističe Tajms (The Times).
Sedam ljudi je poginulo, dok su desetine povređene kada su snajperisti pucali na učesnike skupa koji su organizovali Hezbolah, iza koga stoji Iran, i njegovi šiitski saveznici Amal, čije su pristalice uzvratile vatru kalašnjikovima i raketnim bacačima u pucnjavi koja je trajala četiri sata.
Hezbolah i Amal okrivljuju Libanske snage, stranku maronitskih hrišćana, da su njeni sledbenici prvi pucali, dok predstavnici te partije kažu da je Hezbolah podstakao nasilje, u okviru šireg "udara protiv države".
Sukobi su se, kako piše londonski list, odigrali na bivšoj liniji fronta između hrišćanskih i muslimanskih milicija tokom libanskog građanskog rata 1975-90, budeći sećanja na taj sukob.
Libanska vojska je saopštila da je uhapsila 19 osumnjičenih, uključujući ljude "s obe strane", ali do sada nije precizirala ko je prvi pucao.
Tenzije zbog istrage o eksploziji
Za stanovnike Bejruta koji usred višedecenijske ekonomske krize obnavljaju grad posle prošlogodišnje razorne eksplozije u luci, obračun prošle nedelje bio je upozorenje na predstojeće nevolje, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Najžešće nasilje u libanskoj prestonici u protekloj deceniji, koje je podsetilo na 15-godišnji građanski rat tokom kojeg su oružane grupe mobilisane po verskim linijama, izazvano je tenzijama oko sudske istrage o eksploziji stotine tona loše uskladištenog amonijum-nitrata u luci prošle godine, kada je poginulo više od 200 ljudi.
Procurili dokumenti pokazuju da su mnogi zvaničnici znali za opasnost koju predstavljaju opasne hemikalija, ali da ništa nisu preduzeli, ukazuje britanski list, navodeći da zbog toga istraga nailazi na žestok otpor uticajnih političara koji se plaše da bi mogli izgubiti imunitet od krivičnog gonjenja, pa čak i da bi mogli biti poslati u zatvor.
Hezbolah i Amal poslali su pristalice na ulice 14. oktobra u prikazu sile pozivajući na smenu sudije Tareka Bitara koji vodi istragu, s optužbama da politizuje slučaj. Bitar, drugi sudija koji vodi istragu, zasad je optužio niz bivših ministara i bezbednosnih zvaničnika, uključujući saveznike Hezbolaha, za nemar. Optuženi su uzvratili pravnim merama i žalbama koje su poremetile istragu, mada su ih na kraju odbacile druge sudije.
Iako još nije jasno šta se dogodilo prošle nedelje, s produbljavanjem libanske krize analitičari upozoravaju da bi moglo doći do novog nasilja.
Nadomak povratka u anarhiju
Većinom vremena, 2,5 miliona stanovnika Bejruta koji predstavljaju ogromnu etničku i versku raznolikost, žive jedni pored drugih, slažu se i posluju međusobno pa se čak i venčavaju izvan svojih verskih grupa, ali su sukobi prošle nedelje, otkrili tenzije koje vrebaju ispod površine u gradu koji i dalje progoni 15-godišnji građanski rat, piše Njujork tajms (The New York Times).
Stambene zgrade i dalje nose ožiljke građanskog rata, tokom kojeg su se međusobno borile verske milicije muslimana, hrišćana i drugih. Iako je odavno izbrisana, skoro svi znaju putanju "zelene linije" koja je podelila grad između hrišćanskog istoka i muslimanskog zapada tokom godina neprijateljstava.
Upravo blizu te nevidljive granice, ističe Njujork tajms, 14. oktobra su izbile borbe kada su snajperisti s visokih zgrada pucali na šiite koji su išli na protest.
Nasilje se, podvlači list, odigralo u pozadini razornih političkih i ekonomskih kriza zbog kojih mnogi stanovnici imaju osećaj da nije ostalo puno od države koja bi ih štitila, što je kod njih samo povećalo osećaj lojalnosti i zavisnosti od njihove verske pripadnosti.
Mir je u velikoj meri vraćen na ulice Bejruta posle sukoba u četvrtak s patrolama specijalnih snaga libanske vojske, ali je posle ekonomskog sloma i decenija loše vladavine, kako piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal), iznenadni izliv nasilja podsetio na to koliko je Liban blizu povratka u anarhiju koje je definisalo tu državu više od 15 godina.
Liban ima drugu najveću godišnju stopu inflacije u svetu od skoro 158 odsto. Meso, živina i benzin su postali preskupi za većinu ljudi, dok je valutna kriza urušila kupovnu moć u zemlji gde je minimalna mesečna plata na oko 25 evra.
Struja dolazi na jedan ili dva sata dnevno, što mnoge primorava da se oslanjaju na privatne generatore, ali s hiperinflacijom i to je luksuz koji samo privilegovani mogu da priušte.
Aktivisti i politički analitičari okrivljuju političke moćnike za tekuću katastrofe, ističe američki list. Od 1990. formula podele vlasti uravnotežila je glavne političke i verske frakcije u Libanu, pri čemu su kompromisnim dogovorom gospodari rata i vođe milicija zamenili uniforme odelima, a činove za funkcije u vladi.
Parlament i visoki položaji u vlasti su podeljeni između hrišćana i muslimana. Predsednik parlamenta uvek je šiit, premijer sunit, a predsednik zemlje hrišćanin. Oni su, ukazuje Volstrit džurnal, pretvorili državu u sredstvo za zaštitu i usluge svojim pristalicama, cementirajući verske podele koje su državu dovele skoro na ivicu uništenja.
Pretnja produbljavanjem krize
Nedavno imenovanje novog premijera u Libanu posle više od godinu dana političkih sporenja donelo je makar tračak nade zemlji na kolenima, ali se onda dogodio sukob u kojem je isparila svaka nada u preokret pošto deluje da Liban ulazi u novu i potencijalno dublju krizu, piše Vašington post (The Washington Post).
Mada niko ne očekuje otvoreni građanski rat kakav je harao Libanom od 1975. do 1990, sukob 14. oktobra je rasplamsalo strahove da će tinjajući građanski i verski sukobi na neodređeno vreme odložiti rešenja brojnih drugih problema s kojima se Liban suočava, ukazuje list, dodajući da je zemlja polarizovana između hrišćana koji podržavaju nastavak sudske istrage i šiita koji podržavaju pozive na njegovu smenu.
Iako je nasilje obuzdano, politički analitičari ukazuju da je postavljena pozornica za potencijalno produžen period političke paralize. Hezbolah ne odustaje od zahteva za smenu, dok predsednik Mišel Aun (Michel Aoun), hrišćanin, i novi premijer Nadžib Mikati, sunita, stoje uz Bitara. Bez kompromisa vlada neće moći da se složi oko koraka neophodnih za izvlačenje Libana iz bede, uključujući političke i ekonomske reforme koje traži Međunarodni monetarni fond (MMF) da bi otključao hitno finansiranje neophodno ovoj državi. A ako bi predsednik i premijer popustili pred pozivima Hezbolaha za smenu Bitara, vlada bi verovatno izgubila podršku SAD i drugih zapadnih saveznika, koji insistiraju na transparentnoj istrazi o eksploziji u luci i čija je podrška od vitalnog značaja za pomoć MMF-a.
Budući da bi parlamentarni izbori trebalo da budu početkom sljedeće godine, verovatno je da tenzije uskoro neće popustiti, kažu analitičari, jer one koriste interesima i Hezbolaha i Libanskih snaga da podstaknu verska osećanja među Libancima koji su duboko razočarani političkim sistemom koji je u osnovi urušene privrede i propale države.
S druge strane, ukazuje Vašington post, nastavak nemira takođe bi mogao da dovede do odlaganja izbora, čime bi se produžila sadašnja pat pozicija i ostanak sadašnjeg parlamenta u kojem Hezbolah i njegovi saveznici imaju većinu.
Facebook Forum