Malo toga su zemlje Balkana naučile nakon ratova devedesetih godina prošlog vijeka, pa se budućnost iz trenutne perspektive čini pesimističnom, smatraju učesnici Samita mladih koji je u petak završen u Sarajevu. Otvorenog dijaloga među vladajućim elitama nema ni poslije dvadeset godina od završetka rata, a to je osnova za stvaranje stabilnog regiona, smatraju mladi, njih oko 200, koliko ih je učestvovalo na trećem Samitu mladih Balkana.
Prije deset godina mnogo toga je urađeno, kako bi se dijalog između nekada zaraćenih strana uspostavio, ali efekti nisu onakvi kakvi bi trebali biti, smatra Milica Kostić iz Centra za humanitarno pravo iz Srbije.
Zašto aktivisti sa Kosova nisu mogli izaći iz Srbije
Grupi učesnika Samita mladih u Sarajevu sa Kosova nije dozvoljen izlazak iz Srbije od strane granične policije.
Nevladina organizacija Inicijativa mladih pozvala je nadležne u Srbiji i Bosni i Hercegovini da učine sve kako bi sprečili ovakve situacije, a organe u BiH da da učine sve kako bi proces dobijanja tamošnjih viza za građane Kosova učinili jednostavnijim. OPŠIRNIJE
„Imali smo prvu posetu predsjednika Srbije Srebrenici, imali smo presudu za genocid, početak pregovora i za BiH i za Srbiju o stabilizaciju i prodruživanju. Sve se to dešavalo prije deset godina i onda danas kada vidimo posledice toga ne izgledaju baš dobro. U Srbiji i dalje nemamo visoko rangirane optužene, nemamo suđenje za komandnu odgovornost“, kaže Milica Kostić.
Lekcije iz prošlosti još nisu savladane. Još uvijek je Balkan u zamrznutom sukobu. Dovoljan je i najmanji događaj da se u zemljama regiona iz svakodnevne kolotečine probudi nacionalizam.
„Kako će Balkan izgledati 2025. godine? Je li moguć održivi mir? Znam da održivog mira nema bez pomirenja, a da pomirenja nema bez suočavanja sa prošlošću. Kod vladajućih elita ne postoji ni najmanja volja za suočavanjem sa prošlošću. Bolja situacija je bila u Hrvatskoj kada se govori o suočavanju sa prošlošću, kada se govori o zločinima, koji se počinjeni tokom 'Oluje' prije nego što je Hrvatska ušla u Evropsku uniju, nego što je sada. Vidimo da se ponovo slavi Tuđman. O Srbiji da i ne govorimo, tamo se nikada nije ni desilo“, objašnjava Omer Karabeg, urednik u Radiju Slobodna Evropa i panelista Samita mladih.
Evropska zajednica na testu
U zemljama regiona ustaljeno je mišljenje da će članstvo u Evropskoj uniji donijeti rješenja za probleme, koji se između zemalja regiona godinama nagomilavaju. Slično misli i Nikola Puharić, član Inicijative za ljudska prava iz Hrvatske.
„Evropska unija, je jedina politička organizacija, jedini proces kroz koji zemlje unutar regije mogu postići suradnju na toj razini da one mogu zadovoljiti sve one potrebe i tranzicijske pravde i neke zajedničke memoralizacije oko razdoblja konflikata koji se desio. Tako da sada procesi koji se sada odvijaju imaju određenih problema, ali da budućnost ipak nosi optimizam“, kaže Nikola Puharić.
No, zbog trenutne izbjegličke krize, vrijednosti na kojima se temelji zajednica evropskih zemalja je na testu, kaže Omer Karabeg.
„Loše je što sad otkrivamo da Evropska unija nije tako idealna kao što smo mislili. Ova izbjeglička kriza je pokazala ono ružno lice EU. Mi koji živimo u Češkoj otkrili smo jednu Češku koju nismo znali. Otkrili smo jednu ksenofobičnu, sebičnu Češku. Češka je odraz onoga šta se dešava u Evropskoj uniji. Tako da ja sad ne mislim da Evropa takva kakva je može da nam bude neki veliki uzor, ali mislim, ipak, da će Evropa doći na svoje“, kaže Karabeg.
„Budućnost počinje danas, a moramo sami da je kreiramo“, kaže mlada advokatica iz Beograda Milica Kostić. Ona smatra da taj proces moraju pokrenuti vlade država regiona.
„Politika sada mora da bude namerna. Više ne može da nam se desi mir, ne mogu da nam se dese dobrosusedski odnosi. Na tome mora da se radi i to iskreno“, zaključuje Milica Kostić.
