U Srbiji je izgrađeno više od dva miliona i dvesta hiljada bespravnih objekata, podaci su koje je saopštilo Ministarstvo građevine, pošto je sprovelo njihovo masovno popisivanje širom zemlje.
Naredni korak je ozakonjivanje, proces od koga nadležni očekuju prihod od oko sto miliona evra. Dozu negativne konotacije već mu je međutim dalo tolerisanje nelegalnog podizanja Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru, ali i slučaj spornih vikendica sinova predsednika Srbije Tomislava Nikolića niklih na obali reke Save u Beogradu.
„Mogu da kažem da će Srbija po prvi put imati svoju bazu svih izgrađenih objekata na njenoj teritoriji. To znači prvi put u odnosu na prethodnih 40 godina. Znamo gde je šta izgrađeno, kako je izgrađeno, koliko ima metara kvadratnih. Da li su to porodične kuće, stanovi... I tako dalje“, pohvalila se resorna ministarka Zorana Mihajlović.
Nadležni, kako je naznačila, procenjuju da će prihod od taksi ozakonjenja svih objekata iznositi petnaest milijardi dinara što bi, kako je ocenila, bio značajan stimulans za lokalne samoprave u čije budžete će se sliti većina novca.
„I neće moći da se desi više, a da se sada gradonačelnici ne naljute, da kažu da nema para za put i da ih ne da država. Da nema para za kanalizaciju.... Ima para sada i biće para koliko budemo bili brzi da završimo ozakonjenje“, navela je ministarka Mihajlović.
Čitav postupak sprovodi se po Zakonu o ozakonjenju objekata koji je stupio na snagu decembra 2015. godine, rešenja od koga stručna javnost očekuje da stane na put „divljoj gradnji“, koja poslednjih decenija cveta u Srbiji.
Pokušaji traju od 2003. godine kada je donet Zakon o planiranju i izgradnji, koji je uz nekoliko izmena bio na snazi do usvajanja potonjeg. Učinak koji je postignut bio je ulazak 750.000 u postupak legalizacije tvrdi u izjavi za RSE Dragoslav Šumarac, ministar urbanizma i građevine u Vladi Srbije, u periodu od 2001. do 2004. godine.
„Ovaj projekat nije projekat legalizacije objekata. Na kraju čitavog tog procesa ozakonjenja objekat neće dobiti upotrebnu dozvolu nego će verovatno u katastru nekom crvenom bojom biti uveden u evidenciju. Ali ovi objekti sigurno da neće imati prometnu vrednost kao legalizovani. Podrazumeva se da takav objekat ima i projekat, da ima i statitku, da je protivpožarno obezbeđen i tako dalje. A ovaj – ozakonjen ima samo neku izjavu vlasnika, dok se za veće objekte traži i mišljenje statičara“, objašnjava Dragoslav Šumarac redovni profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu.
Takse se u zavisnosti od površine kreću od 5.000 do 50.000 dinara, a kao posebno značajan nadležni vide prihod od poreza na imovinu koju će građani godišnje plaćati nakon završetka ozakonjenja bespravno sagrađenih objekata.
Dva primera su u najmanju ruku zbunila i izazvala burne reakcije javnosti: Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru koji se u jeku kampanje za legalizaciju nesmetano gradio bez adekvatnih dozvola, kao i vikendice koje su sinovi predsednika Srbije Tomislava Nikolića sagradili na Savskom nasipu u Beogradu.
Na pitanje Radija Slobodna Evropa o tim slučajevima, Zorana Mihajlović odgovara da Ministarstvu koje predvodi još nije dostavljena potpuna dokumentacija u vezi sa nelegalnom gradnjom u Novom Pazaru. Navela je i da se o vikendicama porodice Nikolić na Savskom nasipu pita Grad Beograd.
„Kao što smo sve do sada stavili javno i nijednu stvar nismo ni od koga sklonili tako ćemo sva dokumenta staviti i videti kako ćemo te stvari rešiti. Što se tiče vikendica koje pominjete, Grad Beograd je dužan da napravi svoj plan, da vidi šta može da se legalizuje, a šta ne. I na osnovu toga da odvoji novac i bavi se tim poslom. Mi ćemo tražiti u narednom periodu intenzivnije, između ostalog, i planove uklanjanja nelegalno izgrađenih objekata. Ne sme da se govori o više vrsta aršina zato što je ovaj zakon važan. Ako već pravimo jednu vrstu baze podataka onda ona mora da bude u odnosu na sve uslove i kriterijume koji su po zakonu“, poručila je Zorana Mihajlović.
Entuzijazam resorne ministarke međutim ne deli profesor Dragoslav Šumarac. On se protivi činjenici da ista taksa za ozakonjenje važi za objekte u rezidencijalnim područjima i onim podignutim na periferiji grada.
„Očigledno je da nemaju isti aršin prema svima onima koji su u tom procesu. Nije isto 150 ili 200 kvadrata na Dedinju, ili u Malom Mokrom Lugu, gde su morali da grade oni koji su zbog ratova iseljeni. Tako da će ovi koji imaju poslovne objekte ili vile plaćati isto kao i ona sirotinja koja je morala da se spašava i traži krov nad glavom“, zaključuje Šumarac.
U Srbiji je do sada doneto nešto više od 44.000 rešenja o ozakonjenju nelegalno podignutih objekata i naplaćeno je 1,2 milijarde dinara taksi – odnosno oko 10 miliona evra.
Facebook Forum