"Hvala komšijama" – poruka je sa skupa koji je 6. juna u Beogradu organizovalo neformalno udruženje "Rusi, Belorusi, Ukrajinci i Srbi zajedno protiv rata".
Na ovaj način, dvadesetak građana pozdravilo je odluku susednih zemalja da ne odobre prelet aviona kojim je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov trebalo da dođe u Srbiju.
Lavrov je, prema najavama iz Moskve, u Beograd trebalo da stigne u ponedeljak (6. jun), ali su Severna Makedonija, Crna Gora i Bugarska odbile da otvore svoj vazdušni prostor.
Da je poseta otkazana, potvrdio je 6. juna posle sastanka sa ambasadorom Rusije u Beogradu Aleksandarom Bocan Harčenkom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Tokom ovog sastanka, isped zgrade Predsedništva Srbije građani, među kojima je bilo Ukrajinaca i Rusa, stajali su sa transparentom - "U Hag, ne u Beograd", aludirajući na optužbe za ratne zločine u Ukrajini sa kojima se suočava Rusija.
Član udruženja Čedomir Stojković rekao je da bi dolazak ruskog šefa diplomatije u Beograd diskreditovao Srbiju i predstavljao "prst u oko" izbeglicama iz Ukrajine koje se nalaze u zemlji.
'Imam potrebu da kažem ne'
Maja Ernst je iz Ukrajine izbegla pre dva meseca i sa majkom boravi u privatnom smeštaju u blizini Beograda.
Na protest je, kaže, došla jer je imala potrebu da poruči "ne" poseti ruskog šefa diplomatije.
"Ovo je prvi put da sam došla na ovakav protest. Mislim da nije normalno da jedna evropska demokratska zemlja prima nekoga iz Rusije u ovom trenutku", rekla je Maja za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Ona kaže da ljudi koje je u Srbiji upoznala osuđuju rusku agresiju na njenu zemlju, ali dodaje da većina ne misli tako.
"Ovde je danas veoma malo ljudi. Volim Ukrajince zato što mi kada nešto radimo, radimo to masovno, sa milionima ljudi. Kao što je bio naš Majdan (proevropske demonstracije u Kijevu 2013. i 2014.) i drugi protesti. Samo tako možete da ostvarite nešto".
Maja je u Srbiju pobegla iz grada Dnjepar na istoku Ukrajine, kada su počeli ruski vazdušni napadi.
"Moja majka je stara i posle svega što smo videli odlučili smo da odemo iz Ukrajine. Moj zadatak je bio da spasim mamu. Nisam čista Ukrajinka, ali sam tamo rođena i osećam se Ukrajinkom. Ja sam etnografkinja, bavim se ukrajinskom kulturom i bilo mi je jako teško da napustim svoju zemlju".
Planira da se vrati.
"Možda ćemo napustiti Dnjepar i preseliti se negde blizu granice u Ukrajini, ali ne u neku drugu zemlju", rekla je Maja.
'Agresoru nije mesto u Srbiji'
Neformalno udruženje "Rusi, Belorusi, Ukrajinci i Srbi zajedno protiv rata", koje je počelo kao grupa na društvenoj mreži Facebook, organizuje akcije i proteste u Beogradu od početka ruske invazije na Ukrajinu.
Sa njima je i Stanislav Suslov iz Novosibirska u Rusiji, koji deset godina živi u Srbiji.
"Kada je počeo rat 24. februara, nisam verovao u ono što se dešava i prvih dana sam mislio da je to laž, u mojoj glavi je to bilo nezamislivo. Moji prijatelji koji su protiv rata su se odmah povezali i od početka idemo na proteste", kaže Stanislav za RSE.
Poseta Lavrova Beogradu bila bi, prema njegovim rečima, loša za Srbiju jer je reč o političaru koji predstavlja državu agresora.
"Kada on (Lavrov) ne bi verovao u to što Rusija radi i kada bi to jasno osudio, mogao bi da ide gde hoće. Ali ne, on podržava agresiju. Ruski narod je, nažalost, kao zombi. Pričao sam sa svojim prijateljima iz škole i užasno je koliko oni ne čuju drugu stranu. Slušaju samo ono što se priča na televiziji i u novinama u Rusiji".
'Lavrov kao Šešelj'
"Sergeju Lavrovu je mesto u Hagu iz istog razloga iz kojeg je Vojislav Šešelj bio u Hagu. Oni su naratori zločina, oni govorom mržnje podstiču zločin", rekao je za RSE jedan od učesnika skupa iz udruženja "Rusi, Belorusi, Ukrajinci i Srbi zajedno protiv rata" Čedomir Stojković.
Lider desničarske Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj osuđen je 2018. godine pred Haškim tribunalom na deset godina zatvora zbog podsticanja progona, deportacije i prisilnog raseljavanja i premeštanja Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, 1992. godine.
"I Lavrov je potrošio dobar deo vremena i ogromnu energiju da natera svoje vojnike da misle netačno da su u Ukrajini nacisti. Zbog toga je ponašanje ruske vojske na terenu užasno. Oni vrše masakre. Imamo Buču, Irpin, Mariupolj koji je sravnjen i uništen, Severodonjeck koji je konstantno granatiran, civilno stanovništvo u zbegovima, milioni ljudi proterani. Sve se to dešava zahvaljujući govoru mržnje koju, između ostalog, širi i Sergej Lavrov", rekao je Stojković za RSE.
Ukrajina istražuje više od 4.000 slučajeva ratnih zločina, izjavila je početkom aprila u glavna tužiteljka Ukrajine Irina Venediktova.
Među njima i zločine ruskih snaga nakon povlačenja iz grada Buča u blizini Kijeva, gde su nađene stotine tela civila na ulicama i drugim lokacijama.
Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda Karim Khan rekao je martu da je otvorio istragu o mogućim ratnim zločinima u Ukrajini.
Moskva odbacuje optužbe i negira da cilja civile u, kako je Kremlj naziva, "specijalnoj vojnoj operaciji" za demilitarizaciju i "denacizaciju" svog suseda.
Pretnje protivnicima rata u Ukrajini
Neformalno udruženje "Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata" saopštilo je 6. juna da su na društvenim mrežama njihovim aktivistima upućene pretnje zbog protivljenja ruskom napadu na Ukrajinu.
Oni su naveli da su se na telegram kanalu "Z-Orlovi" kao i na Twitter nalogu udruženja pojavile "otvorene pretnje nasiljem" protiv njihovih članova što je, kako su ocenili, posledica navoda pojedinih medija da iza te neformalne grupe stoje "zapadne ambasade i strukture NATO".
Najavili su da će preuzeti "sve neophodne korake da zaustave širenje laži i kleveta protiv udruženja".
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova nisu odgovorili na upit RSE povodom navoda o pretnjama aktivistima u Srbiji.
Uz proteste protiv ruske agresije, u Srbiji je od početka invazije na poziv ekstremno desničarskih grupa organizovano više skupova podrške Moskvi.
"Ne znam zašto vlast u Srbiji nije onemogućila te proteste. To nije prodška Rusiji, to je konkretna podrška ratu. Zašto Srbija ne osuđuje Rusiju? Oni jesu osudili agresiju u Ujedinjenim nacijama, ali zašto to ne urade javno u Srbiji, ne znam", rekao je Stanislav Suslov.
Srbija je u Ujedinjenim nacijama podržala rezoluciju o osudi ruske agresije, rezoluciju kojom se od Rusije zahteva momentalni prekid rata u Ukrajini, kao i isključivanje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava (UNHRC).
Ipak, uprkos pozvima iz Brisela, odbija da uvede sankcije Moskvi.
Zvaničnici u Srbiji su više puta ponovili da Beograd to neće učiniti zbog, kako su naveli, zaštite vitalnih interesa zemlje.
Srbija i Rusija tradicionalno održavaju bliske odnose, pojačane zavisnošću Srbije od ruskog gasa.