Dostupni linkovi

Kusturica i Dodik grade "novi Višegrad"


Emir Kusturica predstavlja projekat "Na Drini ćuprija"
Vlada bh. entiteta Republika Srpska i reditelj Emir Kusturica, najavili su u Beogradu da će u Višegradu početi sa gradnjom kompleksa inspirisanog delom “Na Drini ćuprija” Ive Andrića. Biće smešten nedaleko od ćuprije Mehmed paše Sokolovića, prostiraće se na površini većoj od 17.000 kvadrata, a za njegovu izgradnju predviđaju da će im trebati između 10 i 15 miliona evra.

Kusturica, često u regionu kritikovan kao blizak srpskim nacionalističkim strujama iz ’90-ih, a u Srbiji zbog, kako mnogi tvrde, povlašćenog položaja kod vlasti, očekuje kritike i nakon ovog projekta, ali im ne pridaje mnogo značaja.

Poznati reditelj, zbog svojih filmova hvaljen, ali zbog stavova osporavan i kritikovan, odlučio je da u Višegradu, gradiću u istočnoj Bosni, na samoj granici sa Srbijom, izgradi, kako ga nazivaju “grad”, posvećen piscu Ivi Andriću.

Zdanje će biti od kamena, a imaće više od 50 objekata - gradsku skupštinu, pozorište, muzej, biblioteku, hotel sa spa centrom i spomen-kuću Andrića, po kome grad i nosi ime. Time će, kako tvrdi, vratiti dignitet Višegradu i oslikati duh Republike Srpske.

“Kada seljak iz okoline Višegrada dođe po štembilj u opštinu, on neće ulaziti prečicama preko onih živih ograda, saplitati se, ulaziti u nešto što se zove kabinet, a za to nema osnove… nego će ući u glavnu ulicu, pa će ga put glavnom ulicom voditi do prvog stepeništa, koje će proći, pa će proći drugo stepenište i onda će ući u gradsku kuću gde će i činovnici imati obavezu da se odnose prema tom čoveku koji je prevalio taj put od 100 metara I da se tim metodama, kao kada se prolazi trijumfalnom kapijom i kada se dođe u Beograd, a ne prođe se ispod pobednika nije se došlo u taj grad… dakle Višegrad će dobiti ono što mu istorija nije dozvoljavala.”

Banjalučke vlasti Kusturici daju odrešene ruke i svu moguću pomoć. U ulaganju novca u sred ekonomske krize koja potresa RS, niko od učesnika projekta ne vidi ništa sporno, jer kako kažu, recesija ne sme biti razlog da se ne gradi i otvaraju radna mesta.

“Nismo oklevali da podržimo ovakav projekat gospodina Kusturice i moram da kažem da bez njega to sve ne bi ni imalo smisla... Mislim da ne postoji ni jedno referentno ime koje bi moglo da uloži svoj autoritet i značaj i da se ovo dovede do kraja”, rekao je čest gost Beograda, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i dodao da je “uveren da je to jedan od najboljih poklona koji mogu da daju Višegradu”.

Očekuju se kritike

Pre rata, prema popisu stanovništva iz ’91., Višegrad je imao većinsko bošnjačko stanovništvo, ali je ubistvima i proterivanjima koja su usledila od ’92. do ’94. godine od strane srpskih snaga, ta struktura potpuno promenjena, te je danas Višegrad praktično jednonacionalan. Bez obzira na to što se nekima od aktera višegradskog zločina i dalje sudi u Srbiji, Kusturica tvrdi da će novi grad „pacifikovati ratna iskustva“.
Emir Kusturica i Milorad Dodik na predstavljanju projekta gradnje

„Neko me je malopre pitao kako će reagovati u Sarajevu... Mislite na muslimanski deo? Kako god bude reagovao, promašiće temu, pošto ovaj grad treba da pacifikuje sva dosadašnja ratna iskustva, koja nisu dozvolila da se razvije ta renesansna ideja, koja, na žalost, za vreme otomanske imperije u tom delu sveta uopšte nije bila i, njihova ideja u Sarajevu o multietničkom životu, koga oni toliko priželjkuju i koji se tamo navodno odvija, ovo će biti stvarno spomenik tome... Ovaj grad bi trebalo da pacifikuje svaku ideju, a najviše tu ratnu i tu divlju koja je iz tih narodna cedila ono najgore“, rekao je Kusturica, a takva uverenja deli i Milorad Dodik.

“Ovo se ne radi da bi nekoga izazivalo, ovo se radi da bi motivisalo mnoge da proučavaju istoriju ili da se bave kulturom, književnošću, filmom i svim onim stvarima koje na najbolji mogući način reprezentuju jednu sredinu.”

Prethodni građevniski projekat reditelja Emira Kusturice, Drvengrad u Mokroj Gori, u Srbiji je često kritikovan. Zamerana su interno određena pravila ponašanja, ograničen pristup objektu, naplata putarine i brojni drugi detalji koji su ga učinili nekom vrstom "države u državi", na šta, kako su kritičari objašnjavali, nema pravo niko, pa ni umetnik svetskog glasa.

Kusturica i Dodik očekuju da će takvih kritika biti i sada, ali se na to ne obaziru mnogo.

“Naravno da hoće! Ali to nije tačno!” tvrdi Kusturica.

“A što ne bi imao povlašćen položaj? Imate 100 mesta na svetu koja bi jedva dočekala Emira Kusturicu i dali mu daleko više nego što dobija ovde. A ovde se uporno održava teza o tome kakav povlašćen položaj on ima… Šta bi bilo na Mećavniku da nije bilo Drvengrada?” rekao je Dodik, na šta je Kusturica odgovorio:

“Bila bi jedna šljiva udarena od groma i jedna žica koja je pala… Ali oni to vole. Na Balkanu se postaje kriv od činjenja, a ne od nečinjenja. A autoprojekcije… to je psihološki problem… čim neko počne nešto da radi, onda se javljaju istraživači koji, pre nego što si počeo, vide kraj, odnosno projektuju sebe na to. Drvengrad je na privatnoj zemlji, izuzev infrastrukture i parka prirode čiji sam direktor. To je ta priča koju su neki političari ovde pričali, kao, njemu je Srbija dala brdo. Nije meni Srbija dala ništa, ja sam tamo svoje kupio.”

Pogledajte komentare (70)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG