Bugarska građevinska kompanija je svoj projekat opisala kao "početak modernog Zlatnog doba" koji će odvesti Bugarsku "u budućnost kao istinski dostojanstvenu evropsku zemlju".
Ali sada, s neboderom "Zlatni vek" uhvaćenim u skandalu s nekretninama u koji su umešani članovi vladajuće partije GERB, nije jasno da li će Arteks inžinjering moći da završi 34-spratnu luksuznu kulu u Sofiji, piše Bugarski servis Radija Slobodna Evropa.
Budućnost projekta zavisi od sudske presude o jednom od ključnih pitanja: Da li je Arteksova građevinska dozvola istekla 2017. kako smatraju protivnici projekta? Ili da li je dozvola automatski obnovljena u januaru 2017. kada su poslanici GERB-a promenili bugarski zakon o izgradnji?
Arteks tvrdi da amandmani GERB-a na Zakon o prostornom planiranju znače da je dozvola validna do 2020. i da može nastaviti radove na izgradnji zgrade koja bi trebalo da bude jedna od najviših u Bugarskoj.
Kompanija navodi pismo iz 2017. člana GERB-a Valentina Joveva, zamenika ministra regionalnog razvoja i javnih radova.
Jovev je u tom pismu rekao sofijskim gradskim zvaničnicima da bi važenje Arteksove dozvole trebalo produžiti posle GERB-ovih promena zakona o izgradnji.
Ali od 22. marta, kada je istraživački izveštaj RSE-a počeo da otkriva nekoliko sumnjivih dogovora sa stanovima između Arteksa i političara iz GERB-a, zvaničnici u Sofiji su ustukli od izjava da su Arteksove dozvole i dalje validne.
Ministarstvo regionalnog razvoja i javnih radova nije odgovorilo na upit RSE-a o pismu Joveva ili da li smatra da je projekat izgradnje nebodera u sofijskoj četvrti Lozenec legalan.
Aleksandar Nenkov, poslanik GERB-a koji je napisao amandman na zakon o izgradnji, rekao je krajem marta da amandman ne važi retroaktivno za projekat "Zlatni vek".
Sofijska gradonačelnica Jordanka Fandakova je, međutim, rekla da "pitanje da li je izgradnja legalna nije tako jednostavno".
Glavni sofijski arhitekt Zdravko Zdravkov rekao je da je građevinska dozvola za "Zlatni vek" istekla u novembru 2017. i da nije obnovljena.
Isti argument je izneo Marian Bašur, stanovnik iz tog kraja koji je osnovao Inicijativni odbor Lozeneca za proteste zbog Arteksovih tekućih građevinskih radova.
Bašur je za RSE 3. aprila rekao da je njegova protestna grupa gnevna na bugarski Direktorat za nacionalnu građevinsku kontrolu, sofijsku gradsku upravu, Ministarstvo za regionalni razvoj i parlament.
"Mi smo veoma ljuti na te četiri institucije zato što nam ne mogu reći da li je gradnja zgrade legalna ili ne", rekao je Bašur. "Sada nam kažu da postoji sudski slučaj i da čekaju odluku".
"Protestujemo zbog tog projekta od 2017", rekao je Bašur, dodajući da su posle istraživačkog izveštaja RSE-a o dogovorima GERB-a o stanovima žalbe njegove grupe "vidljivije u javnosti".
Politički skandal
Četvoro članova vladajuće koalicije GERB-a je podnelo ostavke na državne položaje usred krivične istrage o unosnim dogovorima o stanovima koje su napravili s Arteksom pošto su poslanici GERB-a promenili zakon o izgradnji početkom 2017.
To su zamenik predsednika GERB-a Cvetan Cvetanov, koji podneo ostavku u parlamentu, bivša ministarka pravde Cecka Cačeva, bivši zamenik ministra energetike Krasimir Parvanov i bivša zamenica ministra sporta Vanja Koleva.
Kancelarija državnog tužioca u Sofiji i bugarska Antikorupcijska komisija istražuju uslove njihovih dogovora o stanovima s Arteksom.
RSE je otkrio da su oni kupovali stanove od Arteksa od početka 2018. po cenama 30 do preko 50 odsto ispod tržišne vrednosti.
Fokus krivične istrage uključuje poreklo sredstava političara korišćenih u tim kupovinama, potencijalno trgovanje uticajem i sukob interesa prilikom usvajanja zakona.
Arteks je takođe pod istragom zbog potencijalnih veza s političkim partijama, svojih donacija partijama i učešća u javnim nabavkama.