Dostupni linkovi

Kuga na severu Kine upozorava i na stare zarazne bolesti


Mrmoti su i u prošlosti izazivali zaraze kugom

Pojava bubonske kuge na severu Kine upozorava da svetu, dok se bori s pandemijom novog virusa korona, prete i stare zarazne bolesti koje su u prošlosti odnosile desetine miliona života, pišu svetski mediji, ukazujući ipak da se kuga sada lako leči i da je mala verovatnoća od epidemije te bolesti.

Upozorenje u Unutrašnjoj Mongoliji

Vlasti u gradu u regionu Unutrašnja Mongolija na severu Kine podigle su uzbunu pošto je prijavljen slučaj pacijenta za kojeg se sumnja da je oboleo od bubonske kuge, prenosi Rojters (Reuters).

Zdravstvene vlasti u grada Bajanur u nedelju, 4. jula, izdale su upozorenje trećeg stepena, što je drugi najniži od četiri nivoa, navodi agencija i ukazuje da je upozorenje usledilo pošto su u Unutrašnjoj Mongoliji u novembru prijavljena četiri slučaja kuge, uključujući dva slučaja pneumonične kuge, smrtonosnije varijante kuge.

Bubonska kuga, poznata kao "Crna smrt" u Srednjem veku, veoma je zarazna i često fatalna bolest koju najčešće prenosi glodari. Upozorenje u Bajanuru zabranjuje lov i ishranu životinjama koje bi mogle da nose kugu i traži od javnosti da prijavi svaki slučaj kuge ili groznice bez jasnih uzroka.

Slučajevi kuge nisu neuobičajeni u Kini, ali su zaraze sve ređe, ističe Rojters i ukazuje da je Kina od 2009. do 2018. prijavila 26 slučaja oboljevanja i 11 smrtnih slučaja.

Pored novih i stare pretnje

Potvrda kineskih zdravstvenih vlasti da je pastir u Unutrašnjoj Mongoliji zaražen bubonskom kugom pokazuje da čak i dok se sve bori s pandemijom novog virusa, ostaju i stare pretnje, piše Njujork tajms (The New York Times).

Zdravstvene vlasti Bajanura su saopštile da je pacijent u stabilnom stanju u bolnici.

Gradske vlasti su takođe navele da će mere za sprečavanje kuge ostati na snazi do kraja godine.

Bubonsku kugu izaziva bakterija Jersinija pestis koju prenose buve zaražene preko glodara, poput mrmota, ukazuje Njujork tajms, dodajući da su u Unutrašnjoj Mongoliji prenosnici često mrmoti koji žive u ruralnim oblastima.

Pneumoničnu kugu takođe izaziva ta bakterije i ona je jedini oblik kuge koji se može prenositi s čoveka na čoveka preko respiratornih kapljica, piše američki list, dodajući da pneumonična kuga, ako se ne leči neizbežno vodi do smrti, dok je bubonska kuga, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, fatalna u 30 do 60 odsto nelečenih slučajeva.

Dok je Kina izgleda smanjila slučajeve korona virusa na blizu nula, ostaju druge zarazne pretnje, ističe Asošiejtid pres (Associated Press) i ukazuje da je pored korona virusa, koji je prvo zabeležen u kineskom gradu Vuhanu krajem prošle godine, Kina suočena i s afričkom svinjskom groznicom.

Kina je većinom iskorenila kugu, ali se povremeno javljaju slučajevi oboljevanja posebno među lovcima koji dolaze u kontakt s buvama koje nose bakterije, navodi AP, dodajući da je poslednja veća poznata zaraza bila pneumonična kuga 2009. kada je nekoliko ljudi umrlo u gradu Ziketan na Tibetu. Pneumonična kuga može da se razvije iz bubonske i rezultira u ozbiljnim upalama pluća.

S druge strane, Kina nedeljama nije prijavila novi smrtni slučaj od korona virusa, a u ponedeljak je prijavljen samo jedan novi slučaj lokalne zaraze u Pekingu.

Epidemija malo verovatna

Bubonska kuga odgovorna je za jednu od najgorih epidemija u ljudskoj istoriji – Crnu smrt koja je ubila oko 50 miliona ljudi širom Afrike, Azije i Evrope u 14. veku, ali se sada lako leči, ukazuje BBC i ističe da je malo verovatno da pojava slučajeva kuge može dovesti do epidemije.

Od Crne smrti u Srednjem veku bilo je više velikih epidemija, ističe britanski javni servis. U Velikoj epidemiji kuge 1665. umrla je oko petina stanovništva Londona, dok je više od 12 miliona umrlo tokom zaraze u 19. veku u Kini i Indiji.

Slučajeve bubonske kuge su sada retki, ali s vremena na vreme dolazi do izbijanja bolesti. Na Madagaskaru je, ističe BBC, bilo više od 300 slučajeva oboljevanja 2017. Studija u medicinskom časopisu Lanset (The Lancet) ustanovila je da je manje od 30 ljudi umrlo.

Simptomi bubonske kuge su visoka temperatura, mučnina, slabost i otečene limfne žlezde na vratu, pazuhu i preponama. Stručnjaci kažu da se za razliku od 14. veka, sada zna kako se kuga prenosi i kako se sprečava, kao i da se može efikasno lečiti antibioticima.

Uloga mrmota

Vlasti u Bajanuru su uz upozorenje da postoji opasnost od epidemije kuge među ljudima u tom gradu, tražile da se prijave slučajevi bolesnih i mrtvih mrmota, koji se koriste za ishranu u delovima Kine i susedne Mongolije, i koji su u prošlosti izazivali zaraze kugom u tom regionu, ističe CNN.

Veruje se da su mrmoti izazvali epidemiju pneumonične kuge 1911. kada je 63.000 ljudi umrlo od te bolesti na severu Kine, ukazuje CNN. Mrmoti se lovljeni zbog krzna koje je postalo popularno među međunarodnim trgovcima.

Zaraženim proizvodima od krzna mrmota se trgovalo širom zemlje, čime je bolest prenešena na hiljade drugih.

Iako je ta epidemija suzbijena u roku od jedne godine, zaraze kugom preko mrmota su opstajale decenijama kasnije. Prošle nedelje, navodi CNN pozivajući se na kinesku novinsku agenciju Sinhua, dva slučaja bubonske kuge su potvrđena u Mongoliji, kod dva brata koja su jela meso mrmota. Prošlog maja, par u Mongoliji je umro od bubonske kuge pošto su jeli sirove bubrege mrmota, koji su po verovanju narodni lek za dobro zdravlje.

Moderna medicina lako leči kugu, ali se od 1.000 do 2.000 ljudi razboli od te bolesti svake godine, ističe CNN i ukazuje da u SAD svake godine, prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti, bude od nekoliko do par desetina slučajeva oboljevanja kugom. U Koloradu su 2015. dve osobe umrle od kuge, a godinu dana ranije u toj saveznoj državi je zabeleženo osam slučajeva.

XS
SM
MD
LG