Komesarijat Srbije za izbeglice i migracije (KIRS) od 2015. je pružio smeštaj i usluge za više od 1,5 miliona migranata iz 120 država sveta, saopštila je ova državna organizacija povodom Međunarodnog dana migranata, 18. decembra.
„Svi oni dobili su usluge u skladu sa najboljim mogućnostima koje je Srbija u datom trenutku mogla da pruži”, naveo je KIRS.
Dodaje se da trenutno radi šest prihvatnih i azilnih centara i da je u nijima smešteno 235 migranata.
Komesarijat je objavio da je tokom 2025. u Srbiji evidentirano 9.567 migranata, a da ih je u 2024. bilo 18.899.
„Prema njima je postupano odgovorno, humano i u skladu sa najvišim standardima zaštite. Sa politikom solidarnosti i brige nastavićemo i u narednom periodu”, naveo je KIRS.
Dodaje se da je najviše migranata iz Avganistana, Egipta, Turske, Maroka i Sirije, kao i da su među njima više od 70 odsto punoletni muškarci.
Saopšteno je da su svi migranti koji su prošli kroz centre Komesarijata dobili smeštaj, hranu, odeću, medicinsku negu i da je deci smeštenoj u centrima obezbeđen pristup obrazovanju.
„Stanje migracija u Srbiji je stabilno. Sve institucije drže situaciju pod kontrolom i spremne na mogući porast broja migranata u narednoj godini”, saopštio je KIRS.
Navodi se da se u 2025, kroz program dobrovoljnog povratka, u zemlju porekla vratilo ukupno 54 osobe, kao i da je od 2009. 136 migranata dobilo supsidijarnu zaštitu i 118 utočište.
„Komesarijat će nastaviti da obezbeđuje adekvatnu podršku i human pristup migrantima, uz puno poštovanje zakona Srbije i očuvanje javnog reda, mira, zdravlja i bezbednosti građana”, objavio je KIRS.
Predsednik Upravnog odbora Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović rekao je da je „u svakom trenutku najmanje 700 do 1.000 ljudi u iregularnom boravku” i da je po procenama te nevladine organizacije najmanje 35.000 prošlo kroz Srbiju u ovoj godini.
Đurović je za agenciju Beta rekao i da je kontinuiran priliv legalne radne snage jer, kako je naveo, radni migranti dolaze u Srbiju sve više u hroničnom nedostatku domaće radne snage.
Napomenuo je da je položaj migranata i dalje osetljiv i ranjiv pošto, kako je dodao, nemaju legalan boravak u zemlji.
"Uglavnom zaobilaze preostale otvorene kampove, manje su vidljivi medijima i javnosti, a sve više su u rukama krijumčara, koji im obezbeđuju prihvat, smeštaj i organizuju njihov put dalje ka EU", rekao je Đurović.
Naveo je da su migranti često u riziku da budu izloženi nasilju, eksploatisani zbog njihovog neregulisanog i ranjivog položaja jer, kako je rekao, često nisu u mogućnosti da prijave zloupotrebe, nasilje i krijumčarenje sa kojim se gotovo svakodnevno suočavaju.
Đurović je rekao je i da se iregularni migranti koji traže azil i dalje susreću sa dugim i neefikasnim procedurama, između ostalog i sa problemima da brzo podnesu zahtev za azil.
Naveo je da te procedure u prvom stepenu traju i više od godinu dana.
U poslednjih deset godina kroz Srbiju su kroz Srbiju su prolazili migranti i izbeglice iz Azije, Bliskog istoka i Afrike u pokušavaju da stignu do zemalja Evropske unije.
Takozvana Balkanska migrantska ruta ka zapadu Evrope išla je preko Turske, Grčke, Severne Makedonije, Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, ili alternativno preko Bugarske i Srbije.
Jačom kontrolom na granicama Evropske unije, dogovorom Brisela sa Turskom 2016. i izgradnjom ograde koju je Mađarska podigla na granici sa Srbijom prekinut je prolaz migranata u velikim grupama. Migracije su se nastavile u manjem obliku uz organizovano krijumčarenje.
