Kriza u koju je srpska vlada zapala usled svađe između članova dve partije vladajuće koalicije – najveće Demokratske stranke i njihovog partnera G17 plus, mogla bi da uspori i put zemlje ka Evropi, upozoravaju kako stručnjaci, tako i zvaničnici zaduženi za tu oblast.
Pre svega, moglo bi doći do zastoja u rokovima i kvalitetu reformi predviđenih Akcionim planom, neophodnih kako bi u izveštaju Evropske komisije, predviđenom za oktobar, Srbija dobila pozitivnu ocenu o napretku, a potom i preporuku za status kandidata, kome se ovdašnje vlasti nadaju u decembru.
„Mislim da su ovi posledni događaji, koji su destabilizovali vladu Republike Srbije, najgore što se moglo destiti kada se radi o evropskim integracijama. Mnogo puta se pokazalo da je rešavanje političkih pitanja bilo teško i u trenucima kada je vlada bila stabilna, a kamoli u situaciji kada se dešavaju ovakve turbulencije“, gleda na evropski put Srbije u svetlu trenutnih političkih zbivanja, Laslo Varga, predsednik skupštinskog Odbora za evropske integracije i član vladinog saveta za tu oblast.
U takvoj oceni saglasna je i direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije, Milica Delević, koja upozorava da bez političke stabilnosti neće biti ispunjen planirani tempo za dobijanje statusa kandidata, koji je pre političke krize prognoziran za kraj 2011. godine.
Uprkos upozorenjima, premijer Mirko Cvetković i potpredsednik Vlade zadužen za evropski put Srbije Božidar Đelić, ubeđuju građane da se „ciljevi i planovi neće menjati“. I ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić, uverava da ubrzanje evro-integracija, ostaje prioritet.
„Sigurno da posle jedne burne nedelje u kojoj smo se više bavili samim sobom nego rešavanjem ovih pitanja, ostaje još puno prostora i vremena da nadoknadimo ono što je propušteno i nadam se da ulazimo u jedan mirni period, kada moramo ispunjavati naše obaveze kada je u pitanju ubrzavanje procesa evropskih integracija i ispunjavanje naših obaveza i da, u tom pogledu, nećemo napraviti neki značajniji zaostatak“, rekao je minisar Ljajić.
Prva tema, a ne jedna od tema
Ukoliko se kriza ne reši brzo, kako to obećavaju predstavnici vlasti, njene posledice mogle bi se loše odraziti i na zadate rokove i na kvalitet reformi koje je potrebno sprovesti na putu ka Evropi, smatra Maja Bobić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji.
Maja Bobić, april 2010. Foto: Vesna Anđić
„Imajući u vidu da je Srbija predala odgovore na Upitnik Evropske komisije i da je Vlada Srbije sama sebi zadala niz prilično ambicioznih zadataka do polovine ove godine, znači Akcioni plan koji treba da pomogne u ispunjavanju kriterijuma za dobijanje statusa kandidata, veoma je važno da vlada i sve državne institucije, na nacionalnom i lokalnom nivou, budu zaista efikasne i koordinirane u svom nastupu i ispunjavanju ovih uslova. Tako da, bilo kakve političke nesuglasice, problemi, rekonstrukcije i tako dalje, ukoliko se ne izvedu vrlo efikasno i u kratkom roku, neće se dobro odraziti na pre svega rokove, a samim tim, između ostalog i na kavlitet reformi koje treba uraditi“, rekla je Maja Bobić.
Srpske vlasti nedavno su se pohvalile brzinom kojom su u Brisel vratile odgovore na 2483 pitanja iz Upitnika Evropske komisije. Laslo Varga, prvi čovek skupštinskog Odbora za evropske integracije, boji se da bi uloženi trud, najnovijom krizom mogao da bude obesmišljen, te poziva političare da se uozbilje.
„Tužna je ova neodgovornost političke elite u Srbiji, krajnja neodogovornost, gde su pre samo mesec, mesec i po dana, ljudi u administraciji danonoćno radili kako bi u roku završili odgovore na upitnik, i zaista su u rekordnom roku to i uradili, a onda se dve najuticajnije političke stranke u vladajućoj koaliciji posvađaju i, naravno, stave političke interese ispred interesa evropskih integracija i to praktično obesmišljava sve ono što je mnogo ljudi radilo poslednja dva, tri meseca“, kaže Varga.
Neravnine koje se povremeno pojave na putu Srbije ka Evropi, takozvane “antievropske struje” u srpskom političkom i javnom životu neretko vide kao priliku za sopstveno jačanje. Iz tog razloga, reditelj Goran Paskaljević, smatra da, ukoliko bude rekonstrukcije srpske vlade, ona treba da na ministarske pozicije dovede ljude koji zemlju zaista žele da povedu pravim putem.
“Ako je rekonstrukcija vlade samo šminka da bi se ostalo na vlasti, bojim se da se zaista otvara mogućnost da sve antievropske snage dignu glavu. Naravno, ja bih želeo da se to ne dogodi jer sam apsolutno svestan da je usporavanje evropskih integracija katastrofa za Srbiju jer, bez Evrope, mi ćemo jako teško u bliskoj budućnosti moći da zaista prebrodimo ekonomsku krizu i smatram da sve evropske snage u državi, u ovom trenutku toga moraju da budu svesne, da se nametnu i da to bude prva tema, a ne jedna od tema. Jer, svi mi za to nosimo odgovornost, a od plakanja kasnije za prosutim mlekom, nemamo ništa”, smatra Paskaljević.
Pre svega, moglo bi doći do zastoja u rokovima i kvalitetu reformi predviđenih Akcionim planom, neophodnih kako bi u izveštaju Evropske komisije, predviđenom za oktobar, Srbija dobila pozitivnu ocenu o napretku, a potom i preporuku za status kandidata, kome se ovdašnje vlasti nadaju u decembru.
„Mislim da su ovi posledni događaji, koji su destabilizovali vladu Republike Srbije, najgore što se moglo destiti kada se radi o evropskim integracijama. Mnogo puta se pokazalo da je rešavanje političkih pitanja bilo teško i u trenucima kada je vlada bila stabilna, a kamoli u situaciji kada se dešavaju ovakve turbulencije“, gleda na evropski put Srbije u svetlu trenutnih političkih zbivanja, Laslo Varga, predsednik skupštinskog Odbora za evropske integracije i član vladinog saveta za tu oblast.
U takvoj oceni saglasna je i direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije, Milica Delević, koja upozorava da bez političke stabilnosti neće biti ispunjen planirani tempo za dobijanje statusa kandidata, koji je pre političke krize prognoziran za kraj 2011. godine.
Uprkos upozorenjima, premijer Mirko Cvetković i potpredsednik Vlade zadužen za evropski put Srbije Božidar Đelić, ubeđuju građane da se „ciljevi i planovi neće menjati“. I ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić, uverava da ubrzanje evro-integracija, ostaje prioritet.
„Sigurno da posle jedne burne nedelje u kojoj smo se više bavili samim sobom nego rešavanjem ovih pitanja, ostaje još puno prostora i vremena da nadoknadimo ono što je propušteno i nadam se da ulazimo u jedan mirni period, kada moramo ispunjavati naše obaveze kada je u pitanju ubrzavanje procesa evropskih integracija i ispunjavanje naših obaveza i da, u tom pogledu, nećemo napraviti neki značajniji zaostatak“, rekao je minisar Ljajić.
Prva tema, a ne jedna od tema
Ukoliko se kriza ne reši brzo, kako to obećavaju predstavnici vlasti, njene posledice mogle bi se loše odraziti i na zadate rokove i na kvalitet reformi koje je potrebno sprovesti na putu ka Evropi, smatra Maja Bobić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji.
„Imajući u vidu da je Srbija predala odgovore na Upitnik Evropske komisije i da je Vlada Srbije sama sebi zadala niz prilično ambicioznih zadataka do polovine ove godine, znači Akcioni plan koji treba da pomogne u ispunjavanju kriterijuma za dobijanje statusa kandidata, veoma je važno da vlada i sve državne institucije, na nacionalnom i lokalnom nivou, budu zaista efikasne i koordinirane u svom nastupu i ispunjavanju ovih uslova. Tako da, bilo kakve političke nesuglasice, problemi, rekonstrukcije i tako dalje, ukoliko se ne izvedu vrlo efikasno i u kratkom roku, neće se dobro odraziti na pre svega rokove, a samim tim, između ostalog i na kavlitet reformi koje treba uraditi“, rekla je Maja Bobić.
Srpske vlasti nedavno su se pohvalile brzinom kojom su u Brisel vratile odgovore na 2483 pitanja iz Upitnika Evropske komisije. Laslo Varga, prvi čovek skupštinskog Odbora za evropske integracije, boji se da bi uloženi trud, najnovijom krizom mogao da bude obesmišljen, te poziva političare da se uozbilje.
Varga: Tužna je ova neodgovornost političke elite u Srbiji, gde su nedavno ljudi u administraciji danonoćno radili kako bi u roku završili odgovore na upitnik, a onda se stranke u vladajućoj koaliciji posvađaju.
„Tužna je ova neodgovornost političke elite u Srbiji, krajnja neodogovornost, gde su pre samo mesec, mesec i po dana, ljudi u administraciji danonoćno radili kako bi u roku završili odgovore na upitnik, i zaista su u rekordnom roku to i uradili, a onda se dve najuticajnije političke stranke u vladajućoj koaliciji posvađaju i, naravno, stave političke interese ispred interesa evropskih integracija i to praktično obesmišljava sve ono što je mnogo ljudi radilo poslednja dva, tri meseca“, kaže Varga.
Neravnine koje se povremeno pojave na putu Srbije ka Evropi, takozvane “antievropske struje” u srpskom političkom i javnom životu neretko vide kao priliku za sopstveno jačanje. Iz tog razloga, reditelj Goran Paskaljević, smatra da, ukoliko bude rekonstrukcije srpske vlade, ona treba da na ministarske pozicije dovede ljude koji zemlju zaista žele da povedu pravim putem.
“Ako je rekonstrukcija vlade samo šminka da bi se ostalo na vlasti, bojim se da se zaista otvara mogućnost da sve antievropske snage dignu glavu. Naravno, ja bih želeo da se to ne dogodi jer sam apsolutno svestan da je usporavanje evropskih integracija katastrofa za Srbiju jer, bez Evrope, mi ćemo jako teško u bliskoj budućnosti moći da zaista prebrodimo ekonomsku krizu i smatram da sve evropske snage u državi, u ovom trenutku toga moraju da budu svesne, da se nametnu i da to bude prva tema, a ne jedna od tema. Jer, svi mi za to nosimo odgovornost, a od plakanja kasnije za prosutim mlekom, nemamo ništa”, smatra Paskaljević.
