Mafijaški obračuni: Vraćaju li se devedesete na beogradski asfalt

Likvidacija bombom u Beogradu, u kojoj je pre par dana ubijen kontroverzni biznismen iz Crne Gore, podsetila je javnost na kriminalne obračune devedesetih. Dok država tvrdi da velike kriminalne grupe više ne postoje, građani sve više strahuju za svoju bezbednost.

Boško Raičević, četrdesetdvogodišnji biznismen iz Crne Gore, ubijen je u sred dana u centru Beograda. Likvidiran je bombom na daljinsko upravljanje postavljenom na njegov automobil kada se na Dorćolu, blizu Kalemegdanske tvrđave, zaustavio na crveno svetlo na semaforu.

Brutalna egzekucija Raičevića, kojeg mediji navode kao rođaka kontroverznog beogradskog biznismena Andrije Draškovića, izvedena je u stilu ratnih devedesetih, kada su ulice glavnog grada svakodnevno bile krvavo poprište razračunavanja kriminalaca.



Zoran Mijatović, bivši zamenik načelnika Državne bezbednosti Srbije, kaže za RSE da su načini delovanja ovdašnjih mafijaša danas ipak suptilniji nego pre petnaestak godina, ali da poslednji događaji potvrđuju da se neprekidna nit kriminala proteže od devedesetih do danas.

„Kada se tako nešto događa uvek se poteže alibi da se vraćaju devedesete. A one su tu, i svake godine se potvrđuju na ovaj ili onaj način. I ja očekujem da će biti još žešćih obračuna. Da li će to biti likvidacije na ulici, eksplozivom u automobilima, klasične sačekuše, možda će biti svega toga... Mi živimo u državi u kojoj je korupcija postala ideologija. Danas u Srbiji svako svakome nešto duguje. Prema tome, ništa se dobro ne može očekivati. Na žalost, ja nisam optimista“, kazao je Mijatović.

Automobil u kom se nalazio Raičević dignut je u vazduh takvom silinom da je od njega ostala samo hrpa metala dok su, kako tvrde svedoci sa uviđaja, delovi tela ubijenog leteli desetine metara od mesta eksplozije. Likvidacija se desila u podne, u centru grada, u blizini obdaništa i srednje škole. Tom prilikom lakše je povređen vozač automobila koji se nalazio u traci pored Raičevićevog, dok samo pukom srećom nije stradao niko od prolaznika.

Novinar Vojilsav Tufegdžić, autor kultnog dokumentarca „Vidimo se u čitulji“ o kriminalu devedesetih, smatra da bi pregrubo bilo reći da se Srbija vraća u taj period, kada su obračuni bili deo sistema i svakodnevice, ali dodaje da je jasno da policija mora da učini više na bezbednosti građana.

„Eksplozije na sred ulice u po bela dana su svakako ogromna opasnost za nedužne prolaznike. Ali one ipak nisu toliko česte, pa mislim da su najveća pretnja bezbednosti građana krađe i oružane pljačke. Novca je sve manje, siromaštvo je sve veće, pa je sve više pljački banaka, pošti i prodavnica u kojima kriminalci ne prezaju da pucaju na svakoga ko im se ispreči na putu. I to je ono što najviše ugrožava građane, mnogo više nego klasični mafijaški obračuni“, ocenjuje Tufegdžić.

Borba za "biznis"

Samo par dana nakon dizanja automobila u vazduh na Dorćolu, nedaleko odatle, u jednoj garaži na Terazijama, nepoznati muškarci zapalili su skupoceni crveni “ferari”. Počinioci koji su sa lica mesta pobegli “bmw”-om umakli su policijskoj poteri.

Ovakve akcije, likvidacije iz kalašnjikova i heklera, podmetanje bombi pod džipove, ubistva u restoranima pred brojnim svedocima, hici iz pištolja po haustorima, bili su gotovo svakodnevna slika devedesetih.

Zlatko Nikolić, iz beogradskog Instituta za kriminološka istraživanja, kaže za RSE da poslednji događaji u Beogradu pokazuju da mafija i danas vodi profitabilne poslove u kojima ne prašta greške ili izdaju, i da motiva za obračune u biznisu u kojem su u igri milioni evra ima na pretek.

„Obračuni se najčešće dešavaju zbog toga što dolaze novi kriminalci koji pokušavaju da potisnu mafijaše koji su zauzeli pozicije i dugo su u poslu. Što bi neko rekao, mala bara puna krokodila. Oni se ubijaju zbog teritorije, zbog profita, zbog pokušaja novih snaga da preuzmu biznis... Ništa lično, kako oni sami kažu“, kazao je Nikolić.

Devedesetih su kriminalci u Srbiji radili sa deficitarnom robom, naftnim derivatima, cigaretama i hranom, dok su danas najunosniji mafijaške akcije trgovina drogom, građevinski poslovi, trgovina ljudima, prostitucija...

Kriminolozi kažu da su policijske istrage do sada pokazale da se za ubistva eksplozivom najčešće angažuju iskusni pripadnici bosanskih kriminalnih grupa koji takvu likvidaciju naplaćuju od 5.000 do 10.000 evra.

Vojislav Tufegdžić kaže da takve egzekucije nemaju posebnu simboliku, već da u mafijaškom miljeu jednostavno važe za jedan od najsigurnijih načina da se žrtva likvidira.

„To je čin sam po sebi takav kakav jeste. Brutalan i jasan. Vrlo je verovatno da su oni koji su smislili da tako nekoga uklone bili u blizini ubistva kako bi se uverili da je sve obavljeno do kraja, jednostavno da žrtva nije preživela. A ne verujem da je to bilo kakva poruka javnosti ili policiji“, smatra Tufegdžić.

Poslednjih godina vlast u Srbiji, pravosuđe i policija, tvrde da više ne postoje velike organizovane kriminalne grupe.

Zoran Mijatović smatra da je takav zaključak preuranjen, pogotovu nakon poslednjih događaja na ulicama Beograda.

„Nama građanima to su najlošije poruke. Zbog toga što sada moramo da razmišljamo da li smo bezbedni, da li su bezbedna naša deca, prijatelji, rođaci... To je poruka nad kojom bi država trebalo ozbiljno da se zamisli“, ističe on.

U poslednjih šest godina u Beogradu je u mafijaškom stilu, pucnjima iz zasede, u takozvanim sačekušama, ubijeno 15 osoba koje su povezivane sa kriminalnim poslovima.