Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kriminalci šetaju, policajci postali "glineni golubovi"


Policija obezbeđuje ulaz u beogradski Viši sud - ilustracija
Brutalno ubistvo policajca u jednoj pljački u Beogradu pokrenulo je oštru polemiku među odgovornima – ko je kriv što okoreli kriminalci u Srbiji šetaju slobodno, umesto da su u zatvoru. Da je reakcija države hitna upozorava i tvrdnja policajaca da su postali “glineni golubovi”, dok se građani sve više plaše za svoju bezbednost.

Dvojica pljačkaša upala su nedavno u banku u beogradskom naselju Karaburma, i to bi bila još samo jedna crtica u prestoničkoj crnoj hronici da napad nije imao najgori mogući epilog.

Razbojnik Igor Kahvedžić (24) hladnokrvno je iz pištolja pucao u glavu dvojici policajaca i klijentu banke teško ih ranivši kada su njega i saučesnika pokušali da spreče da odnesu novac.

Građani šokirani ovim događajem još više su se uzrujali kada su ubrzo čuli podatak koji je izneo Ivica Dačić, ministar policije Srbije.

“Ako je neko počinio 26 krivičnih dela, sa samo 24 godine života, kao što je to učinio Igor Kahvedžić, i teško ranio trojicu ljudi, gotovo je neverovatno da se takva osoba do danas nalazila na slobodi”, kazao je on.

Samo par dana kasnije preminuo je policajac Slobodan Cvetić (41) kog je u toj pljački ranio Igor Kahvedžić, čovek koji je počinio više krivičnih dela nego što ima godina, koji je u osmogodišnjoj kriminalnoj karijeri bezobzirnog razbojnika kao maloletnik jednom osuđen na pojačan nadzor, i kasnije tri puta samo na uslovne kazne, i koji uprkos reputaciji višestrukog povratnika do danas nije odležao ni dan zatvora.

Božo Prelević, bivši kooministar policije sa dvadesetpetogodišnjim iskustvom rada u pravosuđu, kaže za RSE da ovaj drastični događaj još jednom pokazuje da nešto ozbiljno nije u redu u funkcionisanju policije, tužilaštva i sudstva, i da bi jedno od rešenja moglo da bude kontrola sumnjivih slučajeva.
Prelević: Kada bi smo svaki od tih predmeta otvorili vrlo verovatno bi mogli da vidimo da u mnogo slučajeva policija nije kvalitetno uradila krivičnu prijavu, da nema potrebnih dokaza, da je neko u policiji prikrivao svedoka i tako dalje.


“Kada bi smo svaki od tih predmeta otvorili vrlo verovatno bi mogli da vidimo da u mnogo slučajeva policija nije kvalitetno uradila krivičnu prijavu, da nema potrebnih dokaza, da je neko u policiji prikrivao svedoka i tako dalje… Onda bi verovatno zatim videli i da se tužilac ponaša kao da je dopisni član celog tog postupka, da samo prepisuje polcijske prijave, da je potpuno inertan. I na kraju, sud koji uopšte ne može to da presudi zbog loše pripreme dokaza, a negde je i sudija potpuno nesposoban ili, da ne kažem ono što svi stalno govore, korumpiran”, navodi Prelević.

Samo dan posle ubistva na Karaburmi, nekoliko punoletnih tinejdžera kriminalaca, povratnika u izvršenju ubistava, silovanja i razbojništava, na stanici gradskog autobusa u Beogradu pokušalo je da otme pištolj mladom policajcu koji se vraćao sa posla udarajući ga i nazivajući ga “kerom”, dok je par dana ranije maloletnika koji je nožem na ulici isekao devojku koja je nosila majicu sa znakom LBGT pokreta sud pustio da se brani sa slobode.

Ko je zakazao?

Serija ovakvih događaja dovela je i do poruka koje nisu uobičajene za sistem koji dobro funkcioniše, kao što je ova Milorada Veljovića, direktora Policije.

“Apelujem, pre svega na organe pravosuđa, da ovakvi postupci budu što teže sankcionisani. Jer policajci rade u interesu naroda. Neću dozvoliti da ovi ljudi budu glineni golubovi, jer i oni su ljudi od krvi i mesa!” poručio je Veljović.
Zatvor u Beogradu, foto: Vesna Anđić
Zatvor u Beogradu, foto: Vesna Anđić

Iz sudstva i tužilaštva nema zvaničnog odgovora zbog čega su neki okoreli kriminalci na slobodi.

Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, koja je više od dvadeset godina bila sudija, kaže da bi bilo pogrešno u tročlanom lancu odgovornosti prst krivice upirati samo u sudstvo, jer je problem sistemski.

“Ono što mi se čini najvažnijim je to da se policija i tužilaštvo nisu do sada mnogo interesovali za kvalitet dokaza koje dostavljaju pred sud. A sa druge strane sud nije imao svest, ili je nisu imale neke sudije pojedinačno, o društvenom zanačaju i svrsi kažnjavanja. Jedna je stvar da li treba primeniti strogu kaznenu politiku, u principu se o tome ne brine sudija pojedinac nego društvo u širem smislu, ali je bitno da sudija razmišlja o tome kakve su posledice osuđujuće presude koju izriče”, ocenjuje Boljević.

Psiholozi kažu da nekažnjenim počiniocima najtežih krivičnih dela, bez obzira da li je za neadekvatne kazne kriva policija, tužilaštvo ili sud, društvo šalje lošu poruku – da se kriminal isplati. Zbog toga oni nastavljaju sa bezobzirnim nasiljem, još žešće nego pre.

Policajac Momčilo Vidojević kaže da se često oseća potpuno nemoćno, posebno kada kriminalca koga je prethodno uhapsio ubrzo vidi slobodnog na ulici.

“To je toliko ponižavajuće da zaista ne mogu da opišem. Jednostavno mi se nasmeje u lice, kaže mi da mu ne mogu ništa, da sve lako može da završi na sudu i da će se slobodno šetati za par dana… Tako nešto mnogo me boli”, navodi on.

Da se takve stvari ne bi dešavale postoji jednostavan recept - država mora da ima iskrenu političku odluku da se obračuna sa kriminalom, treba da vlada princip da najbolji kadrovi budu u policiji, tužilaštvu i sudu, i da svi zajedno rade vredno i pošteno, zaključuje Božo Pelević.

“Sistem koji je država napravila može da bude dobar za javnost i neke medije, a to je da se stalno saopštava da su uhapšeni neki kriminalci. Onda se mi svi pitamo gde je epilog. I nikada se u celoj priči ne utvrdi ko je zakazao. A poreski obveznici, koji ih sve plaćaju, očekuju da imaju vlast koja radi profesionalno”, kaže Prelević.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

Pogledajte komentare (1)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG