Vulikić iz MUP-a: Porast broja ubistava, ali Beograd bezbedan grad

Stopa ubistava u Beogradu porasla je u odnosu na prošlu godinu, ali u policiji tvrde da bezbednost u prestonici nije ugrožena.

Prema policijskoj statistici, u prvih pet meseci ove godine u glavnom gradu dogodilo se 13 ubistava, uz još 13 žrtava masovnog ubistva u Ivanči kod Mladenovca, dok ih je u celoj 2012. bilo ukupno 19.

Vlastimir Vulikić, zamenik načelnika Odeljenja za krvne delikte Policijske uprave Beograd, rekao je za RSE da analize pokazuju da su motivi za ova krivična dela različiti, od ljubomore, preko nasilničkog ponašanja, do trgovine drogom.

“Kada se sve sabere dobijamo brojku koja govori da je stanje neuobičajeno. Ali ono što je policiji najbolji parametar jeste da kod izvršenih ubistava nemamo broj tih krivičnih dela koji bi govorio o sinhronizovanom obračunu konkurentskih kriminalnih grupa. To je dosta važno u ovoj priči, mada svakako imamo u vidu da će buduće vreme sigurno doneti i takve događaje”, ističe Vulikić.

Statistika je pokazala da ubistva sve češće čine osobe mlađe životne dobi, dok su motivi takođe različiti, od ljubomore do ubistava iz nehata, ali i upotrebe oružja u kriminalnim aktivnostima.

Vladan Joldžić, naučni savetnik beogradskog Instituta za sociološka i kriminološka istraživanja, kaže za RSE da je takvo stanje najvećim delom uzrokovano životom u nemaštini i beznađu.

“Još od početka devedesetih imamo neprikrivenu agresivnost u svim segmentima društva, od ponašanja na ulici, preko vređanja i tuča poslanika u parlamentu, do negativnog uticaja sa medija. U takvim uslovima odrasli su mladi koji danas imaju po dvadeset godina. Ako ih uz to porodica nije školovala i dobro vaspitala lako će postati bliski kriminalu. Ukoliko za njih nema posla u firmama, zaposliće ih ulica. Sada su ti problemi dostigli tačku usijanja i bojim se da će nastaviti da rastu”, ocenjuje Joldžić.

U Beogradu, u kom deluju glavne kriminalne grupe u Srbiji, u poslednje vreme dogodilo se nekoliko ubistava u mafijaškom stilu, a jedno od onih koje je najviše uznemirilo građane je likvidacija Nikole Bojovića, brata vođe zemunskog klana Luke Bojovića, koji je sa 15 metaka ubijen u centru grada na očigled prolaznika.

Vlastimir Vulikić, iz Policije Beograda, kaže da ima napretka u istrazi tog slučaja.

“Da li će taj napredak biti dovoljan za realizaciju, i u kom trenutku, ja sada ne mogu da komentarišem. Ono što bi mi kao policajci jako želeli je da baš na tom primeru pokažemo našu posvećenost poslu i da taj slučaj rasvetlimo. Jer bi i tako pokazali da sa visokoprofesionalnim pristupom prilazimo svakom predmetu.”

Preventiva najbitnija

Privatni detektiv Mladen Lojović, koji je više od deset godina radio u kriminalističkoj policiji, kaže da je veliki društveni problem promovisanje kulture nasilja, ali smatra da je domaća policija napredovala i da je u stanju da se izbori sa kriminalom.

“Sada je veliki problem i što je veliki broj ljudi odlukom države pušten iz zatvora pre izdržavanja pune kazne, jer je to na neke stimulativno delovalo da nastave da se bave kriminalom. Sada imamo mlađe generacije koje dolaze i traže svoje mesto pod suncem, čiji su uzori nekadašnji veliki kriminalci. Kako se kriminalci modernizuju i primenjuju nove metode, tako i policija mora da se modernizuje. Do sada je osnovni problem bio manjak edukacije u policiji, ali to se polako menja. Jer to je posao kao i svaki drugi. Policija iz dana u dan mora da prati nove tehnologije. Dobro je što se i kod nas konačno primenjuje DNK metoda, za koju mi u policiji pre dvadeset godina nismo ni čuli”, napominje Lojović.

Stručnjaci kažu da će broj ubistava biti manji onda kada se bude popravila ekonomska situacija, jer su sada mnoga od njih počinjena i zbog dugova, poslovnih promašaja i prevara, ili pljačke novca i dragocenosti.

Vladan Joldžić kaže da, po statistici, u svakom društvu postoji šest odsto stanovnika koji potencijalno mogu da učine neko teško krivično delo, ali da od odnosa okoline dosta zavisi da li će to i uraditi, i podseća na slučaj ubistva 13 osoba kod Mladenovca gde se ispostavilo da je počinilac godinama pre toga brutalno tukao suprugu.

“Tog čoveka iz Ivanče meštani sela i komšije opisivali su kao mnogo dobrog, pa se posle saznalo da je ženu tukao lancima. Taj miran čovek, kako su ga predstavljali, često je znao da je izudara do krvi. To niko nije prijavio, mada verujem da su mnogi znali, pa se desilo da je jednog momenta pukao još više i krenuo da ubija. Takvih ljudi ima u svakoj zemlji ali je najbitnija preventiva, stručna pomoć, lekarski pregledi i socijalni rad. Ovaj slučaj morao je biti prijavljen i nadležni su bili obavezni da pruže pomoć pre nego što se dogodila tragedija”, navodi Joldžić.

Jedna od najvećih pretnji sigurnosti građana u poslednjih dvadesetak godina su delovanje i obračuni organizovanih kriminalnih grupa, koje se uglavnom bave trgovinom drogom. Najviše ih je u Beogradu, a policija podatke o njima ima u takozvanoj “beloj knjizi”.

Vlastimir Vulikić zaključuje da je, uprkos postojanju jakih kriminalnih grupa, Beograd bezbedan grad.

“Odlično znamo koliko ih je, šta rade, i kako deluju. Odlično znamo i da će konkurencija na površinu izbaciti i neka ponašanja koja će se ogledati u nekim međusobnim ubistvima. Činimo u tim situacijama sve da na neki način osujetimo te akcije.”

Prema svetskim statistikama o broju ubistava, Srbija je relativno bezbedna zemlja ali na tom planu zaostaje za evropskim državama kao što su Slovenija, Austrija ili Nemačka. Najbezbednija zemlja na svetu je Monako, dok je najveća stopa ubistava u Hondurasu.