Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kragujevčanin autor nezaboravnih sevdalinki


Dragiša Nedović

Kragujevčanin Dragiša Nedović stvorio je za života stotine pesama, od kojih su mnoge, sredinom prošlog veka bile hitovi tadašnje Jugoslavije. Njegove pesme, zbog autentičnosti i tradicionalnih motiva, stručnjaci smatraju delom jugoslovenske kulturne baštine u oblasti narodne muzike.

Tvorac poznate sevdalinke “U lijepom starom gradu Višegradu“, kao i još 800 hit pesama, je Kragujevčanin Dragiša Nedović, muzičar, kompozitor, tekstopisac i autor pesama koje su svojom autentičnom vrednošću ostale zabeležene kao deo jugoslovenske kulturne baštine.

Nedoviću su još za života osporavana autorska prava, a mnoge pesme su dobile status narodnih, iako su njihovi rukopisi pronađeni u njegovom „plavom koferu“ sa stihovima pesama koje je neumorno stvarao.

Prof. dr Dragan Bataveljić pisac monografije „Dragiša Nedović – život i delo, koji je u svojoj knjizi dokazao autentičnost Nedovićevi pesama, kaže da je on osećao potrebu da piše o ljudima i krajevima bivše zajedničke države sa kojima se susretao.

“Kada je živeo u Bosni on je pisao pesme iz tog kraja, ako je živeo u Dalmaciji onda je pisao pesme o njoj i zbog toga je ostao zabežen u jugoslovenskoj narodnoj muzici. Kažem jugoslovenskoj jer se Nedović može nazvati prvim i možda jedinim tekstopiscom i kompozitorom jugoslovenske narodne muzike”, kaže Bataveljić.

Pored pesme „U lijepom starom gradu Višegradu“ iz Nedovićevog „bosanskog ciklusa“ ostale su čuvene sevdalinke, „Iz Bosne se jedna pjesma čuje“, „Prođoh Bosnom kroz gradove“, a inspirisan Dalmacijom i Dalmantincima komponovao je čuvene pesme „Kad si bila mala Mare“, „O lepa ti neznanko“, „O brodiću beli“ i mnoge druge.

“Mnogi su mislili da su te najpoznatije pesme iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije, narodne, a u stvari to su njegova autorska dela. Naravno tu su U lijepom starom gradu Višegradu i Kad si bila mala Mare, Korčula, U Opatiji, Dubrovnik, Split, moje rodno misto, Ča, ča, ča su momka dva, koje se i danas pevaju i koje izvode dalmatinske klape”, priča Bataveljić.

Njegova je i pesma „Stani, stani Ibar vodo“, a svoju Šumadiju opevao je u pesmama „Lepe li su nano Gružanke devojke“, „Tekla reka Lepenica“, „Obraše se vinogradi dole kraj Topole“, „Na Moravi vodenica stara“, “Siroma sam druže” i mnogim drugim pesmama čiji su tekstovi i muzika puni emocija.

Iako je preminuo početkom 1966. godine u Kragujevcu, njegove pesme se i danas pevaju na prostorima čitave bivše Jugoslavije, zbog čega Bataveljić Dragišu Nedovića smatra jedinim pravim autorom jugoslovenske narodne muzike.

“Imate mnogo uspešnih tekstopisaca, koji su za sobom ostavili dela trajne vrednosti, ali su oni ostavili pesme iz svog podneblja. Ili je to Makedonija, ili Crna Gora, ili Dalmacija ili Bosna i Hercegovina. Samo je Nedović, jedan od retkih ljudi koji je proputovao tadašnju Jugoslaviju i verovatno je to njemu bila inspiracija, pa gde god se našao on je ostavljao pesme koje je pisoa o predelima, o ljudima o emocijama”, zaključuje Bataveljić.

  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG