Traganje za iskrenim poverenjem

U Kragujevcu je u petak održan Veliki školski čas, tradicionalna manifestacija posvećena žrtvama fašističkog streljanja civila u jesen 1941. godine.

U obraćanju pre početka Velikog školskog časa, predsednik Srbije Boris Tadić poručio je da su žrtve koje je pretrpeo srpski narod u 20. veku, u oba svetska rata, ugrađene u temelje srpske državnosti, ističući da one obavezuju na prevazilaženje unutrašnjih podela i rešavanje svih spoljnih aktuelnih konflikata.

Iz Kragujevca pored snažnih mirovnih poruka stižu i učestali pozivi za pomirenje sukobljenih strana tokom Drugog svetskog rata u Srbiji i utvrđivanje istine o žrtvama komunističkog režima.

Predsednik Srbije Boris Tadić je rekao da žrtve koje je pretrpeo srpski narod u 20. veku postavljaju obavezu prevazilaženja unutrašnjih podela i rešavanja svih postojećih konflikata kako bi se obezbedila sigurna budućnost i trajni mir.

"Neizmerne žrtve srpskog naroda u 20. veku imaju smisla samo ako se obezbedi sigurna budućnost, trajni mir i regionalna stabilnost. Istorijsko nasleđe srpskog naroda je teško i tragično, ali naša opredeljenost da tragamo za iskrenim poverenjem, formulama regionalne saradnje i rešenjem svih preostalih konflikata zato je dosledna i odlučna”, rekao je Tadić.

Tadić je podsetio da je na početku ustanka 1941. godine u centralnoj Srbiji ubijeno 11.522 ustanika, a da je u odmazdi nacista streljano oko 21.800 civila, navodeći da je 21. oktobar dan kada se sećamo svih žrtava nacizma i fašizma u Srbiji.

“Prizivamo sa zahvalnošću u sećanje sve poginule borce kraljevske, jugoslovenske vojske u Aprilskom ratu, sve učesnike narodnog ustanka u borbi protiv nacizma iz partizanskog i ravnogorskog pokreta, koji su dali svoje žrtve u borbi protiv okupatora. Prizivamo u sećanje sve borce narodno oslobodilačkog pokreta i Crvene armije, a odbijamo iz sećanja sve koji su u naše nacionalno ime sarađivali sa okupatorima”, naglasio je Tadić.

I pored višedecenijskih poruka mira koje su iz Šumarica odlazile u svet na prostorima bivše Jugoslavije nedavno su se dogodili novi zločini zastrašujućih razmera. Pitali smo građane prisutne u Šumaricama da li oni koji odlučuju o ratu i miru u svetu, čuju ovakve mirovne poruke:



U Kragujevcu je u petak održana Generalna skupština međunarodne organizacije Gradova vesnika mira sa koje je upućen novi apel za mirno rešavanje konflikata u svetu, a iz ovog grada sve češće stižu i zahtevi za pomirenje učesnika Drugog svetskog rata.

Otkrivanje istine bez ideoloških uticaja

Ovde je planirano podizanje spomenika na nedavno otkrivenoj grobnici u kojoj su pokopani pripadnici ravnogorskog pokreta i civili koje su komunističke vlasti streljale odmah nakon drugog svetskog rata.

Gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović kaže da su svi oni bili žrtve ratova vođenih na ovim prostorima i da podizanje zajedničkog spomenika, predstavlja vraćanje duga žrtvama i njihovim potomcima.

"Ta istina je potrebna ovom narodu jer su ovde sahranjeni i ljudi koji nikakve veze sa ratom nisu imali, koji su navodni narodni neprijatelji. Ja znam i neka imena. A s druge strane u ratu je bilo i ružnih stvari i sa jedne i sa druge strane i to treba da se zna jer su to stvari koje treba da nas pomire”, kaže Stevanović.

Istoričar Željko Zirojević, predsednik kragujevačkog SUBNORA kaže da podizanje takvog obeležja nije usmereno ka reviziji istorije za šta se zalažu pojedine desničarske organizacije i političke partije, već otkrivanje istine, bez bilo kakvih ideoloških uticaja.

“I jedan i drugi pokret, i partizanski, komunistički i četnički, ravnogorski imali su i dobre i zle ljude. Znači, ko god je činio zločine ne može biti amnestiran i istina o njima mora da se otkrije zarad pravde”, kaže Zirojević.

Inače, u četvrtak je u Kragujevcu održan i pomen građanima koje su komunističke vlasti, kao narodne neprijatelje, streljale odmah nakon oslobođenja. Tom prilikom, Saša Milenić, predsednik Skupštine grada Kragujevca je rekao da srpsko društvo još nema snage za pokajanje i međusobno pomirenje.

“Bez snage za pokajanje, naše društvo ni uz svu političku pomoć i ratne napore saveznika, nemože da stvori volju za oslobođenje i nemože da napravi politički i državno-pravni diskontinuitet i raskid sa poluvekovnom tiranijom komunističkog neprava”, rekao je Milenić.

Naši sagovornici ističu da je prebrojavanje žrtava i utvrđivanje istorijskih činjenica dogotrajan i bolan proces, ali da bez toga nema ni istinskog pomirenja.

Skoro šest decenija nakon Drugog svetskog rata, kao u poemi “Kad nevine duše odlaze”, pesnika Dragana Jovanovića Danilova, izvedenoj na ovogodišnjem Velikom školskom času ovde se još uvek vagaju se samo suze za nedužnim žrtvama ratova.

“Na sudnji dan, vagaće se samo suze, na sudnji dan, vagaće se samo suze, na sudnji dan vagaće se samo suze...”