Dostupni linkovi

Vanredna vijest

"Fiat" za Srbiju "posao stoleća"?


Od sada u pogonu dva potpuno nova modela iz Kragujevca
Kragujevačka fabrika automobila u kojoj je, pre raspada bivše Jugoslavije, 14.000 radnika godišnje proizvodilo 350.000 vozila, preživela je agoniju dugu dve decenije, i zahvaljujući italijanskom Fiatu ponovo se vraća na svetsko automobilsko tržište.

Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja potvrdio je radiju Slobodna Evropa da će italijanski Fiat sutra u potpunosti preuzeti fabriku automobila i uplatiti prvu ratu od 100 miliona evra.

Kompanija „Fiat automobili Srbija“ će za dve godine u Kragujevcu godišnje proizvoditi 200.000 automobila koji će se uglavnom izvoziti na tržište Evropske unije.

Da li je zaista na pomolu novi „posao stoleća“ kako je devedesetih godina prošlog veka nazivan izvoz kragujevačkih automobila na tržište Sjedinjenih Američkih Država, pitali smo Mišu Brkića, ekonomskog analitičara „Politike“.

„Sto miliona evra, od ukupnog ulaganja od 700 miliona evra možda zvuči nedovoljno atraktivno, ali za zemlju kao što je Srbija, kad neko na kraju godine donese i kaže ovo je prvih sto miliona, to mnogo znači“, kaže Brkić.

PLANOVE TREBA OZBILJNO SHVATITI

Zoran Radojević, generalni direktor Grupe „Zastava“ kaže da će pored značajnih finansijskih efekata dolazak „Fiata“ veoma pozitivno uticati i na socijalne prilike u Kragujevcu i u Srbiji.

„To u svakom slučaju znači da će doći do veoma velike zaposlenosti u kragujevačkoj automobilskoj industriji i uopšte u celom regionu. To znači da će ovaj region imati šansu da poveća zaposlenost i popravi današnju socijalnu situaciju“, ističe Radojević.

„Fiat“ se, kao i većina automobilskih kompanija u svetu suočava sa finansijskim problemima izazvanim globalnom ekonomskom krizom, pa čak i zatvara pojedine fabrike u Italiji, ali uprkos tome investira 100 miliona evra u kragujevačku fabriku automobila.

Brkić smatra da je „Fiat“ u proteklih godinu dana ozbiljno analizirao sve aspekte investicije u kragujevačku fabrika automobila.

„Ja ne mogu da verujem, bez obzira na krizu u automobilskoj industriji koja još vlada u svetu, da bi se Fiat tako olako igrao svojim ugledom i da bi najavljivao dva nova modela iz Kragujevca, a da nije prelomio i odlučio da to ozbiljno radi“, smatra Brkić.

U proteklih godinu dana u okolini Kragujevca podignuto je nekoliko novih pogona za proizvodnju auto komponenti, a prema informacijama iz kragujevačke fabrike, pored „Fiatovih“ kooperanata iz Italije za uključivanje u produkciju novih kragujevačkih automobila, veoma su zainteresovani proizvođači auto delova iz Slovenije i Hrvatske.

KONKURENCIJA

Radojević kaže da planirani obim proizvodnje podrazumeva formiranje mreže proizvođača delova unajbližem okruženju.

„Najavljeni obim proizvodnje od 200.000 vozila u stvari zahteva da se komponentaši instaliraju u blizini finaliste zato što se radi o velikom broju vozila. Transport delova je skup zbog čega je i uobičajeno da se ide u jaku lokalizaciju automobilskih komponenata“, kaže Radojević.

Uprkos tome u automobil „punto“ koji se sada proizvodi u Kragujevcu ugrađuju se samo gume proizvedene u Pirotu i akumulatori iz Sombora, što prema Brkiću, ne deluje previše optimistički.
Miša Brkić

„Ako domaći komponentaši nisu već sada spremni onda se bojim da će ih vrlo brzo i efikasno pregaziti proizvođači komponenti iz okruženja. Onda će to uraditi neko drugi, a mi ćemo opet kriviti Slovence i Hrvate što su pametniji od nas pa su došli ovde i pokupili kajmak“, zaključuje Brkić.

Radojević, na osnovu dosadašnjih iskustava, sa domaćim kooperantima, smatra da oni nemaju prevelike šanse da se kvalifikuju za „Fiatov“ proizvodni ciklus.

Nema mnogo šansi da se domaći komponentaši neposredno uključe u proizvodnju. Mi moramo da budemo svesni toga da smo mnogo godina kasnili u tehnologijama proizvodnje automobila i da danas za „punta“ koji se montira u Kragujevcu, 99 odsto delova stiže iz Italije, što znači da se ne proizvode na našem području.




  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

XS
SM
MD
LG