Dostupni linkovi

Dve nedelje pre dijaloga tenzije na Kosovu nisu prestale


Prelaz Brnjak, 3. avgust 2011
Tenzije na prelazima prema Kosovu i dalje traju, uprkos tome što samo dve nedelje dele Beograd i Prištinu od nastavka prekinutog dijaloga u Briselu.

Iz Srbije se poručuje da kosovska vlada nije slučajno izabrala tajming da blokira prolazak srpskih autobusa na Kosovo i da je to deo pritisaka kako bi što više Srba sa severa prelomilo da napusti Kosovo, dok Priština poručuje da i prevoznici iz Srbije moraju da ispune odgovarajuću proceduru i da Beograd namerno čitav problem politizuje.

Od UN i Evropske unije Vlada Srbije zatražila je da omoguće slobodu kretanja na Kosovu, povodom zabrane srpskim prevoznicima da uđu na Kosovo, izjavio je šef kancelarije Vlade Srbije za saradnju s medijima Milivoje Mihajlović.

Prema njegovim rečima, vlasti u Prištini "na taj način dezavuišu sprovođenje dogovora o slobodi kretanja koji je postignut tokom dijaloga Beograda i Prištine".

I Borislav Stefanović, šef srpskog tima za razgovore sa Prištinom, kaže za Radio Slobodna Evropa da zabrana srpskim autobusima da ulaze na Kosovo bez licence kosovskog ministarstva predstavlja čin kojim se krši u junu postignuti sporazum o slobodi kretanja:

“Ovo razumemo kao njihovo nepotrebno zaoštravanje, kao jednostrani akt koji, ako nastavi da se primenjuje, može da ima negativan uticaj na primenu onog što je dogovoreno. Teško je zamisliti da se ljudima omogućava puno kretanje, a da se istovremeno brani da autobusi iz ostatka Srbije ulaze na Kosmet jer se traži registracija. To ne postoji nigde, niti se kod nas registruju autobusi koji saobraćaju, recimo, iz Nemačke ili bilo koje druge zemlje”, kaže Stefanović.

Granične formalnosti

Na drugoj strani, Azem Vlasi, savetnik u Vladi Kosova, smatra da Srbija ovaj problem ne treba da politizuje nego da u njegovom rešavanju učestvuje na produktivan praktično-tehnički način.

U izjavi za Radio Slobodna Evropa Vlasi demantuje tvrdnje Beograda da ovom merom Priština dezavuiše već postignuti sporazum o slobodi kretanja jer ta mera, kaže, nije usmerena na ograničavanje kretanja gradjana nego na rešavanje formalnosti u graničnom prometu.

Azem Vlasi
“Zato i od strane Srbije problem treba tretirati na ravni u kojoj jeste – a to je problem rešavanja graničnih i prometnih formalnosti. Reakcija Srbije je namerno iskrivljena i namerno udara na žicu koja je vrlo osetljiva, a koja se zove ograničavanje slobode kretanja gradjana. Zbog toga je reakcija Srbije neumesna i neadekvatna. Ako srpska strana optužuje Kosovo za ograničavanje slobode kretanja, isto toliko - ili još više - to čini Srbija time što odbijanjem da se reše problemi graničnih formalnosti na bazi reciprociteta utiče na ograničavanje slobode kretanja građana”, ocenjuje Vlasi.

Upitan da li će se 2. septembra, kad se u Briselu nastavi dijalog Priština-Beograd, i ovaj problem staviti na dnevni red, Borislav Stefanović kaže da to definitivno neće biti tema razgovora:

“Dakle, na njima je da implementiraju dogovor o slobodi kretanja. Ako to ne učine, mislim da će biti teško i nama da primenimo elemente tog sporazuma koji se tiču kretanja ljudi. Ne možete pustiti ljude da se normalno kreću, ali da to rade peške zato što autobus ne može da udje. To što oni rade je, čini mi se, nešto do sada nezabeleženo u evropskoj praksi”, ocenjuje Stefanović.

Odugovlačenje kontraproduktivno

Na primedbu da su u takvoj situaciji najveća žrtva građani, Stefanović kaže:

“Slažem se i nadam se da ćemo naći načina da prevaziđemo situaciju koju je pre svega izazvala Priština.”

Azem Vlasi, pak, očekuje i veruje da u narednoj briselskoj rundi treba rešiti ovaj problem:

“U nastavku razgovora u Briselu trebalo bi da se nadje rešenje za formalnosti u graničnom prometu, vezano za registarske tablice, propratnu dokumentaciju teretnih i putničkih vozila itd. i time onda ne više ne zadirati u slobodu kretanja građana”, smatra Vlasi.

Situacija na severu Kosova koja se tako naglo dramatizovala ovog leta ogolila je suštinu stvari, a to je da je status quo neodrživ. Zauzimanje graničnih prelaza ukazalo je na taj problem koji koči i Kosovo i Srbiju, ocenjuje Sonja Biserko, čelnica Helsinškog odbora Srbije.

Fotogalerija: Incidenti na severu Kosova, juli 2011

Ona ističe da upravo Srbija ima najveći interes da reguliše carinske odnose sa Prištinom, zato što spada u tri najveća izvoznika na Kosovo.

Dakle, u ovom kontekstu, kaže sagovornica našeg radija, postavlja se pitanje zašto je Beograd odbio da u briselskom dijalogu prihvati kosovski pečat iako je veoma neutralan, s obzirom da na njemu ne piše “Republika Kosovo”.

Mislim da je odugovlačenje rešavanja tog problema kontraproduktivno za Srbiju. Ono se koristi pre svega u predizborne svrhe i ono preko političke elite i njenih izjava prikazuje Srbiju kao zemlju koja se udaljava od Evropske unije, uprkos tome što će glavni izborni ulog vladajuće koalicije biti kandidatura Srbije koju treba da dobije ove jeseni. Upravo tu kandidaturu za EU, koja je zemlji nasušno potrebna, ova vlada pokušava grčevito da dobije, ali istovremeno, pogotovo oko problema Kosova, koristi retoriku koja sugeriše da se Srbija udaljava od Evrope, pa tako neki izjavljuju da nama ta Evropa i nije baš sve. Prema tome, mislim da je ta retorika kontraproduktivna i za one koji je koriste, ali i za čitavu Srbiju u pogledu kandidature koju očekuje ove jeseni”, ocenjuje Sonja Biserko.

Pogledajte komentare (9)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG