Nakon što je Komitet Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u četvrtak usvojio nacrt izveštaja Dicka Martyja o trgovini organima na Kosovu i severu Albanije Kimo Sasi, finski poslanik i član Odbora Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za zakonodavstvo i ljudska prava, kaže za Radio Slobodna Evropa da je predlog rezolucije usvojen velikom većinom.
"Odbor je izveštaj usvojio gotovo jednoglasno. Mislim da je jedan bio uzdržan, ali, velika većina je glasala “za”. Pre toga je bila diskusija o tome da li da nastavimo istraživanje, ali onda smo se saglasili da diskusiju o ovome treba da nastavimo na plenarnoj sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u januaru, tako da ako bude amandmana na ovaj predlog, oni će moći da se upute u januaru”, kaže Sasi.
Upitan kakvu će političku i pravnu težinu imati Martyjev dokument ako u januaru postane i rezolucija sagovornik našeg radija kaže:
“Ono što se u izveštaju zapravo navodi jeste da postoje tragovi o tome da su ljudi ubijani i da su im organi odstranjivani i prodavani. Ali, to još nisu puni dokazi i otuda je veoma važno da se obavi istraga i da ona ne bude ometana od strane kosovskih vlasti. istragu treba da obavi EULEX i ako se njome ustanovi da je bilo kriminalnih dela, njihovi počinioci treba da budu i procesuirani.”
Među najvišim prioritetima Evropske unije na Balkanu je borba protiv organizovanog kriminala, kaže za Radio Slobodna Evropa Maja Kocijančič, portparolka Catherine Ashton, visoke predstavnice EU za spoljnu politiku.
Ona poziva da se dokazi stave na raspolaganje odgovarajućim institucijama.
“Ukoliko gospodin Marty ima relevantne dokaze, mora ih staviti na raspolaganje odgovarajućim institucijama na Kosovu koje će to onda istražiti”, kaže Kocijančič.
Upitana da li će Evropska unija ohrabrivati sve koji imaju dokaze da ih stave na raspolaganje relevantnim institucijama, Kocijančič podseća:
“Poznato je da borba protiv organizovanog kriminala stoji vrlo visoko na našoj agendi kad razgovaramo sa svim zemljama Zapadnog Balkana, uključujući i Kosovo. To je, dakle, prioritet. To i jeste jedan od razloga što na Kosovu imamo EULEX, pravno-policijsku misiju Evropske unije, koja se bavi različitim slučajevima koje vi dobro znate”, naglašava portparolka visoke predstavnice EU Catherine Ashton.
Nije bilo uticaja spolja
I Kimmo Sasi ocenjuje da Evropska unija ohrabruje dalju istragu navoda sadržanih u Martyjevom izveštaju i naglašava da svi zločini počinjeni u ratu i u pozadini rata treba da budu istraženi.
Upitan zašto odgovarajuće međunarodne institucije nisu preduzele istragu navoda o trgovini ljudskim organima i ranije, nakon što je bivša tužiteljka Haškog tribunala Carla del Ponte takve navode objavila, delegat skupštine Saveta Evrope još jednom upućuje na Martijev dokument:
“Ii u izveštaju gospodina Martyja stoji da su često postojali tabui zbog kojih je bilo teško otvoriti istragu nekih ljudi na Kosovu zbog sumnji o zločinima. A o akcijama onih koji iz rata izadju kao pobednici, ponekad je baš zato teško otvoriti istragu. Međutim, kao što je navedeno u dokumentu, veoma je važno da svako o kome postoje sumnje i tragovi, bude predmet istrage."
Upitan da li je kratkoroča politička celishodnost bila razlog što do sada nije otvorena ozbiljnija istraga, Sasi kaže:
"Situacija na Kosovu dugo je bila veoma napeta i, kao što i stoji u ovom izveštaju, glavni cilj međunarodne zajednice bio je da se zaustavi rat i stabilizuje situacija na terenu. Međutim, pošto je uspostavljena vlast i nakon što su kosovsku nezavisnost priznale mnoge zemlje, izuzetno je važno da se istraže sve akcije preduzimane u toku i u pozadini rata. Sada nema razloga da se ta istraga više odlaže.”
U izveštaju Dicka Martyja od svih članica Saveta Evrope traži se da odgovore na zahteve za pravosudnu saradnju sa EULEX-om, a od EULEX-a se zahteva da se u istrazi ne obazire na funkcije eventualnih osumnjičenih, niti na poreklo oštećenih.
Kao što to obično na prostorima Balkana biva, mnogi se pitaju zašto je baš sada objavljen izveštaj Dicka Martyja, tumačeći tajming na mnogo različitih načina, koji se, medjutim, uglavnom svode na to da Savet Evrope istragu nije vodio nezavisno od najvažnijih medjunarodnih igrača.
Kimmo Sasi uverava da na sadržaj izveštaja nije bilo spoljašnjih uticaja, ali priznaje da je tajming njegovog objavljivanja bio predmet usaglašavanja u Odboru za zakonodvastvo i ljudska prava.
“Kad je u pitanju vreme objavljivanja izveštaja, stav predsednika Odbora, koji je prihvatio i gospodin Marty i čitav Odbor, bio je da je bolje da se izveštaj publikuje odmah posle izbora zato što nismo želeli da njegovim ranijim objavljivanjem utičemo na izborni proces na Kosovu. Međutim, nikakvog spoljašnjeg pritiska na Odbor nije bilo”, kaže za Radio Slobodna Evropa njegov član, poslanik iz Finske, Kimmo Sasi.
"Odbor je izveštaj usvojio gotovo jednoglasno. Mislim da je jedan bio uzdržan, ali, velika većina je glasala “za”. Pre toga je bila diskusija o tome da li da nastavimo istraživanje, ali onda smo se saglasili da diskusiju o ovome treba da nastavimo na plenarnoj sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u januaru, tako da ako bude amandmana na ovaj predlog, oni će moći da se upute u januaru”, kaže Sasi.
Upitan kakvu će političku i pravnu težinu imati Martyjev dokument ako u januaru postane i rezolucija sagovornik našeg radija kaže:
“Ono što se u izveštaju zapravo navodi jeste da postoje tragovi o tome da su ljudi ubijani i da su im organi odstranjivani i prodavani. Ali, to još nisu puni dokazi i otuda je veoma važno da se obavi istraga i da ona ne bude ometana od strane kosovskih vlasti. istragu treba da obavi EULEX i ako se njome ustanovi da je bilo kriminalnih dela, njihovi počinioci treba da budu i procesuirani.”
Među najvišim prioritetima Evropske unije na Balkanu je borba protiv organizovanog kriminala, kaže za Radio Slobodna Evropa Maja Kocijančič, portparolka Catherine Ashton, visoke predstavnice EU za spoljnu politiku.
Ona poziva da se dokazi stave na raspolaganje odgovarajućim institucijama.
“Ukoliko gospodin Marty ima relevantne dokaze, mora ih staviti na raspolaganje odgovarajućim institucijama na Kosovu koje će to onda istražiti”, kaže Kocijančič.
Upitana da li će Evropska unija ohrabrivati sve koji imaju dokaze da ih stave na raspolaganje relevantnim institucijama, Kocijančič podseća:
“Poznato je da borba protiv organizovanog kriminala stoji vrlo visoko na našoj agendi kad razgovaramo sa svim zemljama Zapadnog Balkana, uključujući i Kosovo. To je, dakle, prioritet. To i jeste jedan od razloga što na Kosovu imamo EULEX, pravno-policijsku misiju Evropske unije, koja se bavi različitim slučajevima koje vi dobro znate”, naglašava portparolka visoke predstavnice EU Catherine Ashton.
Nije bilo uticaja spolja
I Kimmo Sasi ocenjuje da Evropska unija ohrabruje dalju istragu navoda sadržanih u Martyjevom izveštaju i naglašava da svi zločini počinjeni u ratu i u pozadini rata treba da budu istraženi.
Upitan zašto odgovarajuće međunarodne institucije nisu preduzele istragu navoda o trgovini ljudskim organima i ranije, nakon što je bivša tužiteljka Haškog tribunala Carla del Ponte takve navode objavila, delegat skupštine Saveta Evrope još jednom upućuje na Martijev dokument:
“Ii u izveštaju gospodina Martyja stoji da su često postojali tabui zbog kojih je bilo teško otvoriti istragu nekih ljudi na Kosovu zbog sumnji o zločinima. A o akcijama onih koji iz rata izadju kao pobednici, ponekad je baš zato teško otvoriti istragu. Međutim, kao što je navedeno u dokumentu, veoma je važno da svako o kome postoje sumnje i tragovi, bude predmet istrage."
Upitan da li je kratkoroča politička celishodnost bila razlog što do sada nije otvorena ozbiljnija istraga, Sasi kaže:
"Situacija na Kosovu dugo je bila veoma napeta i, kao što i stoji u ovom izveštaju, glavni cilj međunarodne zajednice bio je da se zaustavi rat i stabilizuje situacija na terenu. Međutim, pošto je uspostavljena vlast i nakon što su kosovsku nezavisnost priznale mnoge zemlje, izuzetno je važno da se istraže sve akcije preduzimane u toku i u pozadini rata. Sada nema razloga da se ta istraga više odlaže.”
U izveštaju Dicka Martyja od svih članica Saveta Evrope traži se da odgovore na zahteve za pravosudnu saradnju sa EULEX-om, a od EULEX-a se zahteva da se u istrazi ne obazire na funkcije eventualnih osumnjičenih, niti na poreklo oštećenih.
Kao što to obično na prostorima Balkana biva, mnogi se pitaju zašto je baš sada objavljen izveštaj Dicka Martyja, tumačeći tajming na mnogo različitih načina, koji se, medjutim, uglavnom svode na to da Savet Evrope istragu nije vodio nezavisno od najvažnijih medjunarodnih igrača.
Kimmo Sasi uverava da na sadržaj izveštaja nije bilo spoljašnjih uticaja, ali priznaje da je tajming njegovog objavljivanja bio predmet usaglašavanja u Odboru za zakonodvastvo i ljudska prava.
“Kad je u pitanju vreme objavljivanja izveštaja, stav predsednika Odbora, koji je prihvatio i gospodin Marty i čitav Odbor, bio je da je bolje da se izveštaj publikuje odmah posle izbora zato što nismo želeli da njegovim ranijim objavljivanjem utičemo na izborni proces na Kosovu. Međutim, nikakvog spoljašnjeg pritiska na Odbor nije bilo”, kaže za Radio Slobodna Evropa njegov član, poslanik iz Finske, Kimmo Sasi.
