Kosovo u sredu na Dan slobode obeležava 25 godina oslobođenja, kada su mirovne trupe NATO-a ušle na Kosovo posle vazdušne kampanje Severnoatlantske alijanse protiv srpskih vojnih i policijskih ciljeva na Kosovu i u Srbiji.
Povodom Dana oslobođenja, na Kosovu će u sredu biti održano nekoliko različitih ceremonija, uključujući i svečanu sednicu u Skupštini Kosova.
Na glavnom prištinskom trgu biće održan defile jedinica Kosovskih bezbednosnih snaga i kosovske policije.
Svečana sednica Skupštine Kosova
Povodom 25. godišnjice oslobođenja Skupština Kosova održava svečanu sednicu koja je počela intoniranjem albanske himne i himne Kosova, kao i minutom ćutanja za sve poginule u ratu 1998-99.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani je na svečanoj sednici rekla da je ulazak NATO snaga na Kosovo "pobeda dobra nad zlom i pobeda pravde nad ugnjetavanjem".
Osmani je u govoru pred poslanicima Skupštine Kosova, rekla i da je poruka NATO-a bila da Kosovo nije zaboravljeno.
"Oni nisu bili samo vojnici, oni su bili spasioci, oni su sa sobom doneli obećanje slobode, uverenje da svet nije zaboravio narod Kosova i rešenost da se stane na kraj zločinima nad našim narodom", rekla je ona.
Osmani je ocenila je da Kosovo danas zaslužuje da bude deo NATO-a.
Vojna i policijska parada u Prištini na 25. godišnjicu oslobođenja
Premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) je prethodno rekao da "danas obeležavamo 25. godišnjicu oslobođenja zajedno sa saveznicima, kao i u prvim danima oslobođenja".
Rekao je da je njegova želja da svi građani Kosova, bez obzira na nacionalnu pripadnost, "uživaju u pobedi".
"Albanska većina zajedno sa srpskom, bošnjačkom, turskom, aškalijskom, romskom, egipćanskom manjinskom zajednicom, ali i sa hrvatskom i crnogorskom", poručio je Kurti.
Dodao je da Srbija danas kao i nekada stoji uz Rusiju, dok je Kosovo sa Albanijom jačalo svoje veze i savez sa SAD, Velikom Britanijom, Nemačkom, Turskom, Francuskom, Italijom i drugim zapadnim zemljama.
"Evropska unija je naša ciljna politička porodica, dok je NATO naša vojna destinacija", dodao je Kurti.
Svečanoj sednici prisustvuje i predsednik Albanije Bajram Begaj koji je rekao da Albanci treba da nastave da čuvaju i jačaju svoju nacionalno, društveno i kulturno jedinstvo, "u vreme kada Srbija i njeni saveznici vrše mobilizaciju diplomatskih kapaciteta za zlonamernu kampanja protiv pravedne i principijelne borbe Albanaca za oslobođenje Kosova".
Begaj je rekao i da će Albanija nastaviti da lobira za Kosovo oko novih priznanja i njegovu integraciju u međunarodnim organizacijama.
Kosovo je nezavisnost proglasilo 2008. godine, koju Srbija ne priznaje i smatra ga delom svoje teritorije. Nezavisnost Kosova ne priznaje još pet članica Evropske unije: Grčka, Španija, Rumunija, Slovačka i Kipar.
Bivši predsednik Hrvatske Stipe Mesić je na sednici skupštine poručio da je EU zajednički dom a NATO zajednički bezbednosno-ekonomski kišobran.
"Upravo to naglašavam ovde, u Prištini, u Republici Kosovo, obeležavajući 25 godina od oslobođenja Kosova, prvenstveno zahvaljujući Oslobodilačkoj vojsci Kosova uz pomoć međunarodne zajednice, posebno NATO saveza i SAD", rekao je on.
Mesić je ocenio da je u regionu prisustvo međunarodne zajednice i dalje potrebno, “iako se smatralo da je najgore vreme prošlo”.
"Još uvek moramo biti spremni da se suočimo sa mnogim izazovima, u stvari, starim izazovima koji su redizajnirani. Mogu slobodno reći da je arhitektura granica u regiji završena proglašenjem nezavisnosti Republike Kosovo. Nažalost, još uvek postoje pretnje i opasnosti od takozvanih velikodržavnih projekata. Mir i stabilnost moraju biti naša svetinja koji moraju osigurati prosperitet svih nas. Najbolji odgovor za sve izazove i pretnje je evroatlanska perspektiva", poručio je Mesić.
Predsednik Skupštine Kosova Gljauk Konjufca (Glauk) rekao je da Srbija ima "samo jedan cilj: istrebljenje čitavog jednog naroda" sa jedne teritorije kroz zločine koji su "poprimili razmere genocida".
"Srbija je za nas ostala ista, bez obzira da li se nekada zvala Kraljevina Jugoslavija, da li se zvala Federativna ili Socijalistička Jugoslavija. Politika ugnjetavanja, proterivanja, diskriminacije i omalovažavanja bila je stalna karakteristika svakog od režima", rekao je Konjufca.
Na svešanoj sednici Skupštine Kosova je prisutan i tadašnji šef Verifikacione misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Vilijam Voker (William Walker) koji je odigrao ključnu ulogu u dokumentovanju masakra u Rečaku i Štimlju, gde su srpske snage ubile 45 albanskih civila 15. januara 1999. Voker je taj događaj opisao kao zločin protiv čovečnosti.
Uoči Dana oslobođenja Kosova, bivši predsednik SAD Bil Klinton (Bill Clinton) napisao je na mreži X da oseća zahvalnost za 25 godina mira na Kosovu.
Klinton je na Kosovu odlikovan za doprinos oslobođenju zemlje. U Prištini, na trgu nazvanom u čast Klintona, nalazi se i njegova statua, dok je u blizini otvorena prodavnica odeće Hilari, u čast tadašnje prve dame SAD Hilari Klinton (Hilary).
Klinton je odigrao ključnu ulogu u oslobađanju Kosova 1999. godine, pošto je s drugim NATO saveznicima radio na preduzimanju vojne akcije u odbrani naroda Kosova.
"Mogu da izvestim američki narod da smo ostvarili pobede – za bezbedniji svet, za naše demokratske vrednosti i za jaču Ameriku", reko je Klinton pre 25 godina.
Kampanja NATO bombardovanja, koja je trajala 78 dana, završena je 10. juna 1999. godine, posle usvajanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, povlačenjem snaga Srbije s Kosova.
Rezolucijom UN 1244 na Kosovu je uspostavljena privremena administracija UN-a, UNMIK, da upravlja ratom razorenom zemljom u prelaznom periodu do izgradnje lokalnih kapaciteta i rešavanja statusa Kosova.
Takođe je obezbedila pravni osnov za raspoređivanje 50.000 mirovnih trupa predvođenih NATO-om radi obezbeđenja mira na Kosovu, koje je takođe bila najveća mirovna misija Severnoatlantske alijanse.
Razmeštanju mirovnih trupa prethodio je Kumanovski tehnički sporazum, koji je predviđao povlačenje svih srpskih snaga sa Kosova i ulazak međunarodnih NATO trupa na Kosovo.
Potpuno povlačenje srpskih trupa završeno je 20. juna 1999. godine.
Ulaskom međunarodnih trupa omogućen je povratak u svoje domove više od 800.000 proteranih Albanaca, koji su bili raseljeni unutar i van Kosova.
S druge strane, povlačenjem srpskih snaga došlo je do raseljavanja oko 200.000 Srba sa Kosova, od kojih se većina nije vratila.
Vojna intervencija NATO-a usledila je posle skoro decenije međunarodnih diplomatskih napora da se zaustave ratovi u bivšoj Jugoslaviji. Za Kosovo su u tom pogledu prethodile konferencije u Rambujeu i Parizu, gde je Srbija odbacila kompromis da zaustavi nasilje svojih snaga na Kosovu.
U ratu 1998-99. ubijeno je više od 13.000 ljudi, a nestalo je više od 6.000 ljudi.
Na stotine ubijenih Albanaca sa Kosova pronađeno je u masovnim grobnicama u Srbiji. Njihova tela su srpske snage odnele kako bi prikrile zločine.
Politički i vojni lideri Srbije uhapšeni su, suđeni i osuđeni na Međunarodnom sudu u Hagu za bivšu Jugoslaviju za zločine protiv čovečnosti počinjene na Kosovu.
Među njima je bio i Slobodan Milošević, koji je umro u zatvoru pre nego što je osuđen za odgovornost za naređivanje ratnih zločina na Kosovu.
Prema dostupnim podacima, više od 1.600 ljudi se i dalje smatra nestalim.
Dvadeset pet godina od ulaska na Kosovo, broj vojnika KFOR-a je znatno manji i trenutno ih ima više od 4.000 iz 28 zemalja širom sveta.