Stranke do novca preko satelitskih NVO

Srpske političke partije su odista veoma „kreativne“ kad je u pitanju netransparentno zavlačenje ruku u džepove građana. Iako je takva koruptivna praksa starija od višepartizma i demokratije jer joj koreni sežu još u vreme Miloševićevog režima, danas je ona mnogo pogubnija jer se događa pod plaštom pravne države, demokratije i evropskih vrednosti.

List „Danas“ objavio je, pozivajući se na dokument dobijen od izvora bliskih Demokratskoj stranci, da su aktivisti vojvođanskih odbora Demokratske omladine aprila 2009. dobili pisani nalog da osnivaju “satelitske” NVO, da ih registruju kao nestranačke omladinske klubove i da konkurišu za novac za projekte iz budžeta Srbije i evropskih fondova.

Te godine su čak organizovani i seminari u Andrevlju na Fruškoj gori o osnivanju takvih “satelitskih” nevladinih organizacija, kao i o tome kako praviti projekte i konkurisati za državni i novac drugih donatora.

Direktiva partijske centrale urodila je plodom jer je u poslednje dve godine niklo više od tuceta takvih NGO-a, odnosno, “omladinskih klubova”.

Sagovornik Radija Slobodna Evropa je bivši član rukovodstva Demokratske omladine Vojvodine, koji, kako je rekao, zbog sopstvene sigurnosti nije želeo da mu se objavi ime, a ovo je njegovo svedočanstvo o pomenutim fruškogorskim seminarima i tim fantomskim nevladinim organizacijama.

"Bio sam na prvom od tri seminara koji su organizovani u Andrevlju kao omladinac iz redova Demokratske omladine."

RSE: Po čijoj instrukciji su organizovani ti seminari?

"Po instrukciji Pokrajinskog odbora."

RSE: Koje stranke?

"Demokratske stranke."

RSE: Šta je cilj instrukcije da podmladak Demokratske stranke osniva nevladine organizacije koje treba da prikriju da imaju veze sa partijom?

"Pa, zbog aplikacije za sredstva iz budžeta – što iz državnog, što pokrajinskog, ali prvenstveno iz pokrajinskog."

RSE: I jesu li te “nevladine organizacije” aplicirale za novac?

"Aplicirale su za novac i ti projekti su realizovani."

RSE: Koliki su iznosi koje su dobijale iz budžeta?

"Milionski."

RSE: U nazivima tih organizacija je kovanica “omladinski klub” plus ime grada?

"Da, “omladinski klub”, pa onda ime opštine ili grada. Cilj je bio da se taj naziv ne poveže sa Demokratskom strankom."

Iz uvida u Agenciju za privredne registre belodano je da su ovlašćeni zastupnici velike većine tih omladinskih klubova po Vojvodini, odnosno satelitskih nevladinih organizacija osnovanih po naređenju Demokratske stranke, istovremeno funkcioneri ili aktivisti te partije, iako se na internet sajtovima tih klubova tvrdi da su nestranačke organizacije.

Sumnjivi konkurs

Evo još jedne priče o ne odveć velikoj distanci vezi između nevladinih organizacija i partija. Na čelu gradske Agencije za evropske integracije je gospodin Darko Runjić, čovek iz Liberalno-demokratske partije.

Agencija je početkom ove godine raspisala konkurs za projekte u oblasti održivog razvoja na teritoriji grada Beograda. Na konkurs se javila i nevladina organizacija “Academica", a o tome ko jeste i zašto, a ko nije dobio novac grada govori nam njen predsednik Aleksandar Đerić.

“U jednom slučaju vidi se da su data sredstva organizaciji koja je politički nastrojena, što je i nedopustivo i zakonom zabranjeno. Dakle, sa izuzetkom stranaka, ne mogu se iz budžeta finansirati organizacije koje se lažno predstavljaju kao nevladine, a koje promovišu ideologiju, u ovom slučaju ideologiju Liberalno-demokratske partije, i to za potrebe širenja te ideologije među studentima. To je, uzgred, Zakonom o univerzitetu zabranjeno. Na to smo ukazali i uputili pritužbu i Agenciji i Gradonačelniku i Sekretarijatu za finansije koji je izvršio taj deo budžeta, a takođe i budžetskoj inspekciji Ministarstva države uprave. Do danas smo dobili odgovor samo od Agencije za evropske integracije i saradnju sa udruženjima koji glasi da je sve bilo po propisu."

RSE: Koja sporna organizacija je dobila ta sredstva?

Đerić: Organizacija pod nazivom “Studentski liberalni klub”, koja se u javnosti predstavlja time da joj je cilj promocija ideja liberalizma. Na njihovom sajtu možete videti fotografije Čedomira Jovanovića i drugih ljudi LDP-a. Takođe, njihov istoimeni časopis je politički i partijski obojen, što je, kao što rekoh, i kršenje Zakona o univerzitetu. Po nama je nedopustivo da LDP koristi zakonsku mogućnost za formiranje udruženja građana tako što formira partijske ćelije na univerzitetu.

RSE: Da li vi imate sumnju da je ta organizacija – Studentski liberalni klub – zapravo satelitska nevladina organizacija LDP-a?

Đerić: Budući da je i direktor Agencije za evropske integracije iz LDP-a, kao i većina članova komisije na pomenutom konkursu, verujemo da je to zaista tako.
U čijim džepovima završi novac koji dobijaju NGO i da li se u svrhe kojima je namenjen troši, trebalo bi da kontrolišu državni organi.

Izigran duh nevladinih organizacija

Milivoje Mihajlović, predstavnik Vlade Srbije za komunikaciju sa medijima za Radio Slobodna Evropa konkretizije šta je čija odgovornost u državi.

“U Srbiji je od 2002. godine uvedena standardna klasifikacija, odnosno, budžetska linija 481. To su dotacije nevladinim organizacijama. Njima se sredstva dodeljuju isključivo putem konkursa. Za to je nadležno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Kontrolu namenskog trošenja sredstava sprovode budžetska inspekcija i Državna revizorska institucija. Koliko ja znam, budžetska inspekcija redovno kontroliše, a Državna revizorska institucija je nezavisan organ, tako da nemam uvida u to koliko kontrolišu, ali znam da imaju obavezu da to kontrolišu”, kaže Mihajlović.

Međutim, iako zakonom predviđen, u srpskoj stvarnosti ne funkciioniše mehanizam kontrole trošenja sredstava odobrenih nevladinim organizacijama i udruženjima po famoznoj budžetskoj liniji 481, kaže za Radio Slobodna Evropa Stevan Lilić, predsednik udruženja “Pravnici za demokratiju”.

"Niti su doneti odgovarajući podzakonski akti da se obezbede konkursi za ta budžetska sredstva, niti postoji odgovarajuća javnost u radu – korupcija prosto buja i cveta”, ističe Lilić i upozorava da zbog toga vlada i vladajuća koalicija u Srbiji jako gube kredibilitet, naročito u odnosu na EU, jer su nas „pročitali”.

“Data je”, kaže naš sagovornik, “velika diskrecija raznim ministarstvima u pogledu dodeljivanja sredstava iz te budžetske linije 481. Možemo reći da ne postoji nikakva kontrola u pogledu trošenja dinara poreskih obveznika. Razume se da je država u savremenom demokratskom društvu obavezna da finansira i nevladin sektor, kao što, uostalom, finansira i opozicione stranke. Međutim, ovde se radi o jednoj prevarnoj nameri jer je sam zakon stvari definisao preširoko, tako da je izigran duh onoga što treba da budu nevladine organizacije”.

Po rečima Lilića, zakon je u isti koš stavio nevladine organizacije u užem smislu reči sa drugim udruženjima.

“Ne kaže se nevladin sektor nego je ta budžetska linija za udruženja. Imate onda i Srpsku pravoslavnu crkvu i verske zajednice kao udruženja”, pojašnjava Lilić i kao „fantastičan primer prevarne namere” ističe slučaj registrovanja Ujedinjenih regiona Srbije kao nevladine organizacije iako je to bez ikakve sumnje politička stranka.

Na ovu koruptivnu praksu stranaka ukazuju i drugi kritičari, među kojima je i Aleksandar Popov, čelnik novosadskog Centra za regionalizam. On kaže da stranačke “nevladine organizacije” po logici korupcije i sukoba interesa imaju mnogo veću prohodnost do budžetskih sredstava i da kompromituju nezavisan nevladin sektor koji godinama vredno radi, ali uprkos tome teško dolazi do novca.