Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Hoće li Kopenhagen doneti kompromis?


Potrebno značajnije smanjenje emisije gasova

Visoki zvaničnik UN Ivo de Bor pozvao je sve zemlje na saradnju i kompromis uoči Samita u Kopenhagenu o klimatskim promenama. Pitanje je, međutim, koliko će to realno biti moguće.


Naime, i dalje je neizvesno kakav će epilog Samita biti s obzirom na nespremnost, pre svega, velikih zemalja da značajnije smanje emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

Više od 15 hiljada zvaničnika iz 192 zemlje učestvovaće na ovom skupu u prvoj polovini decembra u pokušaju da postignu sporazum koji bi trebalo da zameni protokol iz Kjotoa čija važnost ističe 2012.

Ovim dokumentom bilo je predviđeno da industrijske zemlje smanje emisiju gasova do 5 procenata ispod nivoa iz 1990-godine do 2012. Taj cilj, međutim, nije ostvaren jer, između ostalog, SAD za vreme administracije Džordža Buša nisu ni ratifikovale protokol iz Kjotoa.

Kina, koja je u međuvremenu izbila na prvo mesto u svetu po emisiji štetnih gasova, takođe odbija da je značajnije smanji jer tvrdi da bi to ugrozilo njen privredni razvoj.

„Sve zemlje treba da iskoriste preostalih 11 dana do početka samita u Kopenhagenu delujući u duhu saradnje i kompromisa. Ulog je preveliki da bi se dodatno manevrisalo u tehničkom smislu. Ulog je previsok za bilo koju zemlju da bi se fokusirala samo na plan u okviru svojih granica. U stvari više nema vremena za gubljenje“, istakao je Ivo de Bor, izvršni sekretar Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija za klimatske promene.

U pripremama za samit u Kopenhagenu već su iskazane velike razlike između bogatih i siromašnih zemalja ko bi i koliko trebalo da smanji emisiju gasova, ko i koliko treba da plati nerazvijenim zemljama da bi prilagodile svoju privredu u skladu sa pomenutim ciljem. De Bor smatra da je nužno da bogate zemlje obezbede najmanje 10 milijardi dolara godišnje kako bi započela kampanja.

Domaćin Danska i UN su već nagovestili, imajući u vidu ove razlike, da bi bilo dovoljno da se na samitu postigne načelna saglasnost a da se dogovor o tehničkim i ostalim detaljima ostavi za sledeću godinu.

Međutim, de Bor ističe da mora postojati samo jedan, jasan plan a ne rezervni.

„Imamo ohrabrujuće signale – nedavno od jednog visokog ruskog zvaničnika, zatim nagoveštaje američke administracije da će doći u Kopenhagen sa konkretnim brojkama. Međutim, ta obećanja još nisu na nivou smanjenja emisije koja je nužna po mišljenju naučnika. Zato je potrebno odlučno delovanje industrijskih zemalja sa ambicioznim vođstvom“.

OBAMINI PLANOVI

Američki predsednik Barak Obama, koji će prisustvovati samitu u Kopenhagenu, namerava da smanji emisiju gasova za 17 odsto.

On je objavio ključne detalje pregovaračke pozicije SAD-a za klimatsku konferenciju UN-a u Kopenhagenu u decembru, uključujući i privremeni cilj za ograničenje emisije stakleničkih plinova do 2020. "za 17 posto ispod nivoa iz 2005.".

Bela kuća je navela u saopštenju da će Obama taj cilj za 2020. staviti na pregovarački sto "u kontekstu ukupnog dogovora u Kopenhagenu, koji uključuje snažne doprinose Kine i drugih novih ekonomija" za ublažavanje klimatskih promjena.

Obamini ciljevi za ograničenje emisije su unutar raspona smanjenja od 20 do 17 posto, predviđenog u prijedlogu zakona o klimi koji je prihvaćen u Predstavničkom domu no za sada nema dovoljnu podršku u Senatu.

"Taj privremeni cilj je u skladu s aktualnim zakonskim mjerama koje su u proceduri u oba doma Kongresa, te pokazuje značajan doprinos rješavanju problema koji je SAD predugo zanemarivao, ističe se u saopćenju.

Obama je usko sarađivao s Kongresom kako bi se zakoni o energiji i klimi prihvatili čim prije, dodaje Bijela kuća.

XS
SM
MD
LG