Filmovi “Kad svane dan” Gorana Paskaljevića, “Parada” Srđana Dragojevića i “Ustanička ulica” Miroslava Terzića ušli su u izbor za srbijanskog kandidata za dodelu Oskara u kategoriji za najbolji dugometražni igrani film na stranom jeziku. Vest da je Akademija filmske umetnosti i nauke (AFUN) odabrala ova tri ostvarenja brzo je pala u senku javnog prepucavanja između Dragojevića i Paskaljevića kojeg je reditelj “Parade” optužio da protežira svoj film.
Paskaljević je, naime, dao ostavku na mesto predsednika AFUN 4. avgusta, istog dana kada je i prijavio film “Kad svane dan” za Oskara. Dragojević ga je, pak, optužio da je postavio svoje ljude u petnaestočlanu komisiju koja odlučuje o kadidaturi.
“Ko i po kom principu ih je odabrao? Zašto ne neke druge od 200 članova Akademije? Ne bi bilo nikakve potrebe da se oko ovoga diskutuje da su odgovorni u Akademiji prihvatili naš predlog: ili da glasaju svi članovi Akademije, kao što je to nekad bilo, ili da se petnaest ljudi u komisiji određuje žrebom”, kaže Dragojević, koji se najpre oglasio otvorenim pismom u kojem Paskaljevića poredi sa korumpiranim predsednikom opštine.
S druge strane, Paskaljević napominje da je sve uradio po zakonu te dodaje da je on pre svega reditelj, a ne funkcioner.
“Četvrtog avgusta, kada sam prijavio svoj film za Oskara, ja sam istog trenutka dao i ostavku na mesto predsednika, što je društvena funkcija koja se nikako ne može porediti sa preduzećima i predsednikom opštine”, rekao je Paskaljević.
U diskusiju se uključila i Akademija filmske umetnosti i nauke koja je u otvorenom pismu odgovorila Dragojeviću da u ovom slučaju nije reč o sukobu interesa, već o, kako se navodi, “sukobu jedne ličnosti sa većinom članova Akademije”.
"Prejudicirati odluku višečlanog Stručnog odbora, bilo bi ne samo neprimereno, već i netačno. Brojni su primeri iz dosadašnje dugogodišnje prakse da Stručni odbor zna da podrži, ohrabri i nagradi delo neafirmisanog autora i pretpostavi ga delu favorizovanog autora. Dugogodišnje iskustvo stručnih odbora potvrđuje da jedino snaga filma može da ujedini mišljenje 15 stručnih i nezavisnih stvaralaca, bez obzira na svakojaka lobiranja ", navodi se u pismu AFUN.
(VIDEO: Trejler za film "Parada" Srđana Dragojevića)
Filmski i književni kritičar Milan Vlajčić kaže za Radio Slobodna Evropa da u ovogodišnjem izboru srbijanskog predstavnika za nagradu Američke filmske akademije ima mnogo toga spornog, neprijatnog i tajnovitog.
“Niko ne zna ko zapravo bira članove te komisije. Iz novina sam doznao da je Goran Paskaljević do dana kad je ponudio ostavku bio predsednik Akademije. On ima pravo da konkuriše za kandidaturu, ali je dosta neprijatno što je bio na mestu predsednika. Ja to ne znam, ali izgleda da je on i sudelovao u izboru te komisije. Razgovara se o filmovima koje nismo ni videli. Paskaljevićev film niko nije video. On je prikazan u Kragujevcu, a po propozicijama za Oskara, film mora da bude sedam dana neprekidno prikazivan u domaćoj zemlji da bi mogao da konkuriše”, komentariše Vlajčić.
Ogledalo parohijske kinematografije
Srbijanski predstavnici za Oskara prethodnih godina su, između ostalih, bili filmovi “Montevideo, bog te video” Dragana Bjelogrlića, “Besa” Srđana Karanovića, ali i “Sveti Georgije ubija aždaju” Srđana Dragojevića. Dragojevićevo ostvarenje je predstavljalo Srbiju 2010. godine, a otišlo je na dodelu Oskara nakon što je iz užeg izbora diskvalifikovan film Darka Lungulova “Tamo i ovde” koji je, po oceni američke komisije, imao više od 50 odsto dijaloga na engleskom jeziku.
Ovogodišnji spor u vezi sa kandidatom za Oskara nije prvi takve vrste u ovdašnjoj javnosti, no interesantno je da su ovoga puta u žiži dva reditelja koji ne skrivaju svoje veze sa političkim partijama. Paskaljević je na izborima pružio otvorenu podršku Ujedinjenim regionima Srbije Mlađana Dinkića, a Srđan Dragojević je pre dve godine postao član Glavnog odbora sada vladajuće Socijalističke partije Srbije.
(VIDEO: Trejler za film "Kad svane dan" Gorana Paskaljevića)
Dok Milan Vlajčić smatra da je sukob na liniji Paskaljević - Dragojević pokazatelj katastrofalnog stanja u srbijanskoj kulturi, mladi reditelj Stevan Filipović kaže za RSE da je ovo "ogledalo male, parohijske kinematografije, u kojoj nije moguć bilo kakav transparentni proces".
"U suštini, sve se kreće oko male grupe ljudi i njihovih interesa. U tom sistemu svaki film koji predstavlja iskakanje iz tog 'burazerskog metoda' je vrsta incidenta. Svi filmovi novih mladih autora koji su osvojili razne nagrade u poslednjih nekoliko godina predstavljaju seriju incidenata. Nama treba način da se odnos države i umetnika mnogo bolje artikuliše i da to bude transparentan proces, pošto se plaća parama poreskih obveznika. A, vrlo često su to komisije u teškom sukobu interesa. Neki ljudi se žale, ali sve ostaje nepromenjeno", konstatuje Filipović.
Akademija filmske umetnosti i nauke će tokom predstojećeg vikenda pregledati filmove i proglasiće pobednika u ponedeljak 27. avgusta. Hoće li odluka AFUN naredne nedelje otvoriti novu rundu prepucavanja u filmskoj čaršiji, ostaje da se vidi.
Paskaljević je, naime, dao ostavku na mesto predsednika AFUN 4. avgusta, istog dana kada je i prijavio film “Kad svane dan” za Oskara. Dragojević ga je, pak, optužio da je postavio svoje ljude u petnaestočlanu komisiju koja odlučuje o kadidaturi.
“Ko i po kom principu ih je odabrao? Zašto ne neke druge od 200 članova Akademije? Ne bi bilo nikakve potrebe da se oko ovoga diskutuje da su odgovorni u Akademiji prihvatili naš predlog: ili da glasaju svi članovi Akademije, kao što je to nekad bilo, ili da se petnaest ljudi u komisiji određuje žrebom”, kaže Dragojević, koji se najpre oglasio otvorenim pismom u kojem Paskaljevića poredi sa korumpiranim predsednikom opštine.
S druge strane, Paskaljević napominje da je sve uradio po zakonu te dodaje da je on pre svega reditelj, a ne funkcioner.
“Četvrtog avgusta, kada sam prijavio svoj film za Oskara, ja sam istog trenutka dao i ostavku na mesto predsednika, što je društvena funkcija koja se nikako ne može porediti sa preduzećima i predsednikom opštine”, rekao je Paskaljević.
U diskusiju se uključila i Akademija filmske umetnosti i nauke koja je u otvorenom pismu odgovorila Dragojeviću da u ovom slučaju nije reč o sukobu interesa, već o, kako se navodi, “sukobu jedne ličnosti sa većinom članova Akademije”.
"Prejudicirati odluku višečlanog Stručnog odbora, bilo bi ne samo neprimereno, već i netačno. Brojni su primeri iz dosadašnje dugogodišnje prakse da Stručni odbor zna da podrži, ohrabri i nagradi delo neafirmisanog autora i pretpostavi ga delu favorizovanog autora. Dugogodišnje iskustvo stručnih odbora potvrđuje da jedino snaga filma može da ujedini mišljenje 15 stručnih i nezavisnih stvaralaca, bez obzira na svakojaka lobiranja ", navodi se u pismu AFUN.
(VIDEO: Trejler za film "Parada" Srđana Dragojevića)
Filmski i književni kritičar Milan Vlajčić kaže za Radio Slobodna Evropa da u ovogodišnjem izboru srbijanskog predstavnika za nagradu Američke filmske akademije ima mnogo toga spornog, neprijatnog i tajnovitog.
“Niko ne zna ko zapravo bira članove te komisije. Iz novina sam doznao da je Goran Paskaljević do dana kad je ponudio ostavku bio predsednik Akademije. On ima pravo da konkuriše za kandidaturu, ali je dosta neprijatno što je bio na mestu predsednika. Ja to ne znam, ali izgleda da je on i sudelovao u izboru te komisije. Razgovara se o filmovima koje nismo ni videli. Paskaljevićev film niko nije video. On je prikazan u Kragujevcu, a po propozicijama za Oskara, film mora da bude sedam dana neprekidno prikazivan u domaćoj zemlji da bi mogao da konkuriše”, komentariše Vlajčić.
Ogledalo parohijske kinematografije
Srbijanski predstavnici za Oskara prethodnih godina su, između ostalih, bili filmovi “Montevideo, bog te video” Dragana Bjelogrlića, “Besa” Srđana Karanovića, ali i “Sveti Georgije ubija aždaju” Srđana Dragojevića. Dragojevićevo ostvarenje je predstavljalo Srbiju 2010. godine, a otišlo je na dodelu Oskara nakon što je iz užeg izbora diskvalifikovan film Darka Lungulova “Tamo i ovde” koji je, po oceni američke komisije, imao više od 50 odsto dijaloga na engleskom jeziku.
Ovogodišnji spor u vezi sa kandidatom za Oskara nije prvi takve vrste u ovdašnjoj javnosti, no interesantno je da su ovoga puta u žiži dva reditelja koji ne skrivaju svoje veze sa političkim partijama. Paskaljević je na izborima pružio otvorenu podršku Ujedinjenim regionima Srbije Mlađana Dinkića, a Srđan Dragojević je pre dve godine postao član Glavnog odbora sada vladajuće Socijalističke partije Srbije.
(VIDEO: Trejler za film "Kad svane dan" Gorana Paskaljevića)
Dok Milan Vlajčić smatra da je sukob na liniji Paskaljević - Dragojević pokazatelj katastrofalnog stanja u srbijanskoj kulturi, mladi reditelj Stevan Filipović kaže za RSE da je ovo "ogledalo male, parohijske kinematografije, u kojoj nije moguć bilo kakav transparentni proces".
"U suštini, sve se kreće oko male grupe ljudi i njihovih interesa. U tom sistemu svaki film koji predstavlja iskakanje iz tog 'burazerskog metoda' je vrsta incidenta. Svi filmovi novih mladih autora koji su osvojili razne nagrade u poslednjih nekoliko godina predstavljaju seriju incidenata. Nama treba način da se odnos države i umetnika mnogo bolje artikuliše i da to bude transparentan proces, pošto se plaća parama poreskih obveznika. A, vrlo često su to komisije u teškom sukobu interesa. Neki ljudi se žale, ali sve ostaje nepromenjeno", konstatuje Filipović.
Akademija filmske umetnosti i nauke će tokom predstojećeg vikenda pregledati filmove i proglasiće pobednika u ponedeljak 27. avgusta. Hoće li odluka AFUN naredne nedelje otvoriti novu rundu prepucavanja u filmskoj čaršiji, ostaje da se vidi.
