Uprkos dve revolucije i više od 100 ubijenih demonstranata, Ukrajina je i dalje u čvrstom zagrljaju oligarha. Oni se protive bilo kakvim promenama hibridnog sitema koji im omogučava velike zarade od tajnovitih, netransparentnih dilova, državnih tendera i arbitražnog određivanja cena, ocenjuje u tekstu u “Fajnenšel tajmsu” (Financial Times) Taraz Kuzio, istraživač na nekoliko američkih univerziteta, među njima i “Džon Hopkins” (John).
Raspad vladajuće koalicije u Ukrajini nije mogao biti bolje tempiran u sedmici koja je ličila na političko pozorište koje je orkestrirao predsednik Petro Porošenko.
Stranka “Samopomič” (oslanjanje na sopstvene snage), na čijem je čelu gradonačelnik Lavova Andrij Sadovi, kao najreformskija opcija unutar vladajuće koalicije, povukla se iz Vlade 18. februara, tačno dve godine nakon masakra na Euromajdanu. Ova stranka je osvojila na poslednjim izborima 10,9 odsto glasova.
Raspad koalicije je bio neizbežan nakon ostavki dvojica ključnih reformskih političara i odlučnih boraca protiv korupcije: Aivarasa Abromaviciusa, ekonomskog ministra rođenog u Litvaniji, i Vitalija Kaska, zamenika državnog tužioca.
Međutim, Kuzio ističe da su uzaludna očekivanja da će ukrajinski lideri izvući pouke iz svojih grešaka. On navodi šta mu je rekao Timoti Eš (Timothy Ash), šef odeljenja za kreditnu strategiju za tržišta u usponu u istraživačkom centru Nomura.
“Imao sam prilike da vidim loše trenutke u Ukrajini, ali sadašnja politička kriza je među najtežim i najkompleksinijim koje sam ikada video. Nisam siguran da li će ukrajinske političke elite naučiti nešto kada su igri tolika moć i novac”, kaže Eš.
Ukrajinska istorija je napravila pun krug vrativši se na stanje iz 2006-7. kada su se zavadili prozapadno orijentisani političari i oligarsi nastojali da prigrabe što veći “plen”.
Ukrajinska istorija je tako napravila pun krug vrativši se na stanje iz 2006-7. godine kada su se zavadili prozapadno orijentisani političari i, istovremeno, oligarsi nastojali da prigrabe što veći “plen”, temperamentna Julija Timošenko vrebala svoju priliku, a proruski kontrarevolucionari zahtevali prevremene izbore, smatra Kuzio.
Kao što je Sergej Leščenko, istraživački novinar kazao u parlamentu, Porošenko i premijer Arsenij Jacenjuk su pokrenuli “kontrarevoluciju oligarha”.
Uprkos dve revolucije i više od 100 ubijenih demonstranata, Ukrajina je i dalje u čvrstom zagrljaju oligarha.
Oni se protive bilo kakvim promenama hibridnog sitema koji im omogučava velike zarade od tajnovitih, netransparentnih dilova, državnih tendera i arbitražnog određivanja cena.
Mada su kreatori politike na Zapadu zahtevali mere protiv oligarha, takve sugestije su kontradiktorne. Kada je Timošenko pokušala da oduzme imovinu oligarha 2005. godine, bila je optužena od mnogih na Zapadu da je populista.
“Zapadni eksperti podržavaju veliku koaliciju oligarha i reformatora i dalje pozivaju na oprez u primeni radikalnih mera u borbi protiv korupcije. U međuvremenu, evropske vlade su spremne da prime milijarde dolara iz Ukrajine i drugih korumpiranih evropazijskih država”, smatra Kuzio.
Po njegovom mišljenju nova politička kriza imaće pet negativnih posledica.
Prva je jačanje zasićenja i zamora među ukrajinskim građanima, kao i 2007-9. Kako Ukrajinci mogu ubediti Holandiju, koja će održati referendum 6. aprila o Sporazumu o asocijaciji EU i Ukrajine-da su valjani Evropljani ako nisu u stanju da svoju kuću dovedu u red.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će Holanđani verovatno glasati protiv ovog sporazuma, koji je privremeno stupio na snagu od 1. januara ove godine, što bi podrilo jedinstvo EU u primeni sankcija protiv Rusije.
Drugo, s obzirom da se u Ukrajini ponavljaju revolucionarni ciklusi, razočarenje i stagnacija, time pokazuje da je “država sklona pobunama građana ali nesklona suštinskim reformama”.
Preti opasnost da svaka sledeća revolucija bude sve nasilnija. Nova pobuna, imajući u vidu veliki broj vojnih veterana i dostpunost jeftinog oružja na ilegalnom tržištu, može da izmakne kontroli.
Ukrajinci ne osećaju da im je pravda dostupna. U tekstu ostavke, zamenik državnog tužioca Kasko je napisao da je “sadašnje rukovodstvo tužilaštva potpuno pretvorilo ovu instituciju u leglo korupcije a koja se prikriva…Ovde ne vladaju pravda i zakon, već samovolja i bezakonje”.
Porošenko ne odustaje od Viktora Šokina, glavnog državnog tužioca, uprkos rasprostranjenim zahtevima u zemlji i na Zapadu da bude smenjen jer sabotira istrage kriminala.
Zapadne vlade se pogrešno fokusiraju na ličnosti, a ne na proces. Letimičan pogled na njihove prevrtljive biografije pokazuje da predsednik i premijer nikada nisu istinski reformatori.
“Treće, zapadne vlade se pogrešno fokusiraju na ličnosti, a ne na proces. Letimičan pogled na njihove prevrtljive biografije pokazuje da predsednik i premijer nikada nisu istinski reformatori. Ukrajini je potrebna tehnokratska vlada oslobođena kontrole virtuelnih partija i oligarha koji je guše”, smatra Kuzio.
Četvrto, ukrajinski birači i civilno društvo su mnogo mudriji i odlučniji nego što se to uvažava, pa će Porošenko i Jacenjuk teško obezbediti pobedu na novim izborima, ocenjuje ovaj analitičar dodajući da na kraju svega Putin zadovoljno iščekuje novi haos u Ukrajini.
Izostanak aktivnije politike ukrajinske vlade prema istoku zemlje kao i brige prema ljudima koji su izbegli od sukoba, zatim sudskih procesa, ograničene promene, pre svega u regionima – izazivaju razočarenje građana i jačaju utisak kod njih da su “svi političari isti”.
Prema istraživanjima javnog mnjenja, opozicioni blok, koji okuplja bivše sledbenike Partije regiona zbačenog predsednika Viktora Janukoviča, bio bi druga po snazi politička grupacija na izborima.
Kuzio podseća da je Porošenko stvorio svoje poslovno carstvo u haotičnim 1990-im. Jedan je od osnivača Partije regiona i bio je ministar u korumpianoj vladi Nikolaja Azarova pre protesta na Euromajdanu.
On je stari poslovni partner čelnika gasnog lobija Dmitra Firtaša i šefa Janukovičevog kabineta Sergija Ljovočkina, koji su učestvovali u obaranju tadašnjeg šefa države u januaru 2014. kada su videli da se menja politička klima.
“Oni su postigli tajni dogovor u Beču koji je postao očigledan prošle sedmice kada su oligarski spasli Jacenjukovu vladu od izglasavanja nepoverenja. Planiranje kontrarevolucije počelo je još u vreme protesta na Euromajdanu, kada su oligarsi stavili kartu na pobedu opozicije koju će preusmeriti u svoju korist preko Porošenka.Planiranje kontrarevolucije počelo je još u vreme protesta na Euromajdanu, kada su oligarsi stavili kartu na pobedu opozicije koju će preusmeriti u svoju korist preko Porošenka. Firtaš se hvalio u austrijskom sudu pre skoro dve godine da je on doveo Porošenka na vlast”, ističe Kuzio.
Kada se frakcija Julije Timošenko povukla prošle sedmice iz Vlade, ona je prokomentarisala:
“Moramo da kažemo da koalicija proevropskih, demokratskih snaga u parlamentu nikada nije postojala. Uvek je bila prisutna nezvanična koalicija u senci.”
