U Skupštini Srbije sve je bilo po kratkom postupku. Bez i minuta rasprave, konstatovane su ostavke troje ministara – Mlađana Dinkića, Verice Kalanović i Tomice Milosavljevića. Njihove doskorašnje koleginice i kolege Jasna Matić, Rasim Ljajić i Snežana Marković-Samardžić pokrivaće njihove obaveze narednih 15 dana, a onda će premijer Mirko Cvetković predložiti nove kandidate za te resore.
Posle nedavne bure koja je rezultirala smenom ministra Mlađana Dinkića, vladajuća koalicija ponovo je zauzela nakratko poljuljanu samouverenu pozu, s namerom da pošalje poruku da krize u vlasti nema, taman posla.
Premijer i još neki otišli su u piarovanju te vrste i mnogo dalje, ali čujmo najpre Jelenu Trivan, poslanicu i potpredsednicu Demokratske stranke, koja je ustvrdila da su odnosi u vladi - baš stabilni i normalni.
“Koliko primećujem, a mislim da to i čitava srpska javnost primećuje, odnosi (u koaliciji) su normalni, uobičajeni i stabilni. Mi danas funkcionišemo kao većina i sve fukcioniše normalno i uobičajenim tokom”, uveravala je Trivan.
Tomislav NikolićTako, međutim, ne misli njen najljući i najopasniji opozicioni partner – predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić, naprotiv. On ocenjuje da odsustvo rasprave o Dinkićevoj smeni i ostavci sugeriše da Cvetkovićev kabinet ne sme da kopa još dublje rovove, odnosno, da Vlada preživljava na uzajamnim ucenama. Ipak, lider naprednjaka je dodao da njegovi poslanici, iako neće glasati da neko od ministara bude razrešen niti postavljen, hoće podržati smanjenje broja ministarstava u Vladi.
“Ako bi to bio predlog koji smo mi podneli Skupštini Srbije, zaista ne bi imalo smisla da glasamo protiv svog predloga. Dakle, ako žele neki glas Srpske napredne stranke, neka stave predlog našeg zakona na dnevni red, pošto kažu da bi se i oni tako ponašali kad bi im dozvolio Boris Tadić”, rekao je lider naprednjaka.
Kritika izostanka parlamentarne rasprave o tome šta se u Vladi zaista dešava stigla je i sa adrese Liberalno-demokratske partije. Ivan Andrić se upitao postoji li većina u Skupštini i ocenio da je neprihvatljivo “prećutati trenutak” u kome se Srbija nalazi, i to u danu kada je parlament konstatovao ostavke trojice ministara. Nazvao je to pozorištem, upozorivši da skupština nema pravo da ignoriše realnost. On je pozvao predsednika Republike Borisa Tadića i premijera Mirka Cvetkovića da objasne građanima atmosferu u Srbiji, ukazujući da je "opasno to što se politika vodi van institucija".
“Umesto ignorisanja, ovde je danas trebalo da se pojavi premijer i objasni razloge očigledno ozbiljnih nesporazuma u vladi. Vlada nije našla za shodno ni jednom rečenicom da objasni šta se to desilo u ovoj zemlji prošle nedelje, da li nas za dve nedelje čekaju novi izbori, nov izbor vlade. Ako je to tako kao što se najavljuje u medijima, zašto dodatno zadužujemo zemlju?” – upitao je poslanik LDP-a.
U Srbiji je za dve poslednje godine bezmalo pola miliona ljudi ostalo bez posla. Nakon 10 godina tranzicije milion je gladnih i nema izgleda da će se ta tužna brojka smanjivati. Otuda se, ukazuju mnogi, kao nedopustiva doza neosetljivosti sluša izjava novoosokoljenog premijera Mirka Cvetkovića da u Srbiji rastu standard i plate ili, pak, nedavna izjava njegovog zamenika i ministra policije Ivice Dačića da u Srbiji nema političke krize.
Rekonstrukcija Vlade je eufemizam
Kako se sa Dačićevim optimizmom slaže, recimo, ocena Jelka Kacina, izvestioca Evropskog parlamenta o Srbiji, data slovenačkom “Delu” da Srbija u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije na regionalnom planu i postiže uspehe, ali da su ti uspesi kod kuće manji. Pa još dodatak: “Tajkunske veze su jake, neposredne, sežu valjda u same političke vrhove. Isključivo razrešenja i smene više neće biti dovoljni. Potrebni su sudsko pocesuiranje i uspostavljanje delovanje pravne države; to će biti primer i opomena za druge u državi”.
Tako to vidi čovek koji Evropu izveštava o Srbiji.
A i politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenjuje da predstojeće personalne promene, odnosno, rekonstrukcija Vlade, neće doneti stabilnost Cvetkovićevom kabinetu nego da će biti samo politička kombinatorika u cilju manipulacije javnosti.
“Ta rekonstrukcija Vlade je eufemizam za elegantno sklanjanje onih kadrova za koje se osnovano može tvrditi da su napravili političku štetu Vladi. To je jedan elegantan način da, umesto da ih smenite i pozovete na odgovornost, kažete da se Vlada rekonstruiše i proglasite to za neku vrstu političkog prioriteta i tako preusmerite pažnju javnosti sa objektivnih promašaja, kao što su, recimo, nestašica mleka, ogromne trgovačke marže, kao što je zaustavljanje građevinske industrije u zemlji, kao što je neuspela reforma pravosuđa i tome slično. Umesto rešavanja nagomilanih problema, vi pronađete izraz kao što je “rekonstrukcija vlade” ne biste li jednoj koaliciji kojoj je posustao imidž u javnosti udahnuli još malo života, odnosno, ne biste li je rehabilitovali u očima građana”, ocenjuje sagovornik Radija Sloodna Evropa.
A što se tiče stvarnog dometa rekonstrukcije vladajućeg srpskog kabineta, Dejan Vuk Stanković procenjuje da od toga u suštini nema ništa:
“Iste stranke će činiti tu vladu, imala ona 24 ministra ili manje, iste stranke će donositi manje ili više iste političke odluke”.
Sve koalicione vlade u Srbiji bile su tradicionalno nestabilne, podseća politikolog Jovan Komšić sa Novosadskog univerziteta, a na Dačićevu tezu da Srbija nije u političkoj krizi, ovako se osvrće.
“Moguće je i složiti se sa tezom da Srbija nije u političkoj krizi zato što još nema dovoljno jakih političko-matematičkih razloga za raspisivanje prevremenih izbora – a oni bi se dogodili ukoliko bi Vlada izgubila poverenje u parlamentu. Pošto se to nije dogodilo, ova vlada nastavlja svoju egzistenciju sa svim pratećim problemima jedne nedovoljno konsolidovane i po resursima vrlo slabe političke vlasti zbog toga što ne može da rešava rastuće ekonomsko-socijalne probleme. U tom kontekstu, možda ne treba da budemo preterani kritičari Vlade zbog toga što ne raspisuje izbore. Ako ona, uz sve probleme, odradi nužne poslove do septembra, kada će se ocenjivati da li je ispunila standarde za sticanje kandidata za EU, ona onda može dobiti i izvesnu blagu pozitivnu ocenu građana Srbije, bez obzira na evidentne socijalne probleme koji će ostati prisustni i u ovoj i u narednim godinama”, ocenjuje Komšić.
Posle nedavne bure koja je rezultirala smenom ministra Mlađana Dinkića, vladajuća koalicija ponovo je zauzela nakratko poljuljanu samouverenu pozu, s namerom da pošalje poruku da krize u vlasti nema, taman posla.
Premijer i još neki otišli su u piarovanju te vrste i mnogo dalje, ali čujmo najpre Jelenu Trivan, poslanicu i potpredsednicu Demokratske stranke, koja je ustvrdila da su odnosi u vladi - baš stabilni i normalni.
“Koliko primećujem, a mislim da to i čitava srpska javnost primećuje, odnosi (u koaliciji) su normalni, uobičajeni i stabilni. Mi danas funkcionišemo kao većina i sve fukcioniše normalno i uobičajenim tokom”, uveravala je Trivan.
“Ako bi to bio predlog koji smo mi podneli Skupštini Srbije, zaista ne bi imalo smisla da glasamo protiv svog predloga. Dakle, ako žele neki glas Srpske napredne stranke, neka stave predlog našeg zakona na dnevni red, pošto kažu da bi se i oni tako ponašali kad bi im dozvolio Boris Tadić”, rekao je lider naprednjaka.
Kritika izostanka parlamentarne rasprave o tome šta se u Vladi zaista dešava stigla je i sa adrese Liberalno-demokratske partije. Ivan Andrić se upitao postoji li većina u Skupštini i ocenio da je neprihvatljivo “prećutati trenutak” u kome se Srbija nalazi, i to u danu kada je parlament konstatovao ostavke trojice ministara. Nazvao je to pozorištem, upozorivši da skupština nema pravo da ignoriše realnost. On je pozvao predsednika Republike Borisa Tadića i premijera Mirka Cvetkovića da objasne građanima atmosferu u Srbiji, ukazujući da je "opasno to što se politika vodi van institucija".
“Umesto ignorisanja, ovde je danas trebalo da se pojavi premijer i objasni razloge očigledno ozbiljnih nesporazuma u vladi. Vlada nije našla za shodno ni jednom rečenicom da objasni šta se to desilo u ovoj zemlji prošle nedelje, da li nas za dve nedelje čekaju novi izbori, nov izbor vlade. Ako je to tako kao što se najavljuje u medijima, zašto dodatno zadužujemo zemlju?” – upitao je poslanik LDP-a.
U Srbiji je za dve poslednje godine bezmalo pola miliona ljudi ostalo bez posla. Nakon 10 godina tranzicije milion je gladnih i nema izgleda da će se ta tužna brojka smanjivati. Otuda se, ukazuju mnogi, kao nedopustiva doza neosetljivosti sluša izjava novoosokoljenog premijera Mirka Cvetkovića da u Srbiji rastu standard i plate ili, pak, nedavna izjava njegovog zamenika i ministra policije Ivice Dačića da u Srbiji nema političke krize.
Rekonstrukcija Vlade je eufemizam
Kako se sa Dačićevim optimizmom slaže, recimo, ocena Jelka Kacina, izvestioca Evropskog parlamenta o Srbiji, data slovenačkom “Delu” da Srbija u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije na regionalnom planu i postiže uspehe, ali da su ti uspesi kod kuće manji. Pa još dodatak: “Tajkunske veze su jake, neposredne, sežu valjda u same političke vrhove. Isključivo razrešenja i smene više neće biti dovoljni. Potrebni su sudsko pocesuiranje i uspostavljanje delovanje pravne države; to će biti primer i opomena za druge u državi”.
Tako to vidi čovek koji Evropu izveštava o Srbiji.
A i politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenjuje da predstojeće personalne promene, odnosno, rekonstrukcija Vlade, neće doneti stabilnost Cvetkovićevom kabinetu nego da će biti samo politička kombinatorika u cilju manipulacije javnosti.
Stanković: Umesto rešavanja nagomilanih problema, vi pronađete izraz kao što je “rekonstrukcija vlade” ne biste li jednoj koaliciji kojoj je posustao imidž u javnosti udahnuli još malo života.
“Ta rekonstrukcija Vlade je eufemizam za elegantno sklanjanje onih kadrova za koje se osnovano može tvrditi da su napravili političku štetu Vladi. To je jedan elegantan način da, umesto da ih smenite i pozovete na odgovornost, kažete da se Vlada rekonstruiše i proglasite to za neku vrstu političkog prioriteta i tako preusmerite pažnju javnosti sa objektivnih promašaja, kao što su, recimo, nestašica mleka, ogromne trgovačke marže, kao što je zaustavljanje građevinske industrije u zemlji, kao što je neuspela reforma pravosuđa i tome slično. Umesto rešavanja nagomilanih problema, vi pronađete izraz kao što je “rekonstrukcija vlade” ne biste li jednoj koaliciji kojoj je posustao imidž u javnosti udahnuli još malo života, odnosno, ne biste li je rehabilitovali u očima građana”, ocenjuje sagovornik Radija Sloodna Evropa.
A što se tiče stvarnog dometa rekonstrukcije vladajućeg srpskog kabineta, Dejan Vuk Stanković procenjuje da od toga u suštini nema ništa:
“Iste stranke će činiti tu vladu, imala ona 24 ministra ili manje, iste stranke će donositi manje ili više iste političke odluke”.
Sve koalicione vlade u Srbiji bile su tradicionalno nestabilne, podseća politikolog Jovan Komšić sa Novosadskog univerziteta, a na Dačićevu tezu da Srbija nije u političkoj krizi, ovako se osvrće.
“Moguće je i složiti se sa tezom da Srbija nije u političkoj krizi zato što još nema dovoljno jakih političko-matematičkih razloga za raspisivanje prevremenih izbora – a oni bi se dogodili ukoliko bi Vlada izgubila poverenje u parlamentu. Pošto se to nije dogodilo, ova vlada nastavlja svoju egzistenciju sa svim pratećim problemima jedne nedovoljno konsolidovane i po resursima vrlo slabe političke vlasti zbog toga što ne može da rešava rastuće ekonomsko-socijalne probleme. U tom kontekstu, možda ne treba da budemo preterani kritičari Vlade zbog toga što ne raspisuje izbore. Ako ona, uz sve probleme, odradi nužne poslove do septembra, kada će se ocenjivati da li je ispunila standarde za sticanje kandidata za EU, ona onda može dobiti i izvesnu blagu pozitivnu ocenu građana Srbije, bez obzira na evidentne socijalne probleme koji će ostati prisustni i u ovoj i u narednim godinama”, ocenjuje Komšić.
