Najnoviji sukob između Vesne Pešić, predsednice Političkog saveta LDP-a i lidera te stranke Čedomira Jovanovića zbog njegove izjave o afričkim kanibalima i Obaminim klovnovima, povod je što postavljamo pitanje: šta se događa na političkoj sceni Srbije, onoj koja se smatra nastavljačem antiratne, građanske, "druge Srbije"?
Šta je uzrok najnovijih razlaza unutar te nejake grupacije? Da li nerazumevanje šta je politička partija, a šta klub mislećih ljudi koji dobro razmišljaju a ništa ne delaju, kao što tvrde jedni ili je u pitanju odustajanje od ideja zarad učešća u vlasti, kao što kažu drugi? Ili jednostavno sudar unutar autoritarno struktuiranih partija?
Vesna Pešić, prva dama antimiloševiceve građanske Srbije odlazi iz LDP-a, lider liberala Jovanović najavljuje program obnove Srbije i o njemu sa tvorcem Memoranduma akademikom Dobricom Ćosićem, autori Peščanika koga deo "druge Srbije" smatra retkim doslednim mestom otvorene građanske kritike, nije više blizak LDP-u, stranci koja važi za jedinu neokrznutu vladajućom demagogijom o Kosovu, vladajućim nejasnoćama o uzrocima ratova u 90-im i vladajućim pritajenim ili otvorenim rusofilstvom. Šta se događa na toj tanušnoj građanskoj opciji?
Istoričar Nikola Samardžić i sam nekadašnji otpadnik od LDP-a komentariše najnoviji sukob na relaciji Jovanović - Pešić.
„Ja sam znao da će to da se desi, ja mislim da su to dva različita politička koncepta. LDP se na početku vezao za ostatke Građanskog saveza, tj. za ljude koji Borisu Tadiću nisu bili potrebni, a koji su više poslužili banalizaciji te politike i odustajanju od osnovnih programskih načela“, ocenjuje Samardžić.
Ovaj sukob drugačije vidi Sonja Biserko, predsednica Helsinkog odbora za ljudska prava. Ona smatra da kod dela intelektualaca postoji nerazumevanje za pokušaje da se Srbija izvede na evropski put i prevlada beznađe.
„Mislim da su to neke interne, zakasnele rasprave unutar partije, gde se kristališe jedna linija koja je više pragmatična, proevropska i koja više uzima u obzir realnost u kojoj mi živimo. Bojim se da veliki deo kritičara LDP-a kritikuje sve bez uzimanja u obzir kakva je zapravo realnost u Srbiji“, smatra Biserko.
Apatija i gubitak poverenja
Najavljujući program obnove Srbije, novi aktivizam i okupljanje oko evropske ideje, lider LDP-a Jovanović o tome je razgovarao nedavno sa Dobricom Ćosićem i Matijom Bećkovićem.
Čedomir Jovanović - iz arhiveOtkud lider liberala na toj adresi pitali smo Sonju Biserko, koja nas ispravlja, „Čedu su akademici pozvali na razgovor“.
„Oni jesu relevantni za ovo društvo. Svako ko prati ovu situaciju zna da je taj blok dominantan u odlučivanju, profilisanju budućnosti Srbije. Skonili su Miloševića, razočarani su Koštunicom, priželjkuju Tomu Nikolića, razočarani su Borisom Tadićem. Oni slepo prate svoju iluziju o nekoj Srbiji ujedinjenih zemalja. Mnogi od onih koji kritikuju tu partiju i stalno joj nalaze neke mane, iako kažu da bi jedino za nju glasali, i sami su u okruženju Dobrice Ćosića“, kaže Biserko.
„Ja to razumem ali naravno ne odobravam, obojici bi bilo bolje da razgovaraju sa haškim ili domaćim tužiocem za ratne zločine“, smatra Nikola Samardžić.
Na pitanje šta je radio na Ćosićevom kanabeu, Jovanović je pre neki dan odgovorio:
”Moja je procena da mi nećemo biti dovoljno efikasni u nastojanju da promenimo Srbiju ukoliko ne prevladamo unutrašnji sukob koji ju je gotovo dotukao.”
“Građanska opcija je ovde uvek bila minimalna, ni 90-ih nikada nije prešla cenzus, nije ušla u parlament samostalno, dakle to je opcija na margini za koju se treba boriti, ali ona ne može odneti nikakvu pobedu na parlamentarnim izborima“, rekla je Biserko.
Vladajući demokrati gube na rejtingu, a u društvu apatija, beznađe, gubitak poverenja u vlast.
“Ja mislim da se ljudi koji su meni bliski kolebaju da li će dati još jednu šansu Demokratskoj stranci ili će kazniti vladajući stablišment neizlaskom na izbore. I jedna i druga odluka je veoma rizična. Sad je opet sve na DS. Da ona odluči kakvu ćemo odluku mi doneti“, kaže istoričar Nikola Samardžić i za razliku od poletnog njegovog nekadašnjeg partijskog druga, on u stilu razočaranih srpskih inteletkualaca sleže ramenima:
„Meni lično, ko će da uspe u tom programu evropeizacije Srbije, smirivanju te ratnohuškačke i prostačke retorike naših ministara i medija, ko će to da obavi, meni je kao običnom čoveku zaista potpuno, potpuno svejedno."
Nenad Prokić (sajt LDP-a):
„Odlazak Vesne Pešić je na neki način konačno od LDP napravio pravu stranku i završio taj proces jednog društvenog raskida na logičan način. Pored svih poslova, stranka budućnosti u Srbiji moraće da pronađe neki novi građanski sloj, da shvati gde je njegovo skrovište i da ga privuče k sebi. Što se mene tiče, taj sloj je možda i na selu, ali sigurno nije u sebičnim individualnim egzibicijama onih koji su svoju destruktivnost dokazali tako što su napuštali svaku grupu kojoj su pripadali, ističući kako su oni jedini u pravu i kako svi ostali greše.“
Ivan Kuzminović, sociolog, (tekst na sajtu "Peščanika"):
“Čeda je napravio još jedan politički uspeh, i mnogima od nas olakšao posao: sada kada LDP ima novo biračko telo, značajno drugačije od onog koje je za njih glasalo prvi ili drugi put, mnogi od nas nisu više potrebni ovoj stranci, a ni ovoj zemlji. “
Šta je uzrok najnovijih razlaza unutar te nejake grupacije? Da li nerazumevanje šta je politička partija, a šta klub mislećih ljudi koji dobro razmišljaju a ništa ne delaju, kao što tvrde jedni ili je u pitanju odustajanje od ideja zarad učešća u vlasti, kao što kažu drugi? Ili jednostavno sudar unutar autoritarno struktuiranih partija?
Vesna Pešić, prva dama antimiloševiceve građanske Srbije odlazi iz LDP-a, lider liberala Jovanović najavljuje program obnove Srbije i o njemu sa tvorcem Memoranduma akademikom Dobricom Ćosićem, autori Peščanika koga deo "druge Srbije" smatra retkim doslednim mestom otvorene građanske kritike, nije više blizak LDP-u, stranci koja važi za jedinu neokrznutu vladajućom demagogijom o Kosovu, vladajućim nejasnoćama o uzrocima ratova u 90-im i vladajućim pritajenim ili otvorenim rusofilstvom. Šta se događa na toj tanušnoj građanskoj opciji?
Istoričar Nikola Samardžić i sam nekadašnji otpadnik od LDP-a komentariše najnoviji sukob na relaciji Jovanović - Pešić.
„Ja sam znao da će to da se desi, ja mislim da su to dva različita politička koncepta. LDP se na početku vezao za ostatke Građanskog saveza, tj. za ljude koji Borisu Tadiću nisu bili potrebni, a koji su više poslužili banalizaciji te politike i odustajanju od osnovnih programskih načela“, ocenjuje Samardžić.
Ovaj sukob drugačije vidi Sonja Biserko, predsednica Helsinkog odbora za ljudska prava. Ona smatra da kod dela intelektualaca postoji nerazumevanje za pokušaje da se Srbija izvede na evropski put i prevlada beznađe.
„Mislim da su to neke interne, zakasnele rasprave unutar partije, gde se kristališe jedna linija koja je više pragmatična, proevropska i koja više uzima u obzir realnost u kojoj mi živimo. Bojim se da veliki deo kritičara LDP-a kritikuje sve bez uzimanja u obzir kakva je zapravo realnost u Srbiji“, smatra Biserko.
Apatija i gubitak poverenja
Najavljujući program obnove Srbije, novi aktivizam i okupljanje oko evropske ideje, lider LDP-a Jovanović o tome je razgovarao nedavno sa Dobricom Ćosićem i Matijom Bećkovićem.
„Oni jesu relevantni za ovo društvo. Svako ko prati ovu situaciju zna da je taj blok dominantan u odlučivanju, profilisanju budućnosti Srbije. Skonili su Miloševića, razočarani su Koštunicom, priželjkuju Tomu Nikolića, razočarani su Borisom Tadićem. Oni slepo prate svoju iluziju o nekoj Srbiji ujedinjenih zemalja. Mnogi od onih koji kritikuju tu partiju i stalno joj nalaze neke mane, iako kažu da bi jedino za nju glasali, i sami su u okruženju Dobrice Ćosića“, kaže Biserko.
„Ja to razumem ali naravno ne odobravam, obojici bi bilo bolje da razgovaraju sa haškim ili domaćim tužiocem za ratne zločine“, smatra Nikola Samardžić.
Na pitanje šta je radio na Ćosićevom kanabeu, Jovanović je pre neki dan odgovorio:
”Moja je procena da mi nećemo biti dovoljno efikasni u nastojanju da promenimo Srbiju ukoliko ne prevladamo unutrašnji sukob koji ju je gotovo dotukao.”
“Građanska opcija je ovde uvek bila minimalna, ni 90-ih nikada nije prešla cenzus, nije ušla u parlament samostalno, dakle to je opcija na margini za koju se treba boriti, ali ona ne može odneti nikakvu pobedu na parlamentarnim izborima“, rekla je Biserko.
Vladajući demokrati gube na rejtingu, a u društvu apatija, beznađe, gubitak poverenja u vlast.
“Ja mislim da se ljudi koji su meni bliski kolebaju da li će dati još jednu šansu Demokratskoj stranci ili će kazniti vladajući stablišment neizlaskom na izbore. I jedna i druga odluka je veoma rizična. Sad je opet sve na DS. Da ona odluči kakvu ćemo odluku mi doneti“, kaže istoričar Nikola Samardžić i za razliku od poletnog njegovog nekadašnjeg partijskog druga, on u stilu razočaranih srpskih inteletkualaca sleže ramenima:
„Meni lično, ko će da uspe u tom programu evropeizacije Srbije, smirivanju te ratnohuškačke i prostačke retorike naših ministara i medija, ko će to da obavi, meni je kao običnom čoveku zaista potpuno, potpuno svejedno."
Reakcije na dešavanja u LDP-u
Reakcije na dešavanja u LDP-uNenad Prokić (sajt LDP-a):
„Odlazak Vesne Pešić je na neki način konačno od LDP napravio pravu stranku i završio taj proces jednog društvenog raskida na logičan način. Pored svih poslova, stranka budućnosti u Srbiji moraće da pronađe neki novi građanski sloj, da shvati gde je njegovo skrovište i da ga privuče k sebi. Što se mene tiče, taj sloj je možda i na selu, ali sigurno nije u sebičnim individualnim egzibicijama onih koji su svoju destruktivnost dokazali tako što su napuštali svaku grupu kojoj su pripadali, ističući kako su oni jedini u pravu i kako svi ostali greše.“
Ivan Kuzminović, sociolog, (tekst na sajtu "Peščanika"):
“Čeda je napravio još jedan politički uspeh, i mnogima od nas olakšao posao: sada kada LDP ima novo biračko telo, značajno drugačije od onog koje je za njih glasalo prvi ili drugi put, mnogi od nas nisu više potrebni ovoj stranci, a ni ovoj zemlji. “
