Dostupni linkovi

Zvanični Beograd nesrećan zbog Libije


Oglasna tabla najavljuje dolazak aviona iz Tripolija, 23. februar 2011
Zabrinuti smo i nesrećni zbog Libije. Tako su se šef diplomatije i Vlada u Beogradu, nakon dužeg ćutanja, odredili prema situaciji u toj zemlji i naveli da najvažnije da prestanu borbena dejstva i stradanja civila. Javnost u Srbiji podeljena je kada je reč o vojnoj intervenciji. Dok jedni osuđuju libijski režim, grupa podrške Moameru Gadafiju je među najbrojnijima na društvenoj mreži Facebook.

Vlada Srbije izrazila je zabrinutost zbog situacije u Libiji, posebno zbog ugrožavanja života civila i istakla da u potpunosti podržava teritorijalni integritet i celovitost te zemlje. Navodeći da Srbija, kao odgovorna članica međunarodne zajednice, podržava sve odluke Saveta bezbednosti i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić naglasio je podršku suverenitetu Libije.

„Mogu da kažem da smo mi duboko zabrinuti i nesrećni zbog trenutne situacije u Libiji. Mi smo zemlja koja ima gorko iskustvo, i koja kao takva poziva na prekid svih borbenih dejstava i prekomerne upotrebe sile od strane svih učesnika u konfliktu zbog toga da bi momentalno prestalo ratno razaranje i stradanje civila“, kazao je Jeremić.

Osim što je suspendovao zajedničke aktivnosti koje je u prethodnom periodu imo sa Ministarstvom odbrane Libije, zvanični Beograd do danas nije izlazio sa bilo kakvim stavom povodom situacije u toj zemlji.

Kritikovao ih je zbog toga lider opozicione Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović, ukazujući da je Srbija napravila veliku grešku kada je ostala nema pred brutalnim obračunom Gadafija sa svojim narodom.

“Koliko ljudi treba da pogine u Libiji da bi naša vlast postavila pitanje
Odgovornosti za tako nešto kao punopravna članica Ujedinjenih nacija. I šta radi naš ministar spoljnih poslova, osim što ima tako puno razumevanja za susrete sa kanibalima po Africi”,
rekao je Jovanović.
Dragan Todorović u Skupštini Srbije

Desna strana opozicije protivi se interveniciji u Libiji i poziva vlast da jasno osudi bombardovanje. Šešeljevi Radikali uputili su i jasnu podršku Moameru Gadafiju i njegovom režimu.

“Apsolutno Gadafi ima našu podršku, i mi apsolutno smatramo da treba da se poštuje nemešanje u unutrašnje stvari države i da građani te države biraju onu vlast za koju oni misle da im odgovara”, poručuje šef poslaničke grupe te stranke Dragan Todorović.

Desničarske grupe preko svojih internet portala poručuju - “Ne damo Gadafija”, a na društvenoj mreži Facebook preko 36 hiljada ljudi učlanjeno je u grupu ”Podrška prijatelju od naroda Srbije” – čiji je cilj, kako se navodi, podrška libijskom narodu i njihovom vođi Gadafiju u borbi protiv Amerike i zapadnih sila.

Oni su u nedelju održali i skup podrške u Beogradu. Uz Gadafija je, očekivano, i unuk Josipa Broza Tita sa svojom novoosnovanom Komunističkom partijom.

Ponašati se u skladu sa partnerima

Ipak, mišljenja Beograđana o interveniciji u Libiji su u našoj anketi podeljena. Iako je većina povezuje sa onom na tadašnju SRJ 1999. godine, može se čuti i jasna osuda libijskog režima:



Srbija i Libija su, poslednjih godina, nastavile tradicionalno prijateljstvo koje je u svetu nesvrstanih ova afrička zemlja imala sa Titovom Jugoslavijom. Samo šest meseci nakon što je stupio na dužnost, Boris Tadić je postao prvi srpski predsednik koji je posetio Libiju. Kod Gadafija je bio još tri puta, a od njega je dobio i orden.

U brojnim posetama Libiji, a sa ciljem podrške u nepriznavanju kosovske nezavisnosti boravio je i šef diplomatije Vuk Jeremić. Ministar odbrane Dragan Šutanovac sklapao je dogovore o izvozu oružja, a u Libiju su putovali i drugi ministri, kao i predsednice Skupštine Slavice Đukić Dejanović.

Pajević: Srbija je evropska zemlja, i logično je da se ponaša u skladu sa dogovorom sa svojim partnerima.
Srbija je tako, za razliku od susedne Hrvatske, kao pretendent na članstvo u EU ponovo u raskoraku sa budućim partnerima. Navodeći da bi Beograd morao dobro da izvaga svoje interese, Milan Pajević iz Isak Fonda kaže za RSE da bi ipak trebalo da prati stavove suseda.

“Nema nekih naročitih razlika između onoga što je pozicija Hrvatske ili bilo koje druge zemlje u Evropi, u onoga što bi trebala i morala da bude pozicija Srbije. Ali, i mimo tog formalnog, institucionalnog učlanjenja u Evropsku uniju, Srbija je evropska zemlja, i logično je da se ponaša u skladu sa dogovorom sa svojim partnerima,"
smatra Pajević.

Komentarišući nesuglasice između samih zapadnih zemalja, pa i SAD kada je reč o vojnoj intervenciji, Pajević navodi da je to očekivano, i da upravo zato među tim zemljama postoji sposobnost visoke koordinacije i usaglašavanja stavova. Za Srbiju bi, prema njegovim rečima, bilo važno da mudro analizira svoje interese, i to na duži rok.

Pogledajte komentare (15)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG