Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Ko je Viktor Bout


Viktor Bout, Tajland 2008. godine
Richar Solash (Priredila Ljudmila Cvetković)

Osumnjičen za naoružavanje terorista i diktatora, Viktor Bout rođen u Sovjetskom savezu, navodno je više od decenije podsticao najkrvavije sukobe širom sveta. Dok na Tajlandu čeka izručenje SAD da se suoči sa optužbama, mnogi se pitaju kako je uspeo da izbegne hapšenje tako dugo i postane čovek poznat kao „trgovac smrti“.

Bout ima sedam pseudonima, desetine pasoša, a američke vlasti ga smatraju jednim od najopasnijih trgovaca oružjem, sa klijentima u rasponu od talibana do liberijskog gospodara rata Čarlsa Tejlora. Ali, danas Viktor Bout sedi u ćeliji na Tajlandu i čeka izručenje SAD, da se suoči sa krivičnim optužbama, uključujući zaveru sa ciljem ubijanja američkih građana i pružanje materijalne podrške teroristima, koje bi mogle da ga stave iza rešetaka do kraja života.

Bivši četrdesettrogodišnji sovjetski vazduhplovni oficir Bout je bio inspiracija za film iz 2005 „Lord of war“ sa Nikolasom Kejdžom u glavnoj ulozi. On je navodno snabdevao oružjem zone konflikta u Južnoj Americi, na Bliskom Istoku i Africi.

Douglas Farah, /Daglas Farah/ ko-autor knjige o Boutu iz 2007. pod nazivom "The Merchant of Death" /Trgovac smrću/ kaže da je Bout imao sposobnost da prenosi oružje u problematične delove sveta koji su nepristupačni za većinu trgovaca.

„Kao što mi je neko rekao u knjizi, bio je ultimativni isporučilac oružja na koga se ne udara. Bilo je vrlo malo drugih ljudi koji su mogli da isporuče ono što je on mogao, širom afričkog kontinenta posebno, ali i u Avganistanu, gde nema puteva, nema vozova, nema drugih načina prevoza,“
kaže on.
Viktor Bout sa policijskom pratnjom na putu ka sudu u Bankoku, februar 2010.

Sam Bout kaže da vodi legalni biznis avio-prevoza i negira umešanost u nezakonite aktivnosti. Dugo je izbegavao pokušaje Ujedinjenih nacija da blokiraju njegovo putovanje i finansijske aktivnosti.

„On je prekršio sankcije UN u različitim zemljama, ali kazna za to je da vam iz UN kažu: „Vi ste loša osoba, nemojte to ponovo da radite“, i onda vi samo nastavite, kao što je on učinio“, kaže Farah. „Dakle, nema posebnog zakona bilo koje specifične zemlje koje je on prekršio, zbog čega je amorfnoj strukturi Ujedinjenih nacija veoma teško da učine bilo šta“.

Hapšenje na Tajlandu

Bout je uhapšen u luksuznom hotelu u Bangkoku u martu 2008. u tajnoj operaciji gde su se amaerički agneti pojavili u ulozi kupaca oružja za Revolucionarne oružane snage Kolumbije /FARC/.

Tajlandski sud naložio je Boutovo izručenje prošle nedelje posle više od decenije pokušaja američkih i međunarodnih pravosudnih institucija da ga privedu pravdi.

Rusija se oštro protivi Boutom izručenju.

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je odmah rekao da je odluka bila politčka i da Moskva ima informacije da je bilo pritisaka na Tajland da to učini.

Boutovo izručenje prvobitno planirano za 25. avgust je odloženo a tajlandski zvaničnici su saopštili da nije okončana čitava zakonska procedura.

Sovjetske veze

Sin automehaničara i službenice računovodstva Bout je rođen u Dušanbeu, u Sovjetskom savezu, danas glavnom gradu Tadžikistana. On sam je svojevremeno tvrdio da je Ašgabat, Turkmenistanac, pa se čak predstavljao i kao Ukrajinac.
Jasno je da uživa veliko poštovanje u Rusiji. On uživa zaštitu u Rusiji od visokih zvaničnika. I to veoma ozbiljnu, kaže Douglas Farah.

Studirao je na Vojnom institutu za strane jezike u Moskvi i kaže da govori šest jezika. Nakon diplomiranja posto je oficir u sovjetskom vazduhoplovstvu, i bio je prvobitno stacioniran u Angoli, gde je navodno radio za KGB. Bout međutim, poriče bilo kavu vezu sa obaveštajnom službom. Bez obzira da li su spekulacije o povezanosti sa KGB-om tačne ili ne, analitičari kažu da se čini da Bout ima veze sa ruskom političkom elitom.

„Jasno je da uživa veliko poštovanje u Rusiji. On uživa zaštitu u Rusiji od visokih zvaničnika. I to veoma ozbiljnu“,
kaže za RSE Farah.

Napustio je vojsku početkom 90-ih kada se raspao Sovjetski Savez i državnu službu zamenio privatnim biznisom. Sa flotom od 50 kargo aviona započeo je vazdušni transport.

„Trgovac smrću“

Proteklih godina Bout i njegovi saveznici su, prema navodima američke optužnice, putovali po sveti i koristili mrežu kompanija kao kanal za prenošenje teškog oružja i municije iz loše čuvanog sovjetskog arsenala militantima i diktatorima u Africi, Aziji i Južnoj Americi.

Prema Farahu, Bout je takođe transportovao borbene helikoptere, protivavionske sisteme i protiv tenkovske mine, što govori da je malo verovatno da nije imao bar prećutnu podršku ruske obaveštajne službe.
Ilustrativna fotografija

Najpoznatiji dokumentovani slučaj povezuje Bouta sa bivšim liberijskim predsednikom Čarlsom Tejlorom, koji je sada na suđenju za umešanost u građanski rat iz 90-ih u Sijera Leoneu. U UN-ovim dokumentima Bout je identifikovan kao „diler oružja i minerala koji podržava bivši režim Čarlsa Tejlora u naporima da destabilizuje Sijera Leone i dobije nelegalan pristup dijamantima“.

Bout je navodno naoružavao i talibane i Severnu alijansu u Avganistanu, razne frakcije Konga, libijskog moćnika Moamera Gadafija, obe strane građanskog rata u Angoli. Takođe je optužen u izveštajima zapadnih medija za transport oružja Al kaide i isporuku ruskog oružja Hezbolahu uoči rata sa Izraelom 2006.

U intervjuu britanskom „Channel 4 News“ prošle godine Bout je priznao da su njegovi avioni donosili oružje u Avganistan sredinom 90-ih, ali je rekao da je to oružje bilo za vladu a ne za talibane. Oštro je demantovao bilo kakvo poslovanje sa Al kaidom i tvrdio da vodi legalni kargo biznis.

Svetski brend

Zaista, Farah kaže da je Bout bar deo svog bogatstva, koje se u jednom trenutku procenjivalo na milijarde dolara, zaradio prevozeći avionima sve, od cveća do piletine, u pozadini isporuke oružja. U možda najironičnijem zaokretu Boutove karijere, SAD su angažovale njegove firme u ranim 2000-im da isporuče robu u Irak. Do većine ovih letova, koji se prema Farahu, mere u stotinama, došlo je nakon što je bivši amrički predsednik Džordž Buš izdao uredbu po kojoj je poslovanje sa Boutim nelegalno, identifikujući ga kao bezbednosnu pretnju SAD. Farah kaže da su čak i kada je kasnije uočena greška letovi nastavljeni.

Boutove kompanije su navodno koristile UN za transport mirovnih snaga u Somaliju, francuskih trupa u Ruandu i humanitarnu pomoć nakon cunamija u Šri Lanku. Takođe je prevezao pregovarače za talačku krizu na Filipinima kada je 2000. militantna organizacija Abu Sayyaf držala turiste, a kojoj je navodno Bout u prošlosti isporučivao oružje. Bio je takođe i ključni dobavljač oružja bosanskim muslimanima tokom rata od 1992-95. godine, prema Farahu.

Nakon godina izbegavanja hapšenja zahvaljući zaštitnicima širom sveta, Interpol je 2002. izdao poternicu za Boutom u vezi sa pranjem novca. U to vreme Bout se vratio u Rusiju, čija je vlada tvrdila da nema dokaza o njegovim nezakonitim aktivnostima.

Ukoliko Bout bude izručen, analitičari kažu da će to biti velika pobeda za SAD, koje bi imale priliku da prikupe informacije o ruskim obaveštajcima i militantnim grupama širom sveta.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG