Izvori finansiraja desničarskih organizacija u Srbiji, posebno onih koje aktivno učestvuju u političkom životu, još su velikim delom nepoznanica za javnost. Zbog toga su kao grom iz vedra neba odjeknule optužbe na račun pokreta Dveri koje je izneo ministar u Vladi Srbije.
Pitanje finansiranja pokreta Dveri došlo je u žižu javnosti izjavom Velimira Ilića, ministra građevinarstva i urbanizma u Vladi Srbije, da je građevinski inspektor iz Čačka Milisav Obradović, otac funkcionera Dveri Boška Obradovića, uzimao mito i preusmeravao ga toj stranci.
Ove optužbe za veliki deo građana došle su kao nemalo iznenađenje, posebno zbog politike koju ova stranka proklamuje od svog postanka i koja se zasniva na tradicionalnim vrednostima, porodici, moralu i kritikama kriminalnih pojava u društvu.
Boško Obradović, zamenik predsednika Dveri, kaže da je sav novac kojim raspolažu Dveri iz legalnih tokova i negira Ilićeve tvrdnje.
„Te optužbe su apsolutno besmislene. Na taj način uvodi se opasnost da će obični pošteni građani postajati žrtve bahatih političara. Ovim oni žele da poslednje čiste političke snage, koje nisu korumpirane i koje nemaju ni jednu aferu, isprljaju i ubace u kaljugu u kojoj su svi ostali političari. Kako bi se sve to izjednačilo i kako građani više ne bi imali ni jednu ponudu koja je moralno čista“, navodi Obradović.
Dveri su se ozbiljnije u politički život uključile učešćem na prethodnim predsedničkim i parlamentarnim izborima, ali nisu prešle cenzus. Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, najviše novca za svoje aktivnosti dobili su od države upravo u toj predizbornoj kampanji, 48,2 miliona dinara (420.000) evra, dok im je od donatora stiglo 3,4 miliona (29.500 evra).
Linija manjeg otpora
Sumnju da je sa finansiranjem Dveri „sve čisto“ ministar Velimir Ilić izneo je za govornicom u Skupštini Srbije.
„Pitali ste me ko je to primio mito... Tata jednog od glavnih funkcionera Dveri je građevinski inspektor i uzimao je lepo, i rekao nećemo ovo rušiti ali uplatite mome dečku tamo za kampanju. Dečko je pošten, on hoće promene, porodične šetnje, Srbija, razumete... To je sve tačno. U MUP-u postoje svi podaci, postoje izjave. Svi mi ostavimo traga i to može da se pronađe“, ustvrdio je Ilić.
Dejan Vuk Stanković
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da ne bi bilo dobro da nadležni organi ignorišu ovakve tvrdnje, pogotovu što dolaze od čoveka iz vrha vlasti.
„Bilo bi jako opasno da su navodi ministra Ilića tačni jer bi to bio klasičan slučaj zloupotrebe državne funkcije u cilju promovisanja jedne političke opcije“, smatra Stanković.
Dveri u javnosti važe za jednog od zagovornika ideologije koju prati većina desničarskih organizacija u Srbiji, a poznate su po oštrom protivljenju održavanju Parade ponosa u Beogradu, organizovanju takozvanih „porodičnih šetnji“, čestim tribinama protiv evrointegracija i skupovima na kojima se poziva na otpor, kako kažu, okupaciji Srbije.
Boško Obradović tvrdi da tajni oko novca za njihove aktivnosti nema:
„Pre svega, mimo izborne kampanje mi raspolažemo minimalnim sredstvima da je naš budžet toliko skroman da jedva funkcionišemo. Naš osnovni izvor finansiranja su Srbi iz dijaspore, a sve ostalo su naši saborci, građani, mali i srednji preduzetnici“, tvrdi Obradović.
Vladimir Goati, direktor Transparentnosti Srbija, kaže da je u situaciji u kojoj nije zaživela ni adekvatana kontrola finansiranja najvećih stranaka, od kojih su glavne na vlasti, od nadležnih teško očekivati da provere i vanparlamentarne, među kojima su i Dveri.
“Pretpostavljam da moćni pojedinci stoje iza njihovog delovanja i da državna revizorska institucija ide linijom manjeg otpora. To su ipak ljudi koji nisu heroji i grčki polubogovi pa možda izbegavaju da ih na pravi način kontrolišu. Mislim da imaju podršku vrlo značajnih pojedinaca u vlasti i da bi bio vrlo veliki rizik, naročito za rukovodeće ljude, da ulete u takvu jednu istragu”, ocenjuje Obradović.
Dejan Vuk Stanković zaključuje da bez jasne političke volje neće biti lako demistifikovati izvor snage i finansija organizacija kao što su Dveri.
“Očigledno je da po institucijama sistema još uvek postoje zaštitnici tih opcija. Takve organizacije, bez obzira na neveliki uticaj, s vremena na vreme mogu da budu glasne. Mogu da dižu larmu, i to je dovoljno da nekome za nešto u nekom trenutku zatrebaju. E sad, najvažnije je pitanje dokle će im trebati”, konstatuje Stanković.
