Da li će građani Srbije ponovo morati da plate nerad i javašluk u državnim agencijama? Ako postane pravosnažna prvostepena odluka Privrednog suda u Beogradu, Republička agencija za telekomunikacije (RATEL) i Republička radiodifuzna agencija (RRA) moraće da isplate SOS kanalu odštetu od 650 miliona dinara, zbog dodeljivanja toj televiziji neispravne frekvencije. RATEL i RRA uložile su žalbu na prvostepenu sudsku presudu.
Direktor SOS kanala Dragiša Kovačević za Radio Slobodna Evropa podseća da je na javnom konkursu 2006. godine SOS kanal dobio tri frekvencije za područje Beograda. Jedna od njih bio je 36. kanal, koji je trebalo da pokrije oko 80 posto teritorije. Odmah po dobijanju frekvencije, međutim, ustanovljene su smetnje u slici i tonu. U junu 2007. godine, navodi Kovačević, i iz samog RATEL-a stiže pisano obrazloženje o tome da je frekvencija neispravna.
„Direktor Janković nas obaveštava da je kontrolni centar RATEL-a ustanovio da je taj kanal sa smetnjama jer sa Rešica, iz Rumunije, sa veoma jakom snagom program emituje Drugi kanal Rumunske televiziije i mi smo mislili da je time praktično problem rešen. Nadalje, međutim, oni nama samo šalju račune da plaćamo frekvenciju, bez ikakve namere da otklone kvar. Pošto nije bilo moguće naći rešenje, mi smo ih u februaru 2008. godine tužili. Do pre 15-20 dana mi smo išli na 20 ročišta iako se od prvog dana znalo da je taj kanal neispravan jer su to istovremeno potvrdili i RTS, koji je ovlašćen od strane RATEL-a, i RATEL i sudski veštak“, podseća Kovačević.
On, međutim, ukazuje na to da je rešenje problema bilo na dohvat ruke, s obzirom na činjenicu da je bilo slobodnih kanala, ali su u RATEL-u odbili da SOS kanalu dodele novu frekvenciju. Za razliku od osionosti i bahatosti ljudi u RATEL-u, kaže Kovačević, ljudi u RRA su bili korektni.
„Oni su u nekoliko navrata pokušavali da organizuju zajedničke sastanke, jednom smo se čak i sreli, međutim, RATEL je odbio, rekavši da ako nam se ne dopada vratimo frekvenciju. Frekvenciju vi ne možete da vratite jer se ona ne kupuje u prodavnici, dakle, možete je dobiti jedino na javnom konkursu. Da smo vratili frekvenciju, mi bismo prestali da postojimo posle petnaest godina, koliko je do tada SOS kanal emitovao program“, kaže Kovačević.
Ostojić: Neodgovornost i javašluk
Republička radiodifuzna agencija (RRA) je iznenađena prvostepenom presudom i uložiće žalbu jer smatra da nije odgovorna za dodelu neispravne frekvencije emiteru, kaže za Radio Slobodna Evropa Dragan Lukić, njen izvršni direktor.
„Republička radiodifuzna agencija po zakonu raspodeljuje frekvencije koje dobije prema planu raspodele radio frekvencija od nadležnog ministarstva, a u izradi tog plana učestvuje i RATEL. Dakle, RRA je tokom postupka na svakom od ročišta ukazivala da nijednom radnjom nije mogla da utiče na kvalitet frekvencije, niti da otkloni eventualne smetnje na toj frekvenciji. Mi smo više prigovora tog emitera koji smo dobili na kvalitet frekvencije uputili RATEL-u jer je RATEL jedina institucija koja ima merne uređaje i instrumente kojima može da utvrdi kakav je zaista kvalitet te frekvencije. Time se iscrpljuju sve mogućnosti reagovanja Republičke radiodifuzne agencije“, kaže Lukić.
Upravni odbor RATEL-a, međutim, nikada zvanično nije raspravljao o problemu neispravne frekvencije SOS kanala, otkriva za Radio Slobodna Evropa Milenko Ostojić, zamenik predsednika Upravnog odbora RATEL-a u periodu od 2006. do 2011. godine. On navodi da je bio za to da se problem reši jer je to tehnički bilo moguće, ali da je ostao u manjini. Prema njegovom sudu, iza čitave ove stvari je javašluk u radu RATEL-a.
„Problem SOS kanala i potonja tužba nikada nisu bili tema Upravnog odbora RATEL-a, dakle, zvanično se Agencija nije pozabavila tim problemom. Sve što je rađeno, rađeno je na nižem nivou, bez saglasnosti Upravnog odbora, uprkos tome što Upravni odbor za sve mora da da saglasnost. To ukazuje ne samo na neodgovornost, nego i na javašluk, nestručnost ove agencije. Ja sam o svim nepravilnostima, u koje spada i slučaj SOS kanala, Odboru za telekomunikacije i predsedniku Skupštine Srbije u novembru prošle godine dao materijal, ali ne vidim da je išta urađeno. Dakle, ceo sistem stoji, niko nije odreagovao po tom pitanju. Meni je potpuno nejasno zašto se ovo dogodilo. Da je to došlo na Upravni odbor 2006. ili 2007. godine, mi bismo odmah dali nalog da se pokrene postupak dodele nove frekvencije i to je moglo da se uradi relativno brzo jer je u jednom momentu više od 30 frekvencija bilo slobodno“, kaže Ostojić.
Direktor SOS kanala Dragiša Kovačević za Radio Slobodna Evropa podseća da je na javnom konkursu 2006. godine SOS kanal dobio tri frekvencije za područje Beograda. Jedna od njih bio je 36. kanal, koji je trebalo da pokrije oko 80 posto teritorije. Odmah po dobijanju frekvencije, međutim, ustanovljene su smetnje u slici i tonu. U junu 2007. godine, navodi Kovačević, i iz samog RATEL-a stiže pisano obrazloženje o tome da je frekvencija neispravna.
„Direktor Janković nas obaveštava da je kontrolni centar RATEL-a ustanovio da je taj kanal sa smetnjama jer sa Rešica, iz Rumunije, sa veoma jakom snagom program emituje Drugi kanal Rumunske televiziije i mi smo mislili da je time praktično problem rešen. Nadalje, međutim, oni nama samo šalju račune da plaćamo frekvenciju, bez ikakve namere da otklone kvar. Pošto nije bilo moguće naći rešenje, mi smo ih u februaru 2008. godine tužili. Do pre 15-20 dana mi smo išli na 20 ročišta iako se od prvog dana znalo da je taj kanal neispravan jer su to istovremeno potvrdili i RTS, koji je ovlašćen od strane RATEL-a, i RATEL i sudski veštak“, podseća Kovačević.
On, međutim, ukazuje na to da je rešenje problema bilo na dohvat ruke, s obzirom na činjenicu da je bilo slobodnih kanala, ali su u RATEL-u odbili da SOS kanalu dodele novu frekvenciju. Za razliku od osionosti i bahatosti ljudi u RATEL-u, kaže Kovačević, ljudi u RRA su bili korektni.
„Oni su u nekoliko navrata pokušavali da organizuju zajedničke sastanke, jednom smo se čak i sreli, međutim, RATEL je odbio, rekavši da ako nam se ne dopada vratimo frekvenciju. Frekvenciju vi ne možete da vratite jer se ona ne kupuje u prodavnici, dakle, možete je dobiti jedino na javnom konkursu. Da smo vratili frekvenciju, mi bismo prestali da postojimo posle petnaest godina, koliko je do tada SOS kanal emitovao program“, kaže Kovačević.
Ostojić: Neodgovornost i javašluk
Republička radiodifuzna agencija (RRA) je iznenađena prvostepenom presudom i uložiće žalbu jer smatra da nije odgovorna za dodelu neispravne frekvencije emiteru, kaže za Radio Slobodna Evropa Dragan Lukić, njen izvršni direktor.
„Republička radiodifuzna agencija po zakonu raspodeljuje frekvencije koje dobije prema planu raspodele radio frekvencija od nadležnog ministarstva, a u izradi tog plana učestvuje i RATEL. Dakle, RRA je tokom postupka na svakom od ročišta ukazivala da nijednom radnjom nije mogla da utiče na kvalitet frekvencije, niti da otkloni eventualne smetnje na toj frekvenciji. Mi smo više prigovora tog emitera koji smo dobili na kvalitet frekvencije uputili RATEL-u jer je RATEL jedina institucija koja ima merne uređaje i instrumente kojima može da utvrdi kakav je zaista kvalitet te frekvencije. Time se iscrpljuju sve mogućnosti reagovanja Republičke radiodifuzne agencije“, kaže Lukić.
Upravni odbor RATEL-a, međutim, nikada zvanično nije raspravljao o problemu neispravne frekvencije SOS kanala, otkriva za Radio Slobodna Evropa Milenko Ostojić, zamenik predsednika Upravnog odbora RATEL-a u periodu od 2006. do 2011. godine. On navodi da je bio za to da se problem reši jer je to tehnički bilo moguće, ali da je ostao u manjini. Prema njegovom sudu, iza čitave ove stvari je javašluk u radu RATEL-a.
„Problem SOS kanala i potonja tužba nikada nisu bili tema Upravnog odbora RATEL-a, dakle, zvanično se Agencija nije pozabavila tim problemom. Sve što je rađeno, rađeno je na nižem nivou, bez saglasnosti Upravnog odbora, uprkos tome što Upravni odbor za sve mora da da saglasnost. To ukazuje ne samo na neodgovornost, nego i na javašluk, nestručnost ove agencije. Ja sam o svim nepravilnostima, u koje spada i slučaj SOS kanala, Odboru za telekomunikacije i predsedniku Skupštine Srbije u novembru prošle godine dao materijal, ali ne vidim da je išta urađeno. Dakle, ceo sistem stoji, niko nije odreagovao po tom pitanju. Meni je potpuno nejasno zašto se ovo dogodilo. Da je to došlo na Upravni odbor 2006. ili 2007. godine, mi bismo odmah dali nalog da se pokrene postupak dodele nove frekvencije i to je moglo da se uradi relativno brzo jer je u jednom momentu više od 30 frekvencija bilo slobodno“, kaže Ostojić.
