Dostupni linkovi

Kirgistan pokušava da spreči žrtve porodičnog nasilja da ostanu u braku po svaku cenu


Dugogodišnja je tradicija da se zlostavljanja mirno prihvataju u Kirgistanu – zemlji u kojoj se razvod izbegava, a žene podstiču da čuvaju brakove po skoro svaku cenu.

Piše: Farangis Nadžibulah

Za mesec dana tri žene iz različitih društvenih slojeva izvršile su samoubistvo u regionu Isik-Kul na severoistoku Kirgistan, u zasebnom slučajevima povezanim s nasiljem u porodici, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Među njima je bio i Aruzat, 33-godišnja učiteljica iz grada Karakol koja je 29. decembra preminula u bolnici pošto je popila fatalnu količinu sirćeta.

U Vocap (WhatsApp) poruci sa samrtne postelje, Aruzat je rekla kolegama da je odlučila da okonča svoj život jer je njena porodica želela da se ona pomiri s nasilnim suprugom, uprkos tome što ju je tukao.

Aruzat, majka troje dece, takođe je poslala fotografije modrica na telu za koje je rekla da su ostale nakon što ju je poslednji put zlostavljao supružnik.

Njene kolege su za RSE rekle da su bile svesne njene situacije, ali da ona nije želela da prijave policiji njenog muža.

"Pričala nam je o premlaćivanjima. Rekla je da bi je suprug, ako pobegne, našao preko geolokacije telefona i mučio je još više", rekla je za RSE Nazira, koleginica i prijateljica Aruzat. "Bila je prestravljena od svog muža."

Tek posle smrti Aruzat, njene kolege prijavile su policiji porodično nasilje koje je trpela. Uprkos tome, njena majka, braća i sestre i drugi rođaci i dalje ćute o tome.

Dugogodišnja je tradicija da se zlostavljanja mirno prihvataju u Kirgistanu – zemlji u kojoj se razvod izbegava, a žene podstiču da čuvaju brakove po skoro svaku cenu.

Nekažnjivost je često norma za porodično nasilje u toj centralnoazijskoj državi, gde neke žene – poput Aruzat – na kraju plaćaju najvišu cenu.

Kirgistanski parlament, međutim, konačno preduzima odlučujući korak da spreči porodice da vrše pritisak na žrtve porodičnog nasilja i da se pomire sa svojim nasilnim supružnicima.

U potezu bez presedana, parlament je usvojio predlog zakona kojim se zabranjuje takvo pomirenje ako jedna od strana u braku fizički ili mentalno zlostavlja svoju suprugu ili svog supruga.

Predlog zakona takođe traži oštrije kazne za nasilje u porodici.

Poslanik Ishak Pirmatov, koji je inicirao donošenje zakona: "Kriminalno ponašanje će se nastaviti ako ne bude kazne". (arhivska fotografija)
Poslanik Ishak Pirmatov, koji je inicirao donošenje zakona: "Kriminalno ponašanje će se nastaviti ako ne bude kazne". (arhivska fotografija)

Na inicijativu poslanika Ishaka Pirmatova, parlament je u drugom čitanju 20. januara odobrio amandmane na zakon o nasilju u porodici.

Porodično nasilje oduvek je bilo goruća tema u Kirgistanu, gde policija beleži hiljade slučajeva svake godine. Hiljade drugih slučajeva zlostavljanja prođu bez prijavljivanja.

Kirgistanska policija je 2020. zabeležila 9.025 slučajeva nasilja u porodici, što je rast od 65 odsto u odnosu na prethodne godine.

Međutim, samo oko 940 slučajeva je prosleđeno sudovima, kažu vlasti. U svim ostalim slučajevima, žrtve – većinom žene – povukle su svoje pritužbe, rekavši policiji da su se predomislile.

"Krivično delo ne treba da prođe nekažnjeno"

"U mnogim slučajevima žrtva se opredele za pomirenje pod pritiskom porodice. Kao rezultat, slučaj ne ide na sud, dok je žrtva i dalje nezaštićena", rekla je tokom parlamentarne rasprave poslanica Natalija Nikitenko.

"Sada predlog zakona uvodi nove standarde koji zabranjuju pomirenje supružnika ako jednu od strana stavlja u opasnu situaciju ili u slučajevima u kojima je jedna od strana već bila podvrgnuta nasilju", rekao je Nikitenko.

Poslanica Natalija Nikitenko: "Više neće biti moguće sakriti (zločin) u ime pomirenja." (arhivska fotografija)
Poslanica Natalija Nikitenko: "Više neće biti moguće sakriti (zločin) u ime pomirenja." (arhivska fotografija)

Postojeći zakon kaže da ako žrtva povuče žalbu, policija može da odustane od slučaja. Prema novom zakonu, policija je dužna da pokrene istragu o sumnjama na porodično nasilje čak i ako navodna žrtva povuče svoju prvobitnu žalbu.

"Više neće biti moguće sakriti (zločin) u ime pomirenja", rekla je Nikitenko.

Neki poslanici usprotivili su se predlogu zakona, tvrdeći da je brak složeno i delikatno pitanje i da je najbolja opcija za sve strane da se spasi zajednica.

"Svašta se može dogoditi u porodici", rekao je poslanik Kamčibek Žoldošbajev koji se zalagao za pomirenje po svaku cenu. "Možda treba da tražimo druga rešenja? Na primer, treba konsultovati starije rođake (para) ili da se uključi predstavnik lokalnih saveta."

Poslanik Pirmatov insistirao je, međutim, da se žrtve ne mogu zaštititi ako nasilnici znaju da se pod izgovorom pomirenja mogu izvući sa zločinom.

"Kriminalno ponašanje će se nastaviti ako ne bude kazne", rekao je Pirmatov.

Da bi postao zakon, predlog mora da prođe treće čitanje i da ga potpiše predsednik Sadir Džaparov.

Pomaganje žrtvama nije uvek lako

Samo nekoliko dana posle smrti Aruzat u Karakolu, život druge žene je skratilo porodično nasilje u obližnjem okrugu Tjup.

Policija regiona Isik-Kul potvrdila je da je 40-godišnju domaćicu Gulmairam Taktašovu zadavio njen suprug, 9. januara kod kuće u selu Dolon.

Gulmairam Taktašova
Gulmairam Taktašova

"Njen muž Aibek je u poslednje vreme mnogo pio", rekla je sestra Taktašove za RSE. "Kada se Gulmairam naljutila i preselila u kuću naših roditelja, Aibek ju je molio da se vrati. Pomirili su se, ali ju je ubrzo posle ubio".

Suprug Taktašove je potom izvršio samoubistvo, ostavljajući četvoro dece bez roditelja.

Još jedna žena u Karakolu se ubila 12. januara uz navode o porodičnom zlostavljanju. Dvadesetdevetogodišnja majka troje dece radila je na lokalnoj televiziji. Policija je navela da nije mogla da otvori krivičnu istragu jer nije bilo svedoka, izveštaja o zločinu niti pritužbi.

Borci za ženska prava u Kirgistanu pozdravili su poslednji zakonski predlog, ali kažu da je za zaštitu žrtava nasilja u porodici potrebno više. Oni pozivaju vladu da uspostavi posebne krizne centre u kojima žrtve zlostavljanja mogu potražiti pomoć sa savetovanjem i rehabilitacijom kako bi se oporavile od zlostavljanja i obnovile svoj život. Nekim žrtavama su očajnički potrebni sklonište i posao.

U zemlji s oko 6,5 miliona ljudi postoji samo 17 kriznih centara za žene.

U stvarnosti, pomoć žrtvama nije uvek tako jednostavna kako se možda čini, rekla je koordinatorka u Centra za rehabilitaciju i podršku u Karakolu Marina Ličanju, koja ima veliko iskustvo u radu sa žrtvama porodičnog nasilja.

"Oko 80 odsto žena koje su se obratile našem centru za pomoć nemaju odgovarajuće obrazovanje", rekao je Ličanju za RSE. "Većina njih su se udale mlade ili su završile u braku zahvaljujući tradiciji otimanja nevesti."

"Teško im je da nađu posao i stvore povoljne uslove u kojima bi mogle samostalno da se izdržavaju i odgajaju decu. Ne dobijaju nikakvu podršku od svojih rođaka i takođe se plaše sramoćenja u društvu. Stoga se većina na kraju vrati svojim nasilnim muževima", dodala je ona.

Takođe je bilo nekoliko desetina slučajeva da muškarci prijavljuju zlostavljanje i okrutno postupanje svojih supruga.

Vlasti Kirgistana kažu da su posvećene pružanju pomoći žrtvama. Ove nedelje, vlada je pokrenula besplatnu telefonsku liniju za žrtve porodičnog zlostavljanja da prijave krivično delo i traže pomoć.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG